…ко последње говно

Jуче пре подне читао сам новине испред укљученог телевизора.Hа „пола ува“ сам пратио програм,неке вести РТС-а…Наједном,спикер поче да чита број неког жиро-рачуна,на који се може уплатити помоћ за лечење детета…На први поглед-један од оних апела које слушамо свакодневно,нажалост-углавном „на пола ува“.Међутим,препознао сам име и презиме девојке за коју се помоћ скупља.Ради се о Вањи Пилиповић из Сонте код Сомбора,девојци за коју сам такође “на пола ува“, пре око месец дана чуо да мора на хитну операцију,конкретно-треба јој ново срце.Чуо и заборавио.Јер нисам ни њен близак рођак,ни директор Завода за здравствену заштиту,ни политичар.Уосталом,у Србији је инфлација апела за помоћ.Сви нешто ишту,неко помоћ за лечење,неко запослење,неко позајмицу…Али,ни на крај памети ми није пало да неко у овој земљи мирно гледа како ово дете пред камерама умире месецима,препуштено доброј вољи и хуманости анонимаца са Фејсбука који позивају људе да уплате прилоге и анонимних људи који у редовима пред шалтерима чекају да би од своје сиротиње одвојили 200,500,1000 динара за помоћ.

Због овога се осећам к’о последње говно.Где ја то живим? Има ли ово чудо право да се назове државом?Зашто „држава“ без проблема плати одштету од 900 000 $ једном магарцу( напада јачег од себе) кога је премлатио мајмун који има „угледне“ родитеље,а не може да плати операцију детету које би сутра могло да израсте у …не знам кога,можда у нобеловца,или макар академика?

Где је Телеком,ВИП,Теленор,медији који отварају СМС налоге за богтепита какве будалаштине,а ником од њих није пало на памет да за Вању организују скупљање помоћи на овај,најједноставнији и за донаторе нај комфорнији начин.Да не говорим о фиксним бројевима који се користе за телефонско гласање и сличне глупости…

Јуче сам очајан,покушао да „упаднем“ у коментаре најутицајнијих медија код нас тако што сам изабрао најчитаније чланке у Политици,НСПМ,РТС,Б92,Прес и Курир,и у коментаре на њих поставим следеће:“ Осамнаестогодишња Вања Пилиповић из Сонте код Сомбора је у животној опасности јер јој прети престанак рада срца,које ради са само 15% капацитета.Тренутно је у шок соби у сомборској болници.За спас овог детета не треба много;Довољно је 100 000€ колико кошта њено пребацивање у неки од центара где се раде трансплантације и стављање на листу примаоца.Прво срце које би било компатибилно би ишло њој.
Отворен је жиро рачун за прикупљање новчане помоћи,међутим-до сада је скупљено тек нешто више од 10% новца.Позивам НСПМ као и друге који читају ово да према својим могућностима тамо где могу допринесу ОТВАРАЊУ СМС НАЛОГА (БРОЈА) ЗА ДОНАЦИЈЕ У СВРХУ ПОМОЋИ ВАЊИ! Онај ко би дао неку мању суму би сада морао да види прилог на ТВ,да има при руци оловку како би записао број рачуна,затим да оде у пошту,стане у ред и уплати 100-200 динара,што је мало-али ако би уплатио велики број грађана потребних 100 000€ би се брзо сакупило.Једна ствар је малтретирање са попуњавањем уплатница,а друга уплата прилога из фотеље.Помозимо сада,немамо много времена!“

Нико није хтео да наруши нирвану на свом сајту.Мала Вања нигде није била тема.Ни близу авантура министра Мрке (Прес и Курир),самоубиства Србије (НСПМ),суђење убицама Пуканића (б92)…Једини медиј који је објавио мој апел је мој блог-али то нико не чита.

Због овога би требало повести расправу на тему:Коме треба оваква Србија?И о овоме би требали да размишљају они којима се патриотска прса плаве од бусања,кад нас поново буду звали на браник отаџбине.Ово није Србија за коју сам рањен 3.11.1991.
Драгослав Павков
http://kocekoga.blogspot.com