Политичка странка за коју иначе гласам,послала ми је позив за некакву
трибину која ће бити одржана у мом граду ових дана.
Како сам у задње време "на кратко насађен",мислим да им се неће
допасти пар питања која намеравам да поставим гостима из престонице;
Од прошлих избора за парламент и локалне органе власти,питам се чему
служи демократија "по малом Ђокици",ко осим људи који су изабрани од
њиховог избора има користи и није ли време да се стави прст на чело,да
не би дошло до стављања на нечија чела неких других предмета…
Можда је све ово до сада написано мало конфузно,наши читаоци су
размажени – чим виде дуге реченице,одустају од читања… Да би оно што
желим да кажем било лакше за разумевање,даћу пример – свој. Шта мени
дакле смета?
Ја сам човек који је васпитаван у другом духу и одрастао у неком
другом времену. Нисам сигуран да сам такав какав сам баш схватио све
оно што се касних осамдесетих и раних деведесетих причало о
либерализму и демократским тековинама западне цивилизације. Оно што
сам из интервјуа које су наизменично давали професори
универзитета,дисиденти и академици,бивши комунисти а тадашњи
реформисти могао закључити је следеће: Теорија о друштвеној својини
као облику власништва над средствима за производњу где су "радни људи
и грађани" фиктивно власници фабрика,земљишта,института,итд,показала
се као апстрактна и нефункционална (за сада) па је некако треба
превести у приватну која се показала као идеална имајући у виду
успешне западне економије. Примери који су нам навођени су шведски
стандард,јапанска продуктивност,наши радници – ноторни лењивци кад
раде у Југословенским "друштвеним" фирмама,а марљиви попут Немаца кад
раде као гастарбајтери у Немачкој… Дакле,само је потребно одредити
нове власнике свега постојећег – и постаћемо земља Дембелија.
Наравно ово је поједностављено,али је у принципу баш оно што су нам у
то време говорили највећи ауторитети (које смо могли чути).
Вишестраначје је представљено као нешто сасвим супротно од онога што
су нам говорили комунистички агитатори;
У вишестраначком систему који ћемо изградити,свако ће имати једнако
право да изнесе своје идеје о томе како треба управљати
државом,економијом,одбраном,образовањем,а као у целом нормалном свету
на изборима ћемо бирати оне који буду имали најбоље програме,уместо да
на ТВ дневнику у пола осам сазнајемо кога смо као "делегата" изабрали
да нас представља у земљи и свету…
Као већина грађана,иако ми баш и није било најјасније како ће се све
одвијати (мислим тај прелазак са социјализма на капитализам) на првим
демократским и вишестраначким изборима гласао сам за оне чији програм
ми је био најразумљивији,а језик којим су нам се увлачили
најмилозвучнији. Погрешио сам,али ништа зато – на следећим изборима
сменићемо лажове… Мало морген!
Нисмо их сменили до данас; Ови који данас владају Србијом,исти су они
који њом владају од '45. године. Само су променили реторику. Данас су
"национално помирење" постигли победници и губитници са 8. седнице
ЦКСКС. Четници и партизани још нису и неће. Онима који владају земљом
увек добро дођу поделе међу грађанима:
звездаши/партизановци,партизани/четници,радикали/напредњаци,свако
против сваког,једино су комунисти уједињени у пљачки онога што је још
остало да се опљачка.
Своју децу сам учио да је њихово да уче и заврше школе – онолико
колико мисле да им треба. Једни су мислили да им треба више,други су
се задовољили средњом школом…
Не могу да кажем да су ме у свему послушали,али се осећам прилично
одговорним јер сам их својим причама довео у заблуду;
Једна кћи је дипломирала на Вишој педагошкој школи пре четири
године,одстажирала,пријавила се на биро и још увек нема дана радног
стажа… Они на бироу за запошљавање (или како се "то" већ зове) кажу
да они не траже посао кандидатима већ раде…питајбога шта.
Кажу,најбоље би било да оде лично код директорке те и те установе за
дечију заштиту,па ако јој се свиди – можда је позову да ради на
заменама,а после,после је небо граница… Наравно,до директорке се
стиже преко препоруке,директорка је постављена као кадар једне
политичке странке,док позапошљава све оне које јој пошаљу из
странке,рођаке и рођаке рођака – не липши магарче до зелене траве…
Резултат до кога смо дошли је – ћерка ради непријављена у
полуилегалној "играоници" за боранију од 600 динара дневно,чисто да
колико-толико остане у додиру са струком.
Друга кћи је медицинска сестра; Иста мета исто одстојање: Све што је
било "до ње" урадила је… Завршила школу,одстажирала,пријавила се на
биро,обишла болнице,домове здравља и старачке домове у граду и
околини,уписали су је у неке свеске са логотипима политичких странака
које врше локалну власт – и рекли јој да буде стрпљива… Како је нико
никад није позвао ни на разговор,одлучила је да упише високу струковну
школу,чисто да не заборави што је научила… У међувремену се удала и
добила ћеркицу. Још увек се нада да ће добити посао…Ја не смем да
јој кажем шта о томе мислим,због тога пишем овај текст.
Старији син је конобар; Он једини нема проблема са проналажењем посла.
Журки,промоција овога и онога к'о у Њујорку… Дневнице нису
никакве,али бакшиш… Једино,каже нервира га то што види да највише
лове имају највеће битанге и бубуљичави штребери којима "успешне" тате
купују прескупа и пребрза аута у којима ови онда губе главе.
Најмлађи је тинејџер,одличан ђак не пуши,не пије и не дува… Шта да
кажем њему,шта би требао да ради са својим животом? Лоших примера има
колико хоће… Ови који су вредно радили,сада су потцењени и
беспослени. Онај кога је од првог разреда основне требало терати у
школу једини међу нама нема "ни бриге ни памети"… Да га упишем у
неке пионире ДС-а или Г-17 плус? Да му они замене несналажљиве
родитеље?
Странка за коју гласам на изборима није баш оно што очекујем од
политичке партије,али је најприближнија томе; Мораћу да приупитам
госте на трибини кад планирају да почну да се боре за власт… Да се
разумемо: Све то што они кажу,бориће се за законито поступање свих
који врше власт,за владавину права,против корупције,то су општа места
свих странака – не кошта их ништа да то ставе у своје програме…
Али шта ја као појединац имам од тога? Шта од тога има моја породица?
Испада,једни су се позапошљавали зато што су имали везе са странкама
које су као нешто сасвим нормално у државним службама,установама и
органима управе запошљавали своје чланове и симпатизере,без обзира на
квалификације и без обзира на квалификације других који су се јавили
на конкурс.
Када на изборима победе "ови моји",онда ће се запошљавати строго по
слову закона,а познавајући их – опет ће запошљавати исту врсту
кандидата коју запошљавају ови,садашњи,е да би им доказали свој
"легализам"… Шта је ту добро за мене?
Друга ствар; Људи из руководства те странке (која је далеко од
идеалне,али бољу не видим) су се углавном СВИ дочепали по неке
функције која их је запала у расподели изборног плена. Једни су
народни посланици,други директори јавних предузећа,трећи чланови
управних одбора,четврти уметници чије пројекте спонзорише Влада,пети
врше власт у локалним органима или су професионалци у органима управе
који су се запослили на та места док је странка била на власти…
Њима и није много важно да освоје власт… Коме треба да буде газда у
кући која прокишњава,са које су бивше газде поскидали врата прозоре и
инсталације? Пуно је комотније из опозиције критиковати и
"разобличавати" оне који врше власт,преузети одговорност – то је већ
предмет за размишљање. Дакле,они су себе збринули,своје рођаке и
пријатеље такође релативно лако збрињавају по систему ја теби-ти
мени… Као оно некад давно,кад један брат оде у партизане,а други у
четнике…Па ко год да победи-помоћи ће оног другог.
Али,шта је ту добро за обичног човека,радника сељака,грађанина који
нема амбиција да се политички ангажује другачије него што је гласање
на изборима? Шта је то што ће њега определити да гласа за ове а не за
оне? Искрено,за њега су ако не сви исти,а оно веома слични…
Већину грађана ове земље чине људи са средњим или основним
образовањем,значи такозвани нижи средњи сталеж; Колико у главном
одбору ове (или било које друге озбиљне ) странке има таквих људи?
Мисли ли неко да професор универзитета или драматург разуме муку
сељака који у 21. веку своју децу до школе вози у тракторском
"кетрецу" пошто аутомобил не може да прође путем када пада киша?
Мисли ли неко да адвокат или лекар схвата шта за радника који је после
20. година стажа постао технолошки вишак значи запослење макар једног
члана породице?
Не,немају појма о томе; Они живот у Србији посматрају из своје
перспективе,за њих је онај ко не познаје никог битног ко му може
запослити дете и сам небитан… Да је битан,био би "успешан",а овако
је само још један глас на изборима…
Све ово ћу ако будем имао прилику питати чланове главног одбора те
странке,народне посланике и угледне политичаре.
Јер ако се не дозову памети и не поведу рачун о овоме,веома брзо ће
нестати као диносауруси; Њихово место ће заузети политичка снага која
буде мање академски а више популистички профилисана. Бојим се да су
томе најближи неки левичари (да не кажем комунисти),а онда
Јово-наново…
P R E V R A T 