PINK 92

by Apsolutno Nekorektna, 16.10.2010.

Paralelno sa početkom kraja naše države, radilo se na razbijanju seksualnog morala i institucije porodice. Ta bitna uloga bila je poverena novonastaloj televiziji PINK koja je za zadatak imala da, kao kratkoročni plan, narodu da igara jer – hleba nije bilo. Što se tiče dugoročnog plana, on je bio daleko podliji: trebalo je degradirati seksualni moral i uvesti narod u pakao svakodnevne pornografije.
To svlačenje bilo je postepeno i perfidno jer nije izazivalo nikakav otpor već je golico maštu i krivilo brk muškarcima koji su ponašanje kafanske pevačice sa ibarske magistrale iz nekog sumnjivog lokala, sada mogli da prate sa svojom porodicom uz nedeljni ručak. Ovo je rezultiralo prihvatanjem potpuno morbidnih seksualnih odrazaca od strane dece tih istih roditlelja koja su ponašanje ovih odpadnika društva postavljali na piedestal pubertetskih idola. Postali smo svedoci nekih novih „Muzičkih tobogana“ u kojima su roditelji terali svoje trogodišnje ćerke da se lascivno puće, oblizuju i uvijaju dok pevuše neki od, njima još uvek nerazumljivih, tekstova u kojima ima više uličnog  žargona i vulgarizama od pravilno ubodenih padeža.
Mislim da ne postoji pevačica koja drži do sebe a da javnost nije udostojila svojih golih sisa, dupeta i one treće stvari kojoj ime ne mogu da pomenem jer sam suviše konzervativna. Muški deo nas je obradovao svojim takođe golim pozadinama, a neki su nam pred očima mahali ekstremitetima što sa televizije što preko novina. Veliki broj njih je snimio sopstvene porno filmiće i pustio ih u javnost. I taman kada sam pomislila da smo napokon dotakli dno i da, hvala bogu, niže ne možemo pasti – pojavio se B92.
Ono što nas je verovatno sve zavaralo u početku (a neke ta šarena laža vuče za nos i dalje) jeste što se B92 pojavila kao moderno izdizajnirana televizija sa vizuelnim konceptom koji je tako odskakao od „svetlosti velegrada“ televizije Pink. Voditelji su bili obučeni (vidi čuda!) i recimo da su bili dosta elokventniji. Međutim, ubrzo i ova televizije je počela da pokazuje svoje pravo lice. Po principu gde ja stadoh – ti produži, televizija B92 je postala produžena ruka Pinka. Njen zadatak je bio da produbi već ozbiljano bolesno stanje u kome se našla srpska nacija i da uvede pederastiju u svakodnevni život.
Princip je bio isti, samo je „šminka“ bila bolja: televizija je bila savremeno dizajnirana, kao neka moderna televizija sa zapada, a zapad je nešto za čime smo verovatno svi žudeli, naročito mladi koji su samo želeli da pobegnu od „pink“ države.
Za voditelje su birani mladi ljudi pomalo hermafroditnog izgleda. Za većinu njih morali smo čekati odjavnu špicu da bi videli da li je u pitanju muškarac ili žena. To je takođe bio deo dobro osmišljenog plana koji je, malo po malo, preko vešto izabranih serija i filmova koji šarmantno govore o pederastiji, tv emisija sličnog sadržaja, i korišćenjem svih raspoloživih sredstava manipulacije kroz medije, uveo pederastiju u svakodnevni život svih nas. Takođe, na velika vrata je ušao i termin GAY koji je dočekan sa odobravanjem, jer je peder, jedini termin koji imamo i koji se nalazi se u Vujakliji, bio suviše vulgaran za ovaku finu populaziju Veselih (gay, eng – veseo) mladića koji dolaze. Šta je tu bilo veselo i da li smo mi ostali zapravo ne-veseli? Nisam uspela da razumem.
Dok je jedan homoseksualac starog kova bio samo jedan od nas (inženjer, profesor, dramaturg, zubar…) koji je imao sklonosti ka istom polu, Gay je postao „in“ – on je postao idol generacija koje dolaze.Homoseksualci bez identiteta su postavili homoseksualnost kao identitet: i tako je početkom dvadesetprvog veka u Srbiji rođen novokomponovani homoseksualac zvani Gay.
B92 je radila i na edukaciji svoje publike. Nedozvolivši da se, u momentu kada nam ukidaju vize, otisnemo u svet neobavešteni, svakodnevno su nas bombardovali terminologijom Gay pomagala (zar pomagala ne govore o nekom nedostatku ili defektu?) i tako je gospodin Dildo pored gospodina Gay postao počasni građanin Republike Srbije. Naš svet su napokon uspeli da kontaminiraju pornografskim slikama pederske populacije koja je ukrala jutarnje termine koji su nekada bili rezervisani za ekranizacije  Andersenovih i Grimovih bajki, i našoj deci, kako bi ponosno rekli oni sa Parade ponosa – skinuli nevinost.
Ti novokomponovani pederi koji se pod barjakom B92 i države ponose svojim anusom jer im je sve drugo u životu uzeto, rešili su da kao osvetu, ukradu detinjstvo našoj deci, kao što je nekada njima krao njihov ujak ili deka, nepoznati čika iz parka sa čokoladicom ili razjareni otac sadista, majka alkoholičar ili baba kurva. Nesrećni ljudi koji svog detinjstva ne smeju da se sećaju, a koji svoju ličnost niti su osvestili niti realizovali, rešili su da se umesto pravim krivcima, osvete nama, i da nam ukradu još onih nekoliko retkih intimnih momenata u kojima bismo se mogli setiti da je čovek nekada davno bio ljudsko biće.
I sada kada bih iskreno poželela da pomislim da smo napokon dotakli dno, jako se bojim, jer sam sigurna da će me ponovo iznenaditi sa još nekim podlijim planom. I znam, da ćemo mi roditelji imati daleko komplikovaniji zadatak u odgajanju svoje dece jer ćemo pred njima biti odgovorni za svet kakav im ostavljamo u amanet. A oni će nas kriviti da se nismo borili. Što je tačno.  

Ако мене питате...

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s