Загађење свести

„Највећа обмана ђавола икада, је када је убедио неке људе да он не постоји.“

аутор текста Albert Bartlett

Оrwеll је имао мрачну визију која се није испунила, али постоји аутор, Аldous Huxley, који је имао другачију визију која се испуњава.

Оrwеll је веровао да ћемо бити савладани споља наметнутим угњетавањем, а по Huxley-јевој визији неће Велики Брат лишити људе самосталности, зрелости и историје, већ ће људи сами заволети тлачење и дивити се технологији која негира потребу да мисле.

Оrwеll је веровао да ће забранити књиге, а Huxley је веровао да људи више неће хтети да их читају, поред телевизије. 

Оrwеll се плашио да ће нам забрањивати информације, а Huxley се плашио да ће нас затрпавати морем беспотребних, тако да битне нећемо ни видети…

Оrwеll се плашио да ћемо постати заробљеничка култура, а Huxley тривијална, болесна култура. 

Ако кривите друге за свој живот Оrwеll је у праву, ако сте спремни да понесете терет одлука и промена сопственог живота, Huxley је у праву. 

Овај текст можда нагна обе стране на промену..

ТВ И ИСПИРАЊЕ МОЗГА

Чињеница да је ТВ извор на који се не може активно или критички утицати је постала драматично евидентна 1960-те године када је експериментом из света политике и адвертајзинга (маркетинга) направљена стратегија о томе како ће се телевизија као медијум користити.
Резултат експеримента још увек одјекује кроз индустрију и политику дуго пошто су примитивне методе контроле усавршене.

Новембра 1969. године, истраживач Херберт Кругман (који је касније постао менаџер испитивања мишљења јавности у штабу General Electric-а) одлучио је да испита шта се догађа у физиологији мозга особе која гледа ТВ.
Он је на главу своје 22-годишње секретарице поставио електроде.
Електроде су жицама биле повезане на детектор лажи Grass Моdel 7 polygraph и даље на рачунар Honeywеll 7600 и рачунар CAT 400Б. Док је ТВ програм трајао, Кругман је надгледао мождане таласе субјекта. Оно што је открио кроз поновљене покушаје је да у року од 30 секунди, мождани таласи прелазе из предоминантних бета који су опрез и свесна пажња у алфа таласе који су нефокусираност, недостатак пажње, маштарење и фантазирање, будно сањање испод прага свесног.

Када је субјекат замољен да чита часопис таласи су се вратили у свесно, критичко стање!

Оно што је изненадило Кругмана, који је тестирао неке McLuhanesqуе-ове хипотезе о природи ТВ гледања, је како се брзо улази у алфа стање.

Даљна истраживања су указала да лева хемисфера мозга, која обрађује информације логички и аналитички, се искључује када особа гледа телевизију. То искључивање дозвољава десној хемисфери мозга, која информације обрађује емоционално и некритички да ради појачано.

„Произилази да“ писао је Кругман, у извештају свог открића, „да је режим рада мозга под телевизијом мање више константан и другачији од оног при читању штампе.
Основни одговор мозга је јасно изложен медијуму (телевизији), а не критичком садржају.
Телевизија је комуникациони медијум који напорно преноси огромне количине информација не мислећи на време изложености.“

Ускоро су стотине агенција покренуле своја истраживања и развијале технике контроле ума.

Као што је Херберт Кругман приметио у истраживањима која су променила индустрију, ми несвесно и нерационално примамо материјале из ТВ-а, у своје несвесне дубине за време емитовања. Касније, када рецимо видимо производе на полицама у продавници, између оног производа кога не познајемо и оног са телевизије, окида асоцијативни центар и купујемо проивод са ТВ-а.
Фунција рекламног постера у продавници и на улици је да поново позива то искуство.
Не тражиш ти производ, него производ тебе!

Жене се посебно обучавају од медија да себе виде као недовољне.
Уче се да друге жене, преко одеће, козметике и других предмета, су више женствене и пожељније од њих. Њене потребе да се стално потврђује куповином постају преокупација, профитабилна за индустрију, али погубна за појединца.
Остале циљне групе су деца, тинејџери, усамљеници, породица…Нико није поштеђен.

Скорашња афера је настала када је професионалац за медије открио да његово дете преко ТВ-а, у ЦРТАНОМ ФИЛМУ ЗА ДЕЦУ ментално „пије“ БУД пиво.
Током цртаног филма појавила се саблиминална порука, са написом „Буд“ и логом фирме. Наиме, сублиминална, у овом случају значи да се порука појавила тако брзо и нестала да је будна свест није ни приметила, али подсвест јесте.
Порука је остала трајно у мозгу детета до тренутка окидања…
Гледајући цртаће, дете ће имати слику Буд пива и за коју годину куповаће само то пиво…

Студија је показала да су још 70-тих година радио и тв медији у УСА користили сублиминалне поруке у својим програмима. Иако је асоцијација од преко 90% независних медија тада потписала конвенцију да више неће користити подсвесне поруке, мали проценат највећих медија је одбио да престане са контролом ума, а они су држали највећи део држишта.

Искуство из реалног живота, замењено је медијативним искуством телевизијског гледања.
Политичарима и корпорацијама је постало лако да окидају по мозгу маса.
ТВ свет је постао самоиспуњујуће пророчанство: масовно обликовање свести, а његови учесници делују у складу са ТВ импулсима и верују да све долази из њихових сопствених жеља и потреба.
У таквој ситуацији, ко контролише екране, контролише будућност, прошлост и садашњост.

УТИЦАЈ – ПОДСВЕСНИМ ПОРУКАМА

Људском мозгу су потребне 24 сличице (фрејма) у секунди, да би смењивање слика доживео као покрет, тј. филм.

Наша „будна свест“ све преко тога или брже од тога не опажа, али подсвест то опажа и памти, што је омогућило манипулацију са укупном свешћу човека, који гледа медиј.

Шта се налази скривено у слици, када је то почело и колико је таква технологија одмакла?

Прву озбиљну злоупотребу 1957. г. извео је Јаmes Vicary, истраживач тржишта, који је основао фирму Subliminal Projection Company, где је током 6 недеља, током филма у биоскопу, у делићу од 1/3000 делова секунде, на сваких 5 секунди, приказивао поруку
„пиј кокаколу“ и „једи кокице“.
Током тестова у New Jersey продаја тих производа је порасла за 57.5 % у односу на стандардну.

Убрзо затим тврдио је да Владе држава и окултне групе користе ову технологију.
Уследила је званична забрана у Великој Британији, Аустралији, па у Америци 1958.године.

Тадашње истраживање је показало да преко 60% медија (и радијских) користи технологију подсвесних порука. У аудио технологији то је неуро-лингвистичко програмирање.

Странке, војска, полиција, корпорације и секте, имале су времена од 1957. до данас да усаврше технологију насилних подсвесних порука.

Данас у УСА постоји 1115 ( хиљаду сто петнаест ) закона који регулишу ову област.Пример Macdonalds сублиминалне поруке на ТВу коју је приметио обичан грађанин.

Московски сверуски институт за ТВ и радио, одузео је 2000.г. лиценцу АТН тв станици јер су доказали „негативан подсвесни утицај на људе.“

VINIITR заменик директора Svetlana Nemtsova, 2002. године је најавила да граде специјализован компијутер који мотри на све ТВ канале, обрадом налази такве поруке и снима их као доказе…

Рачунар, ваш вољени PC, наравно, не разликује се по питању скривених порука од ТВ-а. Програми и интернет обављају такав посао и ван интернета.

Да сватили сте, Владе покушавају да контролишу медије, а медији владе, или како оно беше…хаха, кадија те тужи, кадија ти суди, а људи, даса обе стране су само људи.

ВИДЕО ИГРЕ – ЕФЕКТИ НА ПСИХУ

1. Видео игре производе губитак осећаја за време и стваран простор
Ефекат добро познат свим играчима и нажалост онима који живе уз њих.
Играч одбија одмор, храну, сан, физиолошке потребе…

2. Видео игре су пуне саблиминалних порука које улазе у подсвест.
Комерцијалне и др. поруке су скривене у:
а) бљеску, тј. специјалном ефекту
б) у периферном видном пољу, док је свест везана за централни део екрана (рецимо пут којим возите, поруке брзо промичу на ободима екрана).
ц) у равнима, јер се слика састоји из више различито провидних равни, што даје утисак дубине. Равни су полупровидне, а ако је раван превише провидна, свест је не види, али подсвест је опажа и памти.

3.Видео игре крше моралне кочнице.
„Тестирали смо наводно занимљиву симулацију летења војним хеликоптером.
Симулацију је произвела војна фирма и можемо се само запитати зашто војска производи видео игре за тинејџере!
Сценарио је следећи, летите над предивним пејзажом и уживате, детаљи су верни као у реалности (таласи, ветар, њихање…). Опустите се и испод себе видите јахту са туристима.
Из палубе искаче терориста са ручним бацачем и погађа вас. Екслозија је заиста стресна, јер слика сева, а звук грми, вртоглаво падате.
То се понављало више пута. Играо сам игру само 3 сата и летећи изнад мора опазио сам јахту са туристима који играју и певају по палуби.
Ракетирао сам јахту без икаквог разлога!
Свесност о чину и шок сам доживео тек када сам видео лица и гримасе бола цивила који горе у пламену…али игра се настављала. Никакву казну нисам добио за злочин…
Играли су и други после мене, очио сам од њих желећи да будем „бољи“ јер су под симулираним стресом(крвавим призорима, вриштањем осакаћеним цивила…) показивали боље резултате.
Питао сам „Како ти то успева“, друг ми је рекао „Искључи емоције…“
Искључио сам их уз речи „Ово је само игра, нико заиста не страда…“
Турнир се завршио, заспао сам и имао неке од најјачих ноћних мора о рату.
Да, ово није била само игра, јер је ипак неко страдао…ја.
Такво понашање има име, назив неког рата+синдром.“

4. Видео игре су део војног и комерцијалног експеримента
Однедавно се и корпорације хвале да напредни софтwаре(програми) тестирају људску интелигенцију и уче. Такође и војне фирме развијају цивилне игре!?
Ако будеш довољно добар, игра ће желети да се проследе подаци о теби и „ефикасност“ свом творцу на интернету. Питање је играш ли логичку или борбену игру?
Ватрени зидови (фиреwалл) програми за заштиту стопирају слање информација ка творцима игара.
То не чини и фиреwалл Мицрософта, јер сматрају да је довољно стопирати улазак у рачунар, а излазак информација сматрају пожељним…
Размисли ко тестира војне симулације и за шта се користе резултати цивилног играња!
Добро дошао у „Партнерство за рат“…

5.Видео игре активно поспешују насиље.
Скоро да не постоји играч који није играо убијање из првог лица.
На екрану видите цев, нишан свог оружија и пуцате по људима и цвећу.
Некада је све то било нереално, док данас то изгледа заиста застрашујуће и реално колико и акциони филм. Можете играти умрежени са пријатељхима и убијати се међусобно.
Питајте било ког Цоунтер Стрике играча да ли је све људе гледао кроз нишан када изађе на улицу после вишечасовног играња. Потврдиће да је имао те проблеме…

ИНТЕРНЕТ- ГЛОБАЛНИ ПРОФАЈЛЕР

Интернет је настао од војне мреже која се звала АРПАНЕТ, од творца под именом ДАРПА (Defence Advance Research Project Agency – Одбрамбена агенција за напредне истраживачке пројекте), читај војска САД-а.
Великодушно је 1973.г интернет поклоњен свету…
Данас он припада наводно непрофитабилној организацији под именом ИАНА, која има уговор о пословно техничкој сарадњи са НСА (National Securety Agency – Национална агенција за безбедност УСА)…

По кретању једне особе по сајтовима, може се направити савршен психолошки профил личности, а о личној пошти, пороцима, wеб камерама и другом, да и не говоримо.

Читав проток интернета се филтрира, тј. претражује на одређене речи и наравно ако сте се занимали за области које неко сматра безбедоносно занимљивим, праве се досијеи.
Наравно већина процеса је аутоматизована.
један од програма за који се јавно зна да то ради се зове „Царниворе“ – „Месождер“ и припада ФБИ-у.

Што се више штитите на интернету од остављања трагова кретања, посећујете означене сајтове, или користите одређене програме – алате, више вас надгледају…

Процеси праћења су аутоматизовани и повезани са глобалним системом за надгледање или лепше звучи „позиционирање“ – мобилна телефонија, гпс…

Сваки рачунар има попут кола, таблице, тј. број записан у гвожђурији (хардwаре), по коме вас детектују, па тако рецимо мрежна картица има тзв. МАЦ адресу, процесор свој број….

Војни сервер министарства одбране УСА (ДОД) вас на старој централи дектује ТРЕНУТНО иако се тврдило да старе централе немају идентификаторе. Заиста код нас су се користили застарели микрофилмови, али…

Добар администратор за безбедност (wхитехат) зна да не може бити неконтролисан на интернету, а питање је само колико ће вас далеко пустити да одете.

Не поседујете протоколе којима они комуницирају нити владате њима и ту је крај приче.

Прича о тзв. хакерисању се односи на личне рачунаре, а наводни упади у војне системе су обмана за наводне хакере, јер према „школи“ лица запослених у фирми FOUNDSTONE која ради форензичко тумачење напада на мрежу за Владу USA, „обмана је најбитнији део стратегије…остављају се наводна врата за улаз у системе“…

Ако желите потпуну приватност, једина заштита је не користити интернет.
Можда мислите да никога не занимате, што је можда тачно, али подаци се чувају за случај да постанете занимљиви.
Занимљиви сте због посла, става и утицаја на друге.

САВЕТ: Не тражите поменута имена по интернету, јер су документи о овим подацима означени и њиховим гледањем модификујете све своје програме за читање текста да одашиљу податке шта тачно читате из дана у дан….наравно ту су бубе за праћење по интернету (трацкинг цоокиес и инфилтрирани длл фајлови), а чак се и у фотографијама на интернету у једну тачку може сместити више него што сте очекивали…Са овим играчима заборавите на фиреwалл, антивирус или спywаре заштите.

Овај текст је преузет од групе научника окупљеник у групу „Die off – http://dieoff.org/“ – у преводу „Изумирање – крах екосистема„, преведен је дословно без измена, аутор текста је Albert Bartlett, Department of Physics, University of Colorado, Box 390, Boulder, CO 80309-0390.