Понижени и озлојеђени добиће коначно службени Језик у својој Држави. Изгубили смо владајући положај – власт и власништво над производњом – али добили двије нове фонеме. Мало ли је?!
Кад ДПС напокон уједини вјернике а све су прилике да хоће – атеисти су већ одрађени – тадер ни небо више није далеко. Тамо има мјеста за све – незаполени ће чак имати предност.
Пише Ратимир Вујачић
Добронамјерни грађани чуде се, пак називају и дрскошћу, присвајање Дана државности – дана Д – од стране ДПС -а. Истина је, то присвајање нема само симболични значај: као неко се ту натура и лажно представља; или кити туђим перјем. Напротив све је ту на своме мјесту. Друга је ствар што мотив парадирања није одвећ државотворан у смислу јачања државности Државе него, кукала нам мајка, истицања и притврђивања партијности свеколиког нам друштвеног живота. Имамо Државу са партијским ликом, жигом такорећи – скројену по мјери: маде ин ДПС . Обашка што је товећ виђени – ћорсокак и уредно призивање нереда. Наиме, дио – Партија – може постати цјелина али не и обратно: то вам је као кад би Азбуку свели на три слова, зна се која, или шаку на три прста, далеко се казало. –
Можда је неко снивао да је Држава ствар свих нас – брига, одговорност за имање које смо наслиједили од наших несташних предака; да је по природи цјелосна а не дјелимична и мјестимична – недјељива по капама и главама – вјековна тековина и нужност људског битка … не Осма сједница и Шести конгрес. Али, авај, она може бити тек батина у рукама Партије – први и најпотоњи изговор – како нас је и учио друг Лењин. ДПС – Прогрес није учествовао у тисућљетном стварању – мада не би имао ништа против – Државе Црне Горе. У тренуцима скромности признаје ауторство тек – у обнављању њеном – у правцу преузимању свих државних послова и надлежности. Од којих је, послова, на опште задовољство већину и раније обављао – на федералном нивоу, наравски. Са ограниченим суверенитетом – занаго – није могао реализовати своју безграничну љубав према Црној Гори.
У томе и јесте спецификум ДПС –Прогреса: док други партиципатори на политичкој сцени – или просто грађани као цивили – сматрају да се љубав према Држави изравно подразумијева, ДПС је спреман да организује и Конгрес да поносно покаже свима своје – сада већ нескривене склоности , непоколебљивост и перцепције. Ако треба – а треба наравно – сазваће и обзнаниће и шес‘ Конгреса због само једне и једине Државе. Као што је познато, једна Држава мора имати све по једно: једног вођу, партију, субординацију, једноначалије како нас је учио… Језик, Цркву. Дио ће постати цјелина а цјелина је једна и по томе позната. Економска утакмица и тржиште, укидање монопола, шаролики власници капитала и наших судбина, плурализам, све то не смије да завара чимбенике духовне надградње и њихову перцепцију. Ако не знамо да радимо – знамо да командујемо. Ко не зна да командује зна да слуша.
Што се тиче обављања редовних државних послова – референдумски полет тек ће да се преточи и оваплоти а стварност ће оличити ТВ интервјуе, преизборна обећања и партијски програм. Неспорни партијски лидер и предсједник неколике владе, федералне и инокосне ЦГ износи признање и образлаже: Партија-држава којом Он влада не може успјешно да управља овећим Предузећем – некмоли природним и енергетским ресурсима Државе. То је и разлог што се као одговорна странка сама одрекла терета управљања друштвеним и државним богатствима.
Да, али Партија ипак има своју чисто психичку моћ коју вуче из полувјековног континуитета: нит‘ је умрла нити притајила – понајмање спремна препустити дизгине ваздакадашњим непријатељима. По питању Језика на видику је службено и свеколико јединство: од камионске до авионске – говоре га већ власници капитала, полиглоте и Министар образовања. Хтјели су писмени да наметну свој парцијални интерес: да киње и понижавају пучанство граматиком. Знамо Ми те цвикераше од раније. Понижени и озлојеђени добиће коначно службени Језик у својој Држави. Изгубили смо владајући положај – власт и власништво над производњом – али добили двије нове фонеме. Мало ли је?! Обашка социјалистичка странка која брине о радницима и убира порез. И обратно. Кад ДПС напокон уједини вјернике а све су прилике да хоће – атеисти су већ одрађени – тадер ни небо више није далеко. Тамо има мјеста за све – незаполени ће чак имати предност. И ту ваља сагледати далекосежност и дубину новог Програма ДПС –а.
P R E V R A T 