ГЕЈГУЛЕ

пише Бранимир Марковић

  Догађаји око параде поноса и са једне (ЛГБТ професионали) и са друге (професионални Срби), били су још један дефиле присталица, тобоже међусобно супротстављених, неофеудалних идеологија, које повезује страствена приврженост сталешкој стратификацији друштва. Читај – начелној неравноправности грађана. Читај – владајућем поретку па тиме и режиму Бориса Тадића

тумачећи хомосексуалност као урођену особину, а не питање личног опредељења, сугеришу да су они чак и биолошки друкчији од нас и да је склоност истом полу њихов усуд на који не могу да утичу, а не питање Богом дане слободе избора и личне одговорности.

      кад неко у принципу на исти „родни“ начин тумачи припадност и (пре свега) неприпадност читавом народу на коју наводно појединци не могу да утичу, тиме дели заједницу (нацију) на бројчано много упоредивије колективитете од шачице декларисаних хомосексуалаца у односу на целокупно становништво.
     А то једноставно значи распад заједнице – нације.
пише Бранимир Марковић
Организациони одбор Параде поноса сматра да је изјава градоначелника Ђиласа потпуно шокантна, будући да је он у својој изјави ставио знак једнакости између свих скупова најављених за овај викенд
Члан Организационог одбора Параде поноса Горан Милетић
       И ове године је, поводом Параде поноса, јавност бомбардована на исти начин ко и лане памфлетима и манифестима жречева и активиста истих екстремних културалистичких идеологија. Заједничка нит свих је да нису у питању само (ако су уопште) угрожена права особа одређених сексуалних склоности, већ нешто много више и опасније – све до удара на темељне вредности нације. С овим се у начелу слажем, а као особа која се држи начела „ко пијан плота“ обично покушавам да их применим подједнако на све, а не само кад ми одговара на понеке који ми се свиђају или не свиђају. Ово је суштинска и начелна разлика између мене и заговорника екстремних идеологија. Иста начела примењујем дакле и на „ЛГБТ популацију“ и на Двери и Образ, ризикујући по ко зна који пут да испаднем глуп или бар омрзнут у друштву.
        Наиме, ако сам пре коју годину полемисао са културалистичким Куртама и Муртама, залажући се за право неонациста, које иначе презирем и не подносим (крајње сам нетолерантан из начелних разлога – трпељивост није категорија национално/демократског устројства већ – за-једн(о)ица),  да слободно изразе своје ставове (у вези забрањеног митинга Националног Строја у Новом Саду), баш у име поретка за који се залажем (а да не би био, не дај Боже,  успостављен „њихов“), данас не могу а да се не успротивим персонално чак истим ликовима (нпр. из Образа) чије је окупљање тада било забрањено, а који сада то исто другима не дозвољавају. На исти начин не могу а да не подсетим данашње „подржаваоце“ параде поноса, са колико су страсти и нетолеранције урлали да се тада забране окупљања оних који им се не свиђају (неонациста), читај залагали се за укидање слободе изражавања.
     Наше националне вредности и српски идентитет су заиста поново на исти начин угрожене, али тај начин није онај о коме галаме Двери и слични. С обзиром да је ситуација идентична ко и лане, копираћу део текста Шта Срби да раде за време геј параде који сам ономад објавио на ултрапатриотском сајту[i].
    Елем тада написах: Већина Срба „у целини и целости“, а од декларисаних готово сви, верници су религије која учи да је Бог свим људима дао слободу избора и самосталног делања и која, за разлику од дотадашњих и многих потоњих, заговара љубав, не само према ближњима већ чак и према непријатељу. Ако ово  нису темељне вредности српског народа, ја заиста не знам које су. Како се оне слажу са намером „изласка на улице“ и  „супротстављања“ као еуфемизма за поновно разбијање (или „само“ забрану) тог скупа, такође ми није јасно. …ујдурмом око параде поноса нису угрожене само темељне вредности, схваћене мање или више апстрактно, већ заиста и традиционални друштвени поредак у Срба али у, да се тако изразим, баналнијем, а истовремено и фундаменталнијем смислу од пуког атака на хришћански морал
      Срби су одавно „онтолошки националисти“ (нација=сви грађани државе), припадност српском народу се одавно не везује за етничко порекло већ за језик и статус. Губљењем статуса слободног човека престајеш „Србин бити“. У сваком поретку у ком је било прокламовано да нису сви једнаки, тј. да је неко „једнакији“ (има више права) од неког, да не постоји јединствена заједница слободних грађана, већ више оваквих или онаквих („етничких“, конфесионалних, идеолошких, различито сексуално опредељених) колективитета, идентитет „Срби“ закономерно постепено нестаје (Отоманска империја, Хабзбуршка монархија, Југославије, данашњи протекторати Србија, Босна, Црна Гора, Македонија..). У том смислу је клика окупљена око параде поноса (НВО сектор и припадајућа министарства у Влади) заиста индикативна и опасна. Они заиста, тумачећи хомосексуалност као урођену особину, а не питање личног опредељења, сугеришу да су они чак и биолошки друкчији од нас и да је склоност истом полу њихов усуд на који не могу да утичу, а не питање Богом дане слободе избора и личне одговорности.
      Но, кад неко у принципу на исти „родни“ начин тумачи припадност и (пре свега) неприпадност читавом народу на коју наводно појединци не могу да утичу, тиме дели заједницу (нацију) на бројчано много упоредивије колективитете од шачице декларисаних хомосексуалаца у односу на целокупно становништво.
     А то једноставно значи распад заједнице – нације.
    Догађаји око параде поноса и са једне (ЛГБТ професионали) и са друге (професионални Срби), били су још један дефиле присталица, тобоже међусобно супротстављених, неофеудалних идеологија, које повезује страствена приврженост сталешкој стратификацији друштва. Читај – начелној неравноправности грађана. Читај – владајућем поретку па тиме и режиму Бориса Тадића. Неки од учесника, као Образ и ЛГБТ професионалци/ке, то отворено износе у својим програмима. Неки, попут Двери „харвардовски“[ii], неке попут пратећег НВО сектора „кумровачки“.
    Није потребно богзнаколико рашчлањивати – и код ЛГБТ професионалаца и код „патриота“ доминира „ми или они“ дискурс уместо „ја и ми“, карактеристичан за праве националисте. Зато би неодржани протест Двери имао везе са слободама и правима грађана Србије онолико колико гејгулска „парада поноса“ има везе са истоименим заиста веселим манифестацијама у велеградима националних држава. Чак и визуелно ови „наши“ гејеви и/или националисти личе на светске као стриптизете лепотице на стриптизете угледне чланице КГБ-а по задатку из оног прастарог вице о стриптиз бару у Москви у доба Совјетског савеза – они су  насмејани (геј, изворно весео) и опуштени ови су озбиљнији и намргођенији од чланова некадашњег централног комитета.
    Прва парада поноса у свету одржана је као протест што особе истополних склоности нису третиране равноправно као сви остали грађани заједнице, како је уставно и начелно прокламовано у свим демократским земљама. Гејеви Сан Франциска устали су дакле у одбрану базичних националних вредности, на исти начин на који их је бранио Мартин Лутер Кинг кад се борио само да црнци постану као и сви остали –Американци, ништа више а ни мање од тога. Ни „етнички“ Арапи и црнци из предграђа француских велеграда нису протестовали да би добили привилегован статус као колективитет о коме машта рецимо муфтија Зукорлић, већ напротив, да би и у пракси постали Французи као и сви остали.  Упорно се заборавља да је понос по коме су параде назване, управо понос што су се изборили и срећа што их суграђани прихватају као једнакоправне „чланове“ нације. Зато, за разлику од прошлогодишње Београдске на коју нису могли да уђу ни „обични“ већ само ВИП хомосексуалци, на параде поноса по градовима Европе и САД су увек позвани сви, не само ЛТБГ особе.
      Овакву параду поноса у Београду би вероватно организовале особе попут „геј-националисте“ Аздејковића, највећег критичара гејлезбо и остале НВОкратије:“Ухлебила се деца, закачила за разноразне буџете, имају лове, њима лепо, све је суперишка.“ За разлику од „ухлебљене деце“, позив малинарима Геј лезбо центра чини се да је на трагу изворне традиције. Након констатације да је „“…због разних политичких фактора, Парада поноса добила „привилеговани“ положај ЛГБТ заједница је једна од ретких која у Србији на улици може да захтева своја права, сматрају да „…ту „привилегију“ треба солидарно поделити са другима.“ И подсећају да је  ЛГБТ покрет на Западу често кроз историју подржавао раднички покрет и права радника и сматра да таква пракса треба да буде и у Србији
       Међутим овдашње гејгуле, „ухлебљена деца“се не боре да буду исто што и остали Срби, још мање су на страни потлачених као што су углавном биле „западне“ колеге, дапаче, што реко Аздејковић  „ако неко удари на власт и њима се љуља позиција, те реже и уједају.“ – а Двери и Образ их у тој сегрегацији и чувању освојених сталешких привилегија у суштини подржавају, борећи се само за за бољи сталешли положај свог колективитета, „Срба“ који испуњавају строге критеријуме Лукијана Мушицког, читај Ватрослава Јагића[iii] а чији су они самопроглашени, никада изабрани, једини и вечни представници..
     И то је проблем (за нас демократе/националисте). Идеолошки, начелни, а не персонални. Зато није чудно што Двери позивају на рушење лично Бориса Тадића а не на промену поретка у који су изгледа све  боље уклопљени. Све више личи да се и њима „љуља позиција…. ако неко удари на власт… те реже и уједају.“
 извор: брАНАЛИ


[ii] Noam Čomski, govoreći o knjizi Samjuela Hantingtona „Sukob civilizacija“, „..не можете дозволити да људи разумију оно што је очигледна истина. Морате конструисати дубокоумне теорије које могу разумјети само они који имају докторат са Харварда или нешто томе слично…“
[iii] http://branali.blogspot.com/2011/08/blog-post.html#!/2011/08/blog-post.html: „…за разлику од Доситеја који као идентитет једног народа истиче само и једино језик, Лукијан Мушицки на првом месту истиче веру, а затим и језик и традицију, тј. историју …. Дакле, прво вера, а затим језик и историја представљају темеље српског идентитета. Ако једног од ова три фактора нема, национални идентитет се губи.“

6 mišljenja na „ГЕЈГУЛЕ

  1. Мени се чини да је ово на истој линији као мој текст о проблематици алт-сексуалаца наспрам њихових професионалних невладничких "заштитника" – није реч о захтевима за једнакост, већ за специјалне привилегије. Само бих да напоменем да се МЛК можда борио за једнака права, али се његови наследници данас боре за привилегије и квоте (тј. посебан третман), јер су установили да се итекако исплати бити професионални црнац (хиспаник, алт-сексуалац, итд.).

    Sviđa mi se

  2. "Само бих да напоменем да се МЛК можда борио за једнака права, али се његови наследници данас боре за привилегије и квоте (тј. посебан третман), јер су установили да се итекако исплати бити професионални црнац (хиспаник, алт-сексуалац, итд.)."Наравно; прво се тражи једнакост а онда прелазимо на захтеве за "позитивном дискриминацијом" итд. Пошто је цивилизацијска тековина да се стечена права било које мањине (па ни сексуалне) више не могу умањивати – шта професионални педери могу да изгубе (или амерички црнци – свеједно)? Како год окренеш, у центру си пажње, имаш бланко налог да можеш да вршиш притисак на државу – за свој или туђи рачун свеједно… Уз све похвале за текст и уопште симпатије за рад аутора, нешто ми ипак остаје нејасно: Ако сам добро схватио у тексту се као иста "друштвена опасност" препознају професионални педери и професионални Срби. Слажем се да професионални Срби наносе много штете српском националном интересу (ма шта он био, а сумњам да је неком "професионалцу" намера да Српству нанесе штету)али ми се некако чини да се Срби као такви организују ИПАК ради одбране државе од нападача ма ко они у овом тренутку били. Понављам – углавном то лоше раде, али то је друга тема. Међутим, професионални хомосексуалци се организују ради напада на српску (хрватску или било коју другу државу Илирика), то ваљда није спорно!? Сад, моје питање за аутора је следеће: Како је дошао до тога да "прави" српски националиста са истим еланом треба да се бори против оних који му нападају државу (ма каква она тренутно била) и против оних који покушавају (ма како то трапаво, аљкаво и уопште лоше радили) да је одбране? Зар није паметније уз помоћ црног ђавола (ако треба) поставити ствари на своје место, него од идеје српског национализма отерати многе који за себе мисле да су националисти, али баш и не схватају шта то јесте у ствари!?

    Sviđa mi se

  3. "Зар није паметније уз помоћ црног ђавола (ако треба) поставити ствари на своје место, него од идеје српског национализма отерати многе који за себе мисле да су националисти, али баш и не схватају шта то јесте у ствари!?"па то и јесте суштинско питање… саmо је и питање кога ја оваквим ставовима терам – обичан свет или оне који су се већ самопрогласили за неизабрано племство националиста. оваква питања су лакмус – ако су стварно посвећени општем добру упустиће се у расправу и обосттрано кориговање ставова .. овако, са кнструкцијском грешком у пројекту грађевина ће кад тад да се уруши – као што је било и 9. марта и 6. и 5. октобра … а твоје питање се исто може поставити и гледе особа ишчашенијег начина живота у сваком смислу које никада не гравтитрају намргођеним националистима. зашто би то морало да буде тако… лично бих мењао 10 Остоја Симендића и 100 чедомира антића за једног Ајзејковића у покрету превратника @Gray Falconуправо тако …чим почне да се говори о правима било које групе ван заједнице (појединаца) треба да се пали црвена лампица генерално .. а не само према онима који нам се не свиђају..

    Sviđa mi se

  4. Текст је одличан у сваком погледу, а обзиром да смо се начитали којечега поводом параде срама, морам да кажем да по мом критеријуму спада у сам врх онога што сам читао.Са начелима се слажем јер их делим. Ипак, код "гејгулета" правим разлику, јер ми, драги мој брм, некако не потпадају под то што делимо. Наиме, професионалним педерима директно управљају окупатори Србије. Никако се не слажем са том "слободом" коју су нам западни демонкратори донели уранијумским бомбама, у којој велеиздајник може да буде предсдник државе или ЛДП опозиција, а да и не говорим о педерском лобију или, још горе, педерском Отпору. И наравно да се не слажем са вештачком равнотежом између Образа и Двери са једне стране и ове окупаторске педерске мафије са друге, ЈЕР ТО НИЈЕ ИСТО!Дакле, да будем сасвим јасан, као што се никако не слажем да ми тадић може бити председник (зато што је квислинг, велеиздајник и србомрзац који директно ради за окупатора), исто тако се не слажем да ови професионални педери могу да парадирају Београдом само зато што их штите НАТО авиони. Мислим, толико о начелима.

    Sviđa mi se

  5. @пегепетне залажем се ни ја за параду професионалца, већ за начело једнаких права за све грађане (попут права на слободно изражавање и јавно окупљање)..не правим ни вештачку равнотежу – они је праве, а зашто Двери на то наседају ја нема инсајдерске информације…мислим да је просто реч о пројектниом задатку:приказати Србе као хомофобне ма шта то значило..осим што је сам уизраз бесмилсен али битан јер садр5жи пројекцију њихове моћи ..МИ СЕ НАИМЕ ЊИХ КАО ПЛАШИМО..уместо да смисле неки израз по анлаогији са мизогинијом (да их мрзимо, презиремо и сл).. и гле чуда ето ти групе патриота који их се заиста плаше и заиста пројектују да су они опасниост за наше вреднисти..е ј… вредности кад они могу да их угрозе..

    Sviđa mi se

  6. @брмвидиш, ја мислим да пројектни задатак није да се Срби прикажу као хомофобни него, напротив, да хоће да ураде исто што су већ постигли у скоро целом свету – да силом наметну хомосексуалну идеологију… Србија је "заостала" у том погледу, погледај шта су урадили од Шпаније, тамо је католичка црква тешко поражена…

    Sviđa mi se

Ако мене питате...

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s