“Имаш ли ти мозга“?

Пише: Будимир Новаковић
Ти ниси нормалан“ ! “Утуви то, већ једанпут, у ту твоју шупљу главу“ ! “ Ти си биолошки феномен – сом на сувом“! “Да ли теби глава служи само зато да ти киша не пада на црева?!
Целога живота пратиле су га овакве и сличне опаске… од када зна за себе – тако му се чинило.
Најстрашније је било то што је такве и сличне коментаре слушао и у кући. 
Отац никада није пропуштао прилику да му стави до знања колико је, по његовој властитој процени, глуп. 
Мајка, као свака мајка, трпељива и болећива према своме сину јединцу, трудила се колико је могла да му бираним речима пошаље поруку: “ Сине једини, много си глуп, али те мајка и таквог воли“!
Он није поклањао много пажње томе шта су му говорили у кући. Волео је своје родитеље оном правом дечијом љубављу и схватао је да они то не мисле, баш тако. Знао је да тата много ради, да је уморан, да је под стресом и забринут како да, само са његовом једном платом, обезбеди колико-толико пристојан живот своје трочлане породице.
Проблеми су почели да се јављају у његовом животу, када је почео да се креће у паралелном социјалном окружењу – на улици, у паркићу, у школи…
Постао је предмет опште спрдачине која је била фокусирана у питању: “Имаш ли ти мозга“? Да ствар буде још гора, једном се десило да је, стојећи на тротоару, бацао сенку на зграду иза својих леђа. Један од другара, који је приметио његову сенку, тихо је пришао иза његових леђа и парчетом цигле оцртао силуету. Захваљујући његовим клемпавим ушима, на зиду зграде се појавио цртеж лонца. Громогласно смејање пратило га је, уплаканог, до куће.
Сутрадан, па надаље у животу, више га нико није звао по имену. Постао је Миле “лонац“ или краће – само “Лонац“.
Једину утеху пружио му је његов искрени пријатељ, по националности Мађар, а са надимком Пишта, који га је утешио оном старом народном мудрошћу, рекавши му: “Нетугуј друг моја, ко отпозади смеши, најбоље смешиш“ !    (“Не тугуј друже мој, ко се задњи смеје, најслађе се смеје“! пр.п.).
Временом, научио је да не обраћа пажњу на тај надимак и све оно што је тај надимак конотирао. Други су се свесрдно трудили да му не дозволе да заборави да је глуп и да …“нема мозга“…
На велико чуђење људи око њега, са успехом је завршио и средњу школу и факултет. У том периоду најтеже му је падало што није могао да пронађе девојку. Углавном су га избегавале захваљујући ушима и надимку који га је, упорно, пратио. Имао је он и друге надимке, као на пример  “Ускрс“ који је добио после једне опаске да је он (највероватније) био модел за оне главе са Ускршњих острва, али га је “Лонац“ пратио као зла коб.
Непосредно после дипломирања, умро му је отац. 
Отишао је Богу на исповест, неутешан што му је син глуп и што нема мозга, пренебрегавајући чињеницу да, такав каквим га је сматрао, никада не би догурао даље од основне школе.
Мајка, тиха и болећива старица, постала му је и остала све у животу. 
Једини прави пријатељ, Пишта је емигрирао пре више година – никада није сазнао где. Једноставно, више га није било – нестао је из његовог живота.
Чинило му се да је остао потпуно сам. Посао–кућа, кућа–посао, монотона свакодневница, ништа му није сметало. Није обраћао пажњу. Свакодневница му није сметала. Сматрао је то својим крстом који је морао да изнесе и када му је било посебно тешко, сетио би се оног што му је другар Пишта говорио: “ Ко отпозади смеши…
Оно што га је жестило, било је одбијање људи да схвате да нису сви једнаки под капом небеском и да су различити људи различито “направљени“. Његова трпељивост је увек бивала погрешно протумачена.
И даље је био предмет спрдачине. И даље су му приређивали неслане шале и користили га као реквизит за властито церекање и смејање. И даље су му говорили …“да је глуп“.., …“да нема мозга“.., … “да му је бубуљица на дупету тумор на мозгу…“
Што је више старио, постајао је, на одређени начин, мање трпељив, а више агресиван. Неколико пута је иницирао тучу у име одбране интегритета своје личности. Због последње туче, у којој је нанео лаке телесне повреде, судија му је одрапио … “на основу члана 54…’‘ три месеца затвора.
Покушао је да објасни судији да је био испровоциран, да му предочи чињеницу да је целога живота био предмет спрдње и да га прати надимак “Лонац’‘, да су му ти исти, које је повредио, прстима мерили висину чела при чему су били у дилеми да ли му је чело високо три или два прста, да није по природи агресиван, да схвата да није требало да им те прсте поломи између врата и довратка, да се каје за учињено дело  и коначно да има остарелу и оболелу мајку о којој само он брине, те да се плаши за њену судбину, уколико буде у затвору три месеца…
Није вредело ништа! Судија је био неумољив. Пуштен је да оде кући, с’тим да се има јавити на издржавање казне, када га позову.
Мучила га је помисао како да то саопшти мајци. Знао је да ће то код ње изазвати бурну реакцију, а њој је било забрањено да се узбуђује. Није знао како да реши проблем. Почео је да се нервира, као што се увек нервирао када није мога да пронађе решење.
Превртао је по глави све могуће опције, али није вредело. 
Како ће мајка без њега? 
Ни ту није имао решење. Седео је у фотељи у дневном боравку, држећи теле-командер у руци и зурећи у празно, према телевизору. Управо је био приказиван неки тупави филм, на кабловској…
Приказивање је прекинуто због реклама – на мађарском језику. То му је измамило осмех на лице.
Сетио се Пиште и његовог савета!
Одлучио је да пође на спавање. Угасио је телевизор и почео да се пресвлачи. Легао је у кревет и све време му је играо осмех на лицу –Пишта му није излазио из главе…
Следеће јутро, тај осмех му је и даље био на лицу – крајње необјашњиво и збуњујуће за медицинско особље које је мајка позвала.
Испоставило се  да је Пишта био у праву – свима је показао да : …“Ко се задњи смеје…“
Глупи човек – човек “без мозга“ умро је од излива крви у мозак.

Jedno mišljenje na „“Имаш ли ти мозга“?

Ако мене питате...

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s