ОВО НИЈЕ ПРЕДИЗБОРНА ТЕМА

 моторичке способности у односу на резултате из 1995. године код ученика смањене за шест одсто, док су код ученица у просеку мање за чак 12 одсто.

телесна маса основаца је повећана просечно за алармантних 14 одсто код ученика, односно 11 одсто код ученица

наша деца развијенија у погледу висине и тежине у односу на вршњаке из Европе, док су им моторичке способности слабије

АЛИ ЕВО СИЛЕ КОЈА СЕ ИЗНЕНАДА ПОЈАВЉУЈЕ И РЕШАВА СВЕ: 

министарка за спорт и омладину Снежана Самарџић Марковић.
– Проблем је толики да га мора решавати читаво друштво ГЕНИЈАЛНО!!! ЗАСЛУЖИЛА ЈЕ БАР ЈОШ ДВА МАНДАТА

најучинковитија министарка у повијести Илирика

 Деца у Србији су најдебља и најтромија у Европи! 

 Истраживање Републичког завода за спорт показало је да су српски основци виши, али и дебљи и неспретнији од својих вршњака из Белгије, Шпаније, Словачке, Литваније, Естоније и Албаније. У трапавости предњаче девојчице јер им је култ лепоте битнији од физичке активности.
Истраживање „Физичка развијеност и физичке способности деце основношколског узраста“ открило је да су нам деца у односу на пре 16 година (када је рађено слично истраживање) мало порасла и поприлично се угојила, док су се њихове моторичке способности драстично смањиле.

Професор Ацо Гајевић, један од аутора овог истраживања, објашњава за Пресс да у неспретности у овом периоду предњаче девојчице.
– Резултати истраживања показују да је телесна маса код деце порасла, али да су се истовремено њихове базичне физичке способности попут брзине, агилности и снаге значајно смањиле. Ситуација је најкритичнија код девојчица зато што је њима важнији култ лепоте него присуствовање часовима физичког васпитања. Дечаци се у овом узрасту у већем броју опредељују за спорт кроз спортске клубове, али и рекреативно, па су њихови резултати нешто бољи – објашњава професор Ацо Гајевић.
Наш саговорник наводи да су моторичке способности у односу на резултате из 1995. године код ученика смањене за шест одсто, док су код ученица у просеку мање за чак 12 одсто. Он каже да су и остали резултати из овог истраживања забрињавајући јер показују да су нам основци у истом периоду мало порасли, али да су се зато прилично угојили.
– Деца су нам порасла врло мало, а угојила се много! Бојим се да престајемо да будемо витка нација, по чему смо раније били познати. Узроци оваквог стања су, пре свега, смањена физичка активност, све мање кретања и вишесатно седење испред компјутера и телевизора. За овакву ситуацију криве су и брза храна, отуђеност у породици, али и недовољан број часова физичког васпитања – упозорава Гајевић, и додаје:
– Прети нам опасност да постанемо нација дебелих људи. Уколико не желимо да нам се то деси, потребно је да релевантне институције у земљи донесу системске мере. Ту, пре свега, мислим на Министарство просвете и науке, Министарство омладине и спорта и Министарство здравља. Школа такође може да уради много да би се ситуација на овом плану поправила. Као прво, треба да модернизује програме физичког васпитања и побољша квалитет наставе. Не би било лоше осмислити различите програме за девојчице и дечаке. Такође, требало би појачати ваннаставне активности оснивањем секција и школских клубова, и то не само за најбоље појединце већ за сву децу – закључује Гајевић.

Професорка Јасмина Станковић из Форума београдских основних школа каже за Пресс да је логично то што су нам деца физички неспремнија у односу на 1995. годину.

– Више фактора утиче на то. Пре свега, то је дуго седење пред компјутером, које родитељи често не могу да контролишу. Затим, физичко васпитање у школама је неуједначено. Иако су изграђене многе фискултурне сале, добар део школа нема адекватне услове за рад, а у школама у којима он постоји трећи час физичког васпитања није ушао у распоред, већ се одржава у супротној смени, што је за децу додатни напор (значи да тог дана имају седам или осам часова) – упозорава професорка Станковић, и додаје:
– Потребно је обезбедити три часа пливања недељно за сву децу и на тај начин ћемо ублажити негативне ефекте дугог времена проведеног на столици, било у школи, било пред компјутером. Пливање је најсвестранији спорт, а многи родитељи не могу од својих плата да га приуште својој деци.

Алармантна статистика

Резултати добијени овим истраживањем показују да су основци виши него 1995. године (ученици за три одсто, а ученице за 2,5 одсто). Међутим, телесна маса основаца је повећана просечно за алармантних 14 одсто код ученика, односно 11 одсто код ученица у односу на 1995. Вредности индекса телесне масе (БМИ) повећане су просечно (за узраст од седам до 14 година) за 7,3 одсто код ученика и 5,6 одсто код ученица.
Професор физичког васпитања из Републичком заводу за спорт Живко Пановски каже да се ови тестови раде у 22 европске земље, па су наши стручњаци имали са чим да упореде резултате.
– Ови тестови су показали да су наша деца развијенија у погледу висине и тежине у односу на вршњаке из Европе, док су им моторичке способности слабије. Истраживање је обухватило различите тестове за процену моторичких способности, у које спадају брзина, снага, равнотежа (Фламинго баланс тест), гипкост… – истакао је Пановски.
Да се ради о врло забрињавајућим подацима, признала је и министарка за спорт и омладину Снежана Самарџић Марковић.
– Проблем је толики да га мора решавати читаво друштво. Одавно предлажем да се спорт врати на факултете и да се повећа број часова физичког васпитања. Резултатима из српског и математике физичко не смета него помаже – рекла је она.

Виолета Недељковић

http://www.pressonline.co.rs