Залагањем за концепт квалификоване већине при гласању у Савјету отклања се могућност кочења цијеле ЕУ због суверенистички настројених чланица.
Федерална Европа јесте идеал
“Зато што би и мени Црногорцу и мојим пријатељима Грцима и Италијанима, Шпанцима и другима више помогли одговорни људи можда из Њемачке или Шведске, који би заступали интересе свих нас у Бриселу”.
ВЛАДИКА ДАНИЛО/ВУК МАНДУШИЋ ЏАБЕ КРЕЧИЛИ
ПИШЕ Немања Тепавчевић
Средином новембра у Бриселу сам присуствовао састанку Уније европских федералиста (УЕФ) на којем је усвојена Резолуција о могућим рјешењима за политички хаос на континенту, узрокован неодговорношћу халапљивог банкарског сектора и неадекватним политичким руковођењем. Резолуцијом се тражи увођење строгих ЕУ мјера за сузбијање неплаћања пореских обавеза уз постепено успостављање ЕУ такси, чиме се поплочава пут ка већем буџету Уније способне да грађанима пружи квалитетна јавна добра.
Формирање заједничке фискалне политике кроз јачу институционалну инфраструктуру – са федералном економском владом и снажнијим ангажманом Европског парламента као непосредно изабраног тијела – циљ је до ког би се дошло хитним организовањем уставне конвенције.
Просљеђујући ову резолуцију Спинелли групи ЕУ посланика, УЕФ је поздравио напоре да се успоставе транснационалне изборне листе чиме би се једном Италијану омогућило да гласа за њемачке представнике у Стразбуру или једном Чеху да гласа за францускуе посланике. Штавише, УЕФ је ургирао да иницијатива европских грађана, уведена Лисабонским уговором, заживи како би се кроз солидарност милион Европљана извршио конкретан притисак на институције, предлозима за федерализацију пореске, буџетске, спољне и других политика ЕУ. Након што је црногорска секција УЕФ–а примљена као кандидат, напустио сам скуп увјерен да се федерални дух може развити, те одлучан да се још оштрије супротставим еуроскептицизму.
Уморан од састанка, враћам се у стан бивше факултетске колегинице, Рускиње одрасле у Њујорку са пребивалиштем у Бечу и послом у Бриселу. У трпезарији, њена цимерка, кошчата Белгијанка изражених јабучица и кристалних очију. Рашчупане косе као да лепрша тик изнад паркета шарене просторије, и прича о својим драмским активностима. Након што сам јој рекао гдје сам био, сумњичавим погледом ме упитала: “Зашто федерална ЕУ?”
Покушавам јој представити своје аргументе, додуше, идеализмом и страственим убјеђењима потковане. “Зато што би и мени Црногорцу и мојим пријатељима Грцима и Италијанима, Шпанцима и другима више помогли одговорни људи можда из Њемачке или Шведске, који би заступали интересе свих нас у Бриселу”. Не желим да ни мене ни кошчату умјетницу у настајању британски граничари заустављају унутар сâме ЕУ, “чувајући” краљицу од “хорди” континенталаца. Као што вјерујем да би богатије приморје Црне Горе морало помоћи сиромашнијем сјеверу, тако вјерујем и у неопходност солидарности међу европским земљама.
Да бисмо избјегли апстрактну расправу, упитах мршаву дјевојку на каквом пројекту ради, на што је одговорила показавши ми проспект о краткометражном аматерском филму. У малом углу папира, гле изненађења – лого ЕУ који указује да се остварење реализује уз помоћ ЕУ средстава. Нигдје ни помена националне владе, тог уточишта еурофоба.
До британске границе на каналу Ламанш долазим аутобусом. Досадо-убијајући разговор са сапутником Енглезом опет је начео тему федерализма. “Зашто ми да плаћамо за лијене јужњаке, и да пуштамо Пољаке да нам раде јефтино, и да доприносимо француској пољопривреди?” Видјевши да средњовјечни господин, са претензијом титуле лорда углађених брчића са све аутобуским превозом, гаји необјашњив анимозитет према ЕУ, упитах га о природи његовог пута.
Чекајући да краљичина гарда подробно испита колико ко намјерава остати у земљи кише и црвених опека, сапутник ми је објаснио да је послом био до Хановера и успут свраћао у Лион. Рече да му је одлично што не мора мијењати новац када иде из Њемачке у Француску, те што не мора пролазити овакве, неријетко понижавајуће, контроле.
Класичан одговор британског еуроскептика који гурмански наваљује на ЕУ јеловник à ла царте, иако је културно позван да са једнаким обавезама и правима учествује у градњи Уније. Инсистирајући на употреби принципа једногласности, истовремено захтијевајући бројна изузећа од заједничких политика, британска и друге националне владе подривају темеље ЕУ, блокирају њен даљи развој малициозно кривећи ЕУ администрацију за статичност и улазак у слијепу улицу. Постепеном федерализацијом овакве се баријере могу савладати, али је потребан ангажман великана попут Делорса.
У граду на Темзи, тамо гдје се стаклени небодери кроз маглу такмиче за простор с империјалном архитектуром, у елитном дијелу Лондона, стара наборана дама представила је рад једне НВО. Каже да ова непрофитна организација није само “мислећи резервоар” (фигуративни превод за тхинк-танк) него и “радећи резервоар” (до-танк) који предлаже и спроводи конкретне пројекте за зближавање људи.
Уз гестикулацију крхким рукама папирасте коже, разговарала је са мном и о еурофедерализму. Залагањем за концепт квалификоване већине при гласању у Савјету отклања се могућност кочења цијеле ЕУ због суверенистички настројених чланица. Учвршћивањем улоге Парламента укорјењује се легитимитет ЕУ, док се преносом националних надлежности на ЕУ ниво креира простор за јединствену и одговорну ЕУ од које ће грађани имати опипљиве користи.
Као Јеврејка која још памти нечовјечна злодјела и осјећа ожиљке на свом измученом лицу, наборана дама ме је подржала у мојим ставовима, да се ниједно аустријско нити било које друго европско дијете не би опет стављало на Киндертранспорт, спасавајући се од национализма.
Усред предвечерње вреве, у главној оксфордској улици, збуњено сам гледао како континентална омладина, уз ЕУ заставе, дијели бесплатне загрљаје из Европе. Мамили су стидљиве осмјехе и најхладнијих патриотски настројених Енглеза.
Инспирисан призором, помислих како један масовни ЕУ загрљај не би шкодио ни најтврдокорнијим идентитетски-оптерећеним политичарима и обичним грађанима Црне Горе. За крај, федерална ЕУ јесте идеал и није базирана на доминантно утилитарној основи. Па шта? Идеали су ту да се за њих боримо, а федерална ЕУ је најјаче оружје против екстремизма и биједе које ми на Балкану као и наборана дама још увијек добро памтимо.
АУТОР, БУДУЋИ ”НОВИ ЛИДЕР” ЈЕ постдипломац Европске политике и друштва на Универзитету Оксфорд nemanja.tepavcevic@politics.o
Izvor: vijesti.me
P R E V R A T 