Ако пристанемо на критеријуме прагматичности, онда је по мом скромном суду Ђукановић најјачи (намјерно не говорим најбољи) политичар на овим просторима. По мом суду он је испред Туђмана, Милошевића, Ђинђића и Месића.
Све је више-мање цензурисано, уз поједине оазе слободног новинарства на ту и тамо неком порталу
 |
| Леонардо да Каприо: „портрет Александра Станковића“ |
Хрватска је прије неколико дана на изборима промијенила власт. ХДЗ иде у опозицију. Шта је било пресудно за пораз Јадранке Косор и о коликој промјени је, заправо, ријеч?
Пресудна је била тотална некомпетенција за рјешавање привредних проблема те огромни ниво корупције који је појео ХДЗ.
Шта очекујеш од нове коалиције и Зорана Милановића као премијера?
Очекујем да ће грађане Хрватске суочити с болном истином да живимо изнад граница својих могућности и да је вријеме да сви заједно кренемо у мјере штедње и одрицања како више не бисмо живјели на дуг. Од Милановића дакле очекујем непопуларне потезе који ће извући земљу из привредне кризе у којој се нашла.
Интервјуисао си и Косорку и Милановића, више пута. Можеш ли их упоредити из искустава код тебе у емисији?
Јадранка Косор је осјетљивија и таштија, Зоран Милановић је директнији у одговорима и спремнији на фајт.
Како коментаришеш читав случај у вези са бившим премијером Ивом Санадером, његово хапшење и суђење које је у току?
Увјерен сам да Санадер никада не би био ухапшен да је остао премијер. Што се тиче суђења, створена је атмосфера у медијима да је Санадер крив за апсолутно све зло које се у Хрватској догодило у посљедњих десет година, што наравно не може бити истина. Самим тим ни суђење се не одвија у праведним околностима.
Шта мислиш о односу некадашњих Санадерових колега и партнера према њему сада, након што га је све ово задесило?
Однос 90 одсто његових колега је срамотан, поготово оних које је Санадер створио. Људи који су му до јуче вирили из задњице данас су његови најгласнији критичари, а и сами су својевремено са Санадером ведрили и облачили у Хрватској и немогуће је да нијесу знали и видјели сву корупцију која им се одвијала пред очима. Сада када размишљам о тим људима мислим да би било праведније да су они у затвору, а он на слободи.
Када се све узме у обзир, да ли је за Хрватску добро што је Иво Санадер ухапшен?
Не знам је ли добро што је Санадер ухапшен (ако се докаже да је крив онда је добро). Углавном добро је да је у Хрватској почела борба против корупције и то је једна од ријетких ствари коју Јадранки Косор могу признати као плус.
Препоручујеш ли Црној Гори санадеризацију? О томе се овдје пуно прича.
Да. Љековита је и најбоље ју је узимати три пута дневно кроз најмање годину дана.
Црна Гора власт није промијенила двије деценије. Народ ћути на најочигледније, благо речено, преступе оних који владају. Можеш ли за грађане Црне Горе, који се, очигледно, боје да откажу повјерење дугогодишњој елити, одговорити на питање – боли ли промјена власти?
Ништа не боли више од дугогодишњег заваравања да само ови на власти знају. Власт би се у правилу требала мијењати најкасније након осам година, па била она најбоља на свијету. Једноставно, парламентарна демократија функционише по таквим принципима да и најбоље владе након осам година постану самозадовољне, коруптивне, самодовољне и као такве сасвим зреле за опозицију.
Интервјуисао си првог човјека владајуће ДПС, Мила Ђукановића, човјека који је од Црне Горе створио државу за себе и своје. Тада си га подсјетио на изјаву да је „због шаховнице замрзјео шах“, на што је он казао да је то била само реторичка изјава. Управо ових мјесеци обиљежавају се двије деценије од срамног похода на Дубровник. Шта мислиш о том човјеку, какав је утисак оставио на тебе током гостовања у емисији и да ли си му вјеровао када ти је рекао да је у питању била реторичка изјава?
Ђукановић је политичар и од њега очекивати искреност је илузорно. Политичару је у правом плану прагматичност. Лично не вјерујем да је шовинист, али се у једном дијелу рата тако понашао, јер се то очекивало од њега и он је, да поновим, био прагматичан. Ако пристанемо на такве критеријуме, онда је по мом скромном суду Ђукановић најјачи (намјерно не говорим најбољи) политичар на овим просторима. По мом суду он је испред Туђмана, Милошевића, Ђинђића и Месића.
Ипак, да ли је у суштинском смислу битно да ли је најјачи, када има везе са људима из подземља, када се хвали пријатељством са особом са црвене Интерполове потјернице, Станком Суботићем Цанетом, када је имао небројено веома озбиљних афера током своје владавине, када се од када је дошао на функцију неописиво и, чак, непристојно обогатио, када је заробио државу, када је са својима из ДПС узурпирао власт, када је…?
Ја само констатујем стање. Ђукановић није премијер каквог би ја пожелио у својој држави, али објективно говорећи успјешан је политичар.
Ђукановић је и данас, двадесет година од преузимања власти најмоћнија фигура у држави. Све чешће се говори о његовом повратку на функцију и још једном мандату. Седмом! Када би Ђукановић гостовао у твојој следећој емисији, шта би било твоје основно, главно питање?
Шта ће му власт? Што не ужива у новој жени и парама које му очито не недостају?
Аутор си једне од најпознатијих и најгледанијих емисија у региону. Колика и каква је улога медија у данашњем друштву? Улога телевизије, посебно?
Немам појма. Стварно. Ја се трудим радити најпрофесионалније што могу, не улазим ни са ким у дилове, не пијем кафе с гостима, нико ме ничим није купио и трудим се питати оно што занима просјечног грађанина. Радим већ дванаест година овај посао и не вјерујем да се због моје емисије пуно тога промијенило. Ако сам некога у Хрватској „натјерао“ да постане толерантнији – супер! Ако нисам, шта да радим? Све сам покушао.
Каква је медијска сцена Хрватске?
Свакаква. Углавном обиљежена спрегом интереса крупног капитала и власника медија. Зато је још увијек лијепо радити у јавном сервису (премда не и нарочито исплативо) јер немамо одговорности према Тодорићу или Мишковићу, већ према грађанима који нас плаћају.
А медијска сцена региона?
Медијска сцена регије је иста као и у Хрватској. Све је више-мање цензурисано, уз поједине оазе слободног новинарства на ту и тамо неком порталу или као што рекох јавној телевизији.
Питање из бранше. Твоја форма је интервју. Можеш ли дати неколико основних савјета за добар телевизијски интервју? Конкретно.
Добра припрема (коришћење новинске, видео-документације и разговори с пријатељима и непријатељима госта), избјегавање претјераног дружења с гостом (ако је могуће избјегавање било каквог контакта с њим), постављање јасних и кратких питања без тенденције да се испадне паметнији од госта и упорно инсистирање на одговорима. Наравно, различити гости захтијевају различити приступ, а ово напријед наведено вриједи углавном за политичаре. С људима из културе, умјетности, спорта разговара се друкчије. Релаксираније.
Твоја емисија, „Недјељом у 2″, постала је култна. Колико си људи интервјуисао током претходне деценије?
Ускоро ће бити 500. емисија (идемо већ 12 сезона), а мислим да сам интервјуисао око 400 људи (неки су се и понављали)
Који је интервју током твоје каријере изазвао највише медијске пажње, највише реакција?
Милорад Додик и Емир Кустурица. Разговори с њима свакако су изазвали највише реакција. Затим слиједе Лепа Брена (најгледанија емисија – гледало ју је милион Хрвата), Александар Тијанић, Иво Санадер…
За крај, када би ти у емисију дошао, бићу тотално апстрактан – Хитлер – шта би га питао?
Хитлер је очигледно био луд човјек и с таквима је тешко разговарати. Али… мене лично занима је ли тај човјек био способан вољети уз толике силне жртве које је оставио иза себе. Да, занима ме је ли у њему било имало љубави за икога, али како је побио десетине милиона људи то питање можда баш и не приличи.
P R E V R A T 