Балканска правила

Пише: Драгомир Билић
  Шта ми Срби као народ у ствари хоћемо? Наше унутрашње поделе вођене лошом политиком нас доводе до ивице опстанка и стављају нас на дно просперитетности у Европи. Ово политичко батргање ми изгледа као риба на сувом. Превише дуго смо упецани на удицу ЕУ да више не знамо како је то изгледало када смо били свој на своме.

   Ови наши потрошни политичари (а не државници) за једнократну употребу ни не знају шта Европа хоће од њих и нас. Они и даље глуме у неком свом филму који нико у свету не жели да гледа . Мисле да само они знају заплет и крај, а то у ствари више никога од озбиљних у Европи не занима. Једино смо ми грађани Србије приморани да из дана у дан гледамо ту лошу режију и да невољно статирамо у „дотираном филму“ .

   Е нећу да будем Швабо у том вашем дотираном филму.

Суштина њихових захтева није да им предамо наводне ратне злочинце и признамо Косово него хоће да нас победе и натерају да безусловно капитулирамо пред великим Рајхом, против кога смо увек били и бићемо.
Може нека издајничка влада и да потпише капитулацију, али на то дух Српског народа никада неће пристати. Зато нас овако ломе и понижавају. Траже од нас да се одрекнемо и велике Русије а они сами са њима потписују споразум. Тако је и Хитлер радио пре него што их је напао. Ово је слична матрица само мало модернија. Прво покори Европу и Балкан, па напад на руске сировине и онда владари прстенова. Америко чувај се!

   Србија ни на почетку другод светског рата није имала неке велике војне ресурсе, али је имала народ и свест о томе да мора да се одупре том надолазећем нацистичком злу.  Касније су нам велике силе са Енглезима на челу убациле семе раздора (и завадиле Партизане и Четнике) које и даље клија упркос свим напорима да се оно искорени. Ваљда ће велика мука да нас једном уједини а пете колоне и издајника је увек било и са њима ћемо лако кад све ово зло прође.

   Сад им више не требају гасне коморе него ред „Милосрдног Анђела“ ред  генетски модификоване хране са разним вакцинама у комбинацији и ето етнички чистог простора за нову расу.

   На наше политичаре гледају као на несташну децу коју кажњавају кад не испуњавају њихове захтеве и тако их дисциплинују и подчињавају њиховој вољи. Кад ови наши почну да плачу и та бука постане несносна и смета им да смишљају нове гадости, дају им цуцлу у виду неког некомерцијалног кредита. Успут им шаљу поруку да је мама Меркел ипак газда а тата Обама је на службеном путу у Авганистану, после иде у Иран а можда и у Русију ако све предходно буде добро. Ако не доћи ће Руси преко Венецуеле до њих. Али то су озбиљни људи и шта ми можемо ту да научимо?

   Прво не улази у фајт ако си слабији, друго ако си слабији а ушао си у фајт бори се до последњег атома снаге, треће ако хоћеш да се бориш до последњег атома снаге позови и Великог Брата јер зна се „Два лоша убише Милоша“ а ако ти помогну и несврстани пријатељи онда си на победничкој стани, миран си, хоће опет да ти буду пријатељи и сматрају те за озбиљног човека.

  А без Црнаца нема истинске револуције, јер они знају шта је робство и изборили су се против тога. Од њих само можемо да научимо шта значи стварна слобода гледајући их како играју, певају и ужаивају у томе. У чему ми уживамо? У гледању овог политичког Гранд шоуа? У Србији је осмех заборављена категорија. Љубазности има само у траговима, а фраза „воли ме ја сам опасан“ је постала наша стварност. Па јесмо ли се за то борили у „демократским револуцијама“?
Где су сада они бубњари, трубачи и гудачи да нам стварају ту буку у моди? Отишли сви у „Демоде“. Зар је стварно пропао рокенрол као музика револуције и да нам је остала само народна музика која је део наше традиције и само наша. Једно без другог не иде јер рокенрол игра цео свет а нашу народну само ми сами. И да ли смо ми Срби стварно поларни медведи кад нам је оволико хладно или смо одустали од тога у свом срцу. Хоћу да живим у мојој земљи и будем храбар, у којој нећу морати да знам ко је ко од тајкуна мафијаша политичара итд. Хоћу да знам само оне које ја хоћу да знам и хоћу да знам куда води овај пут мене и живот мој! Нећу тајанствену политику и политичаре који глуме транспарентност. И хоћу да ми вратите мој мали живот а ваше велике задржите за себе јер ми не требају а ни ви политичари ми не требате а и ништа не тражим од вас до свог малог живота који сте ми украли. А ја без њега не могу да живим и бићу приморан да вам га одузмем на следећим, надам се ускоро изборима.

Шта је уплашили сте се револуције? Не бојте се мени је за ових 25 година пуцања доста, а и нисмо у Африци  па да имамо тамо нека пролећа. Балкан је ово, цивилизација. Све културно и поштено па ко кога…
Е зато и нећу у ту наци Европу и није да нисам свестан да је Русија велика сила и да је њима њихов интерес најпречи али они су ми некако природнији и боље их језички разумем ако ништа друго. 
И нећу да певам Данке Дојчланд па макар се Еу седам пута распадала и састављала без нас Срба и да Бог да вам Еуро био јак ко наш динар 94-те. Инат него шта!
Нећу ја лако у ЕУ, али нећете ни ви лако на Косово.

    И још нешто да вам кажем: Подржавам све „криминалне структуре“ Српског народа на Косову и желим им још пуно успеха у том послу. Криминалне структуре у Србији и њихове проекције на Косово најстрожије осуђујем.

   Волимо Србију онакву каква је данас, каква ће бити сутра и каква је била јуче, јер ми другу Србију немамо. Ако не онда ће нам неки други узети и ово наше Српско.

   „ Није важно шта ваша Србија може да уради за вас, него шта ви можете да урадите за вашу Србију“ – рече једном један политичар и убише га
.