„Moj ujak“,- kaže Majkl Mur, „nije bio samo posmatrač, i zbog onoga što su on i drugi radnici tada uradili, ja sam dobio priliku da odrastem bez brige o krovu nad glavom ili o medicinskim računima ili za pristojan život. I sve to mi je obezbedio otac koji je pravio svećice u GM-na pokretnoj traci.“
Foto: Biljana Marković
Postavila na Mrežu: Lily T
U petak, 30. decembra 2011 Majkl Mur (Michael Moore) je potsetio prijatelje da je 30. decembra 1936, tačno pre 75 godina, nekoliko stotina radnika General Motors fabrike u Flintu, Michigan, preuzelo objekte fabrike i držalo ih pod okupacijom 44 dana.
Ujak Majkla Mura je bio među njima.
Radnici više nisu mogli da izdrže zloupotrebe korporacije. Radne uslovi su bili očajni, plata robovska, bez odmora, bez zdravstvene zaštite, bez plaćenog prekovremenog rada…
Dakle, dan pre novogodišnje noći, ohrabreni reizborom predsednika Frenklina Ruzvelta, radnici su ostali da sede na poslu i odbili da napuste krug fabrike.
Počeli su tu Okupacija u sred zime. GM je odsekao grejanje i vodu u zgradi.
Policija je pokušala da upadne u fabriku nekoliko puta, ali bez uspeha.
Čak je i Nacionalne garda je intervenisala
Policija je pokušala da upadne u fabriku nekoliko puta, ali bez uspeha.
Čak je i Nacionalne garda je intervenisala
Radnici su izdržali i ostali jedinstveni.
Nakon 44 dana, korporacija se predala i prihvatila da pregovara sa predstavnicima radnika. To je bio presudni istorijski trenutak jer nijedna druga velika kompanija nikada ranije nije bila bačena na kolena od strane svojih zaposlenih.
Radnici su se izborili za povišicu od jednog dolara na sat. To je bio okidač za uspešne štrajkove koji su se potom proširili kao požar širom zemlje. Na kraju, radnička je klasa uspela da se izbori za prava koja su joj omogućila da bude u stanju da gradi svoje sopstvene kuće, da šalje svoju decu na koledž, da ima slobodne dane i da se obrati se lekaru bez brige o plaćanju. U Flintu, Michigan, na taj dan 1936, rođena je srednja klasa.
Nakon 44 dana, korporacija se predala i prihvatila da pregovara sa predstavnicima radnika. To je bio presudni istorijski trenutak jer nijedna druga velika kompanija nikada ranije nije bila bačena na kolena od strane svojih zaposlenih.
Radnici su se izborili za povišicu od jednog dolara na sat. To je bio okidač za uspešne štrajkove koji su se potom proširili kao požar širom zemlje. Na kraju, radnička je klasa uspela da se izbori za prava koja su joj omogućila da bude u stanju da gradi svoje sopstvene kuće, da šalje svoju decu na koledž, da ima slobodne dane i da se obrati se lekaru bez brige o plaćanju. U Flintu, Michigan, na taj dan 1936, rođena je srednja klasa.
Ali 75 godina kasnije, vlasnici kapitala i elita ponovo ima ju svu vlast i kontrolu.
Ja ne znam da li postoji bolji način da se danas ponovo borimo, nego da učestvujemo ili podržavamo zauzimanje Wall Streeta ili bilo kog drugog mesta koje je uporište problema u svakom od naših gradova. Mi treba da sprovedemo doslednu, dugu i direktnu akciju ako želimo da pobedimo.
Svako od nas može da oformi svoju grupu u svom komšiluku ili školi ili samo sa svojim prijateljima.
Treba da se bunimo stalno i svuda, protiv ekonomske nepravde koja se širi svetom kao kuga, protiv nepravde u Srbiji otimanjem Kosova i Metohije, protiv okupatorske politike koja je dovela do rasprodaje naše zemlje, naših fabrika i naših radnih mesta,..
Jedino ako se bunimo na svakom koraku i na svakom mestu, imamo šanse da dobijemo.
Zaustavimo banke da iseljavaju ljude zbog neplaćenih kredita.
Zaustavimo otimačinu koju sprovode naši političari tročenjem novca koji mi uplaćujemo kroz poreze.
Prestanimo da participiramo državu koja našim novcem finansira službe kojima štite sebe a ne narod.
Premestimo novac sa kreditnih kartica na zadrugu ili napavimo ponovo naše štedno kreditne službe.
Pridobijmo naše komšije da i oni shvate da :
Ja ne znam da li postoji bolji način da se danas ponovo borimo, nego da učestvujemo ili podržavamo zauzimanje Wall Streeta ili bilo kog drugog mesta koje je uporište problema u svakom od naših gradova. Mi treba da sprovedemo doslednu, dugu i direktnu akciju ako želimo da pobedimo.
Svako od nas može da oformi svoju grupu u svom komšiluku ili školi ili samo sa svojim prijateljima.
Treba da se bunimo stalno i svuda, protiv ekonomske nepravde koja se širi svetom kao kuga, protiv nepravde u Srbiji otimanjem Kosova i Metohije, protiv okupatorske politike koja je dovela do rasprodaje naše zemlje, naših fabrika i naših radnih mesta,..
Jedino ako se bunimo na svakom koraku i na svakom mestu, imamo šanse da dobijemo.
Zaustavimo banke da iseljavaju ljude zbog neplaćenih kredita.
Zaustavimo otimačinu koju sprovode naši političari tročenjem novca koji mi uplaćujemo kroz poreze.
Prestanimo da participiramo državu koja našim novcem finansira službe kojima štite sebe a ne narod.
Premestimo novac sa kreditnih kartica na zadrugu ili napavimo ponovo naše štedno kreditne službe.
Pridobijmo naše komšije da i oni shvate da :
„.MI SMO 99%“
Uradimo nešto, bilo šta, ali ne da ostanimo nemi. Ne sada. Ovo je trenutak. Neće tako lako i brzo ponovo doći.
Pre 75 godina, u Flintu, Michigan, ljudi su rekli da im je dosta svega i okupirali fabriku dok nisu pobedili. Šta nas sada zaustavlja?
Bogati, njih 1%, imaju jedan plan: da piju svu našu krv. Može li iko, pri zdravoj svesti, biti samo posmatrač ovoga?
Bogati, njih 1%, imaju jedan plan: da piju svu našu krv. Može li iko, pri zdravoj svesti, biti samo posmatrač ovoga?
„Moj ujak“, kaže Majkl Mur, „nije bio samo posmatrač, i zbog onoga što su on i drugi radnici tada uradili, ja sam dobio priliku da odrastem bez brige o krovu nad glavom ili o medicinskim računima ili za pristojan život. I sve to mi jeobezbedio otac koji je pravio svećice u GM-na pokretnoj traci.“
Hajde da svako od nas duplira napore da se svuda podignu pobune, da se zauzime Sve, da budemo kreativni i pokušamo da podmetnemo klip u točak ovog sistema pohlepe. Hajde da se suprotstavimo političarima koji se bore samo za svoju kancelariju …
http://beleznica.wordpress.com
http://beleznica.wordpress.com
P R E V R A T 
"protiv nepravde u Srbiji otimanjem Kosova i Metohije""Premestimo novac sa kreditnih kartica na zadrugu ili napavimo ponovo naše štedno kreditne službe."„.MI SMO 99%“"Hajde da svako od nas duplira napore da se svuda podignu pobune, da se zauzime Sve, da budemo kreativni i pokušamo da podmetnemo klip u točak ovog sistema pohlepe."Текст је крцат правим примерима, а нарочито здравог размишљања! Где су наши "јавни интелектуалци" калибра Мајкла Мура, да дигну глас и поведу народ у слободу?! Наравно, извињавам се свима онима, Брдару, Абрамовићу, Каргановићу и другима, који скрајнути и угушени, причају као и Мур, само на Атлантис Ултра, који не допире до народа. Атлантис треба ширити! Што ви из редакције не покушате да "реагујете" на шлагворте који стижу од тих наших, ретких интелектуалаца, који се нису помирили са губитком слободе. Јер, ако ћемо право, Мур, Чомски и компанија су исто тако малобројни као и ови наши, али су, ваљда због слободнијих америчких медија, ипак доступнији. Ево, Мура ћемо читати, надам се и ван Револуције, док ове наше не можемо ни видети ни чути ван Атлантиса, најскрајнутије "радио-емисије" на свету.Честитке Муру за "свеже" идеје (Бог му је ујак), а и вама на овом сјајном тексту. Више вреди од свих акција и програма Двери, а то је, у поређењу са осталом "опозицијом", врхунац у Србији.
Sviđa mi seSviđa mi se
''Јер, ако ћемо право, Мур, Чомски и компанија су исто тако малобројни као и ови наши, али су, ваљда због слободнијих америчких медија, ипак доступнији.''У праву сте… уз напомену да су наведена господа још више малобројна у односу на укупну популацију у којој се крећу, што ово што се у Србији дешава чини још више несхватљивим…
Sviđa mi seSviđa mi se