О глупацима и преварантима

       Измишљена биографија Николе Тесле (и историје Србије)

 Пише: Никола Варагић

Никола Тесла је стварао у времену између Берлинског конгреса и Другог светског рата. Стално слушамо да тадашња Србија, касније Југославија, није могла да задржи Николу Теслу, да он у Србији не би могао да ствара. Да ли је то баш тако? И ако је тако, зашто је тако? 
Један од најрационалнијих разлога зашто је живео и стварао у САД јесте што је на тај начин избегао Први светски рат. 
Дакле, он је крајем 19. века напустио и Европу, а не само Србију. У САД је имао више могућности него у Европи. Али, ако ово и није најважнији разлог, постојали су још неки, због којих Тесла није живео и стварао у Београду. 
Да је тако било, да се после школовања у Европи преселио у Београд, могао је да успостави научне и економске везе са САД пре Првог светског рата, па да се, на пример, склони у САД у току рата, и после тога врати у Србију. 
Да је он живео у Србији – то значи да су у Србији живели људи који су били у стању да му то омогуће, а такви би знали како да Теслино знање искористе да се учврсте везе са САД, са државом која је била савезник Србије у оба светска рата. Да су постојали такви људи, да је Тесла живео у Београду, сигурно је да би српски инетереси били остварени у далеко већој мери, да би од сарадње са САД и Русијом/СССР-ом Србија имала више користи. Тесла би у (идеализованој у овом тексту) Србији постао најбогатији Србин, и један од богатијих људи на свету.
 Живео је у САД, где су се сви обогатили, али не и он, највећи проналазач. 
То је иронија, да се (само) Никола Тесла није обогатио у САД. Што показује да у САД није боље прошао него да је остао у Европи, без обзира на рат. Убрзо после рата САД је погодила велика економска криза. Тачно је да је у САД имао боље услове за живот и рад него у Србији, али се на крају показало да је и тамо био преварен, често без разумевања, само што је тога било мање у САД него да је живео и радио у (стварној) Србији тог доба.

Српска православна црква

Начин живота и начин размишљања Николе Тесле, као и посао којим се бавио – научни рад који је збуњивао и научнике, у времену у којем је живео, није био у потпуном складу са животним схватањима православног свештенства. 
Међу православним свештенством постојао је отпор према (западној, модерној) науци. И међу свештенством и међу народом и његовим политичким представницима постојао је отпор према модернизацији, која је заснована на науци и вредностима европске цивилизације.

Српска држава

У добу стваралаштва Николе Тесле убијена су два краља: Александар Обреновић и Александар Карађорђевић. 
Први краљ Александар убијен је од стране Срба, у Београду. 
Други краљ Александар убијен је од стране странаца, у Француској. 
Први је убијен због више разлога, а један од њих је његова супруга, краљица Драга Машин. 
Постоји више разлога због којих је убијен други краљ Александар, а један од њих је пројекат стварања Југославије са превеликом отвореношћу према непријатељима из светског рата којима је мало и ако добију све, и недовољном бригом за српске интересе (и самим тим – своју безбедност). У оба случаја убиства и догађаја који су претходили и уследили након њих, међу Србима – на власти, у народу – налазимо елементе наивности, незрелости, аматеризма, ирационалности, егоизма, сујете, невере и некултуре, служења страним интересима, шовинизма…

Измишљена биографија Николе Тесле (и историје Србије)

После завршетка студија у Прагу Никола Тесла долази у Београд и запошљава се као инжењер у српској енергетској компанији. Убрзо постаје и саветник за науку у министарству за образовање, и сарадник војске. Гради хидроцентрале, развија индукциони мотор, истражује Икс-зраке. Отвара своју компанију Тесла електрично осветљење и производња. Добија катедру на Београдском универзитету 1905. године. Постаје редовни члан Српске краљевске академије. Са патентима које има, компанијом коју је отворио, са подршком државе, повезује се са највећим научницима и капиталистима из САД. Многи од њих почињу да долазе у Београд (а по завршетку Првог светског рата долазили су веома често).


После Мајског преврата 1903. године, код Тесле у кућу долазили су и свргнути краљ Александар Обреновић и краљ Петар Карађорђевић. Радикали једино Теслу не нападају и вређају у јавним наступима. Тесла постаје близак пријатељ са руским царем. 
Никола Тесла и бивши краљ Александар Обреновић заједно су путовали у Софију, у делегацији са краљем Петром Карађорђевићем, после Првог балканског рата, где су постигли договор којим је избегнут нови балкански рат. Бугарска је умањила територијалне претензије због понуде са којом је Србија дошла, а која је била таква да је знатно доприносила јачању Бугарске унутар тадашњих граница. 
Између Бугарске, Грчке и Србије склопљено је више послова, од којих је међу највећим био посао у области енергетике и телекомуникација. 
У периоду од 1884. до 1914. године Никола Тесла је сваке друге године у просеку по пар месеци проводио у САД. Ишао је због пословних уговора, заштите патената, предавања, учествовања на изложбама… У почетку, велику помоћ и он, и остали гости уз Србије, имали су од стране Михајла Пупина, који је постао специјални конзул Краљевине Србије 1903. године, председник организације српских исељеника у САД, ванредни професор на Београдском универзитету 1905. године, а 1906. постаје редовни члан Српске краљевске академије и мањински сувласник у државној компанији за телефон и телеграф, у коју је уложио део својих патената и новца који је стекао у САД и Немачкој.


Тесла је са својом компанијом, крајем 19. века, ушао у приватно-јавно партнерство са српском државом. Имао је среће, јер је дошао у Београд после кризе, која је могла да се заврши ратом, али је краљ Милан Обреновић мудром политиком, у сарадњи са Русијом, кроз преговоре са Аустријом и Великом Британијом, дошао до договора са Бугарском, којим су заштићени српски интереси постигнути на Берлинском конгресу. 
Да је дошло до рата са Бугарском, краљ Милан Обреновић не би имао новца за улагање у науку и модернизацију државе, коју су припремили радикали, и то у тренутку, када је у Београду, Тесла почео да ради. 
Тесла је српски буџет коштао као и било који министар: имао је кућу, послугу, возача и ауто, држава је улагала у његове лабораторије, али се све то вишеструко враћало држави – много више од улагања у министра (или “госпођу министарку“). 
Тесла је зарађивао од својих патената и компанија је добро пословала, новац је улагао у градње лабораторија и торња, као суинвеститор са државом. Учествовао је у градњи хидроцентрала, предавао на универзитету, био члан академије… имао је леп и скроман живот у Београду, који је постајао права метропола. Нобелову награду добија 1909. године.


Београд и Србија су од Берлинског конгреса до Првог светског рата убрзано грађени и модернизовани, покренута је демократизација у политичком животу, покренуто је убрзано описмењивање народа и развој образовног система, развијана је привреда уз помоћ науке и обрнуто, жене добијају право гласа, граде се позоришта и музеји…
 Да је тада постојала Гугл-мапа, Београд би, ноћу, био међу најсветлијим тачкама у Европи, у свету – светлео би, ноћу, попут Париза. 
У сарадњи са војском Тесла је развијао радио и радио системе.


Србија је, 1913. године, од САД добила повољан кредит за куповину војне опреме из САД. Исте године је то наоружање стигло до Србије. 
Са чврстим савезом који је имала са Бугарском, Грчком и Русијом, Србија се спремала за оно што је Европу чекало 1914. године. Успешно је спречена завера убиства аустроугарског надвојводе у Сарајеву. 
Из Аустроугарске у Србију прелази велики број Срба. 
Убрзо је избио рат, када су Централне силе отвориле Западни и Источни фронт. Убрзо је отворен и Балкански фронт. Србија успешно одбија нападе Централних сила. Долази до дуготрајне рововске борбе. На границама Србије и војници из Бугарске и Грчке, као помоћ српској војсци. Било је ту и рускох војника. Са друге стране, Србија је послала неколико одреда у рат против Турака. 
Унутар Аустроугарске долази до диверзија од стране Срба који су ту живели и побуна словенских народа који су тражили своје државе. Срби подстичу Хрвате и Словенце на побуну, али и нуде Аустроугарској поделу Балкана и трговинске понуде које су натерале Беч на размишљање. 
Истовремено Срби нуде муслиманима у Албанији и Босни и Херцеговини могућност да ако се укључе у борбу против Централних сила после победе над њима оснују своје независне државе, без утицаја Београда, Беча или Рима. 
Средином 1916. године долази до примирја између Аустроугарске и Србије. Србија то користи да пошаље специјалну јединицу, којој су се придружили и официри и војници из осталих православних народа, у Русију, и помогне руском цару да угуши побуну – неуспео покушај комунистичке револуције 1917. године. 
Пошто се одбранио од комуниста и коминтерноваца, руски цар нуди Германима нову поделу Европе, која је одговарала интересима Германа и Словена. 
Долази до примирја између Русије и Централних сила. Централне силе после тога врше потпуну окупацију Француске и покрећу масововну копнену инвазију на Велику Британију. У том тренутку САД улазе у рат на страни Француске и Велике Британије. Ту су и Аутралијско-канадске снаге. Напад САД, побуне народа унутар средње Европе који су тражили право на самоопредељење, на националне државе, војна пат позиција на Источном и Балканском фронту, принудило је Немачку и Аустрију на повлачење са свих фронтова. 
До 1920. завршени су преговори између Немачке и Аустрије са државама са којима су били у сукобу на сва три фронта у Европи. Потписана је капитулација, окончан рат. Немачка и Аустрија плаћају ратну одштету. Русија је проширила свој утицај у Азији, око Црног мора, на Кавказу. Русија и Немачка потписују енергетски споразум. Долази до деколонијализације, што отвара путеве Немачкој да лакше и јефтиније долази до сировина. 
Настају Пољска, Чехословачка и Мађарска. Србија је увећала своју територију – део Србије постале су територије Војне крајине у Аустроугарској (данашњој Хрватској, где су у већини живели Срби), (данашња) Војводина, део Босне и Херцеговине, Македоније (до Скопља), док се Црна Гора ујединила са Краљевином Србијом. Србија се брзо опоравља од рата, доживљава економски бум, пробој у технолошком и индустријском сектору, долази до значајног увећања економске трговине са Русијом, Аустријом, Немачком, Турском, САД, Француском, Италијом и Великом Британијом. 


Краљевина Србија (као и руска царевина) постаје модерна парламентарна демократија. Српски социјалисти и комунисти стварају демократску странку левице (и у другој половини 20. века више пута долазе на власт после избора, на којима су и губили власт).
Никола Тесла је 1914. отишао у САД и тамо боравио до краја 1917. када се вратио у Београд. Од потписивања примирја 1916. до окончања рата 1920. године на Балканском фронту није било ратних сукоба. 
Тесла по окончању рата завршава пројекат изградње торња на Авали. Поред средњовековне тврђаве на Авали изграђени су торањ и лабораторија. Никола Пашић и његов син, као и Милан Стојадиновић, међу највећим донаторима. Они се налазе и међу највећим донаторима за градњу Храма Светог Саве, чија је градња започета 1928. а завршена 1941. године. 
У Београду су 1936. одржане Летње олимпијске игре. Игре је отворио краљ Александар Карађорђевић, а Никола Тесла је на отварању извео уметничку представу са светлима и електрицитетом на небу изнад стадиона. Последњих десет година живота живео је у луксузном апартману хотела Москва, на десетом спрату нове зграде изграђене 1930. уз стару зграду хотела из 1908. године.

Колико је све ово било могуће? И зашто је било немогуће?

Никола Тесла је могао је да живи само у друштву у коме је било предузетничког духа, у држави која се економски развија и модернизује, у демократској и космополитској средини. 
Све остало је било мање важно и лако да се испуни – Србија је имала новац за вилу у којој би живео, за његове лабораторије, за торањ, за све трошкове. Тај новац би се пронашао. Србија би пронашла новац, да је само новац био потребан, за градњу лабораторије какву је Тесла изградио у Тексасу, за торањ какав је изградио на Лонг Ајленду; у таквој Србији градиле би се и хидроцентрале попут оне на Нијагариним водопадима. То је било могуће, јер су за то постојали потенцијали, у Србији у добу између 1884. и 1943. године. Дакле, материјална страна није била пресудна, да је само то у питању, Тесла би живео и стварао у Београду. И самом Тесли материјална страна није била најважнија. Иако је живео у САД, имао је проблема са новцем, иако је патентирао велики број проналазака, радио са најбогатијим људима Њујорка, живео у Њујорку, умро је сиромашан. Њему новац није био важан, осим за експерименте, за стицање услова за рад. 
Могао је у Београду да има удобан живот, што се смештаја тиче, да има исте лабораторије и да направи исти торањ као у Њујорку, али то су били најмање важни разлози, када се гледа из његовог угла. Када се гледа из угла (само)свести тадашње српске владајуће елите и народног менталитета, то су били пресудни разлози. Створити тај новац било је немогуће. Српска елита и српски народ нису могли да имају у својој држави Теслу – нису могли да изгради такав торањ, да створе катедру на универзитету и лабораторије у којима би Тесла радио. Ништа се није променило ни сто година касније. Не само да је на почетку 21. века градња Теслиног торња мисаона именица, на почетку 21. века, у Србији, је мисаона именица (још увек) изградња железничке пруге и аутопута. 
Тесла није живео у Београду, у Србији, али јесте Рајс. Све што је тада написао о Србима важи и данас. Ако погледамо потенцијале које је Србија имала између 1884. и 1943. године – могућности за раст буџета, развој привреде и пољопривреде, степен корупције (да је био мањи за две трећине), погрешне политичке одлуке – видимо да је било новца за градњу куће, плаћање послуге и возача, градњу зграде универзитета где би се налазила катедра и лабораторија у којој би Тесла радио, било би сасвим довољно новца и за градњу торња, Србија би изградила и више хидроцентрала… Ако упоредимо колико су коштале лабораторије и торањ у САД са потенцијалима Србије тог доба видимо да је било могуће обезбедити ту количину новца и омогућити Николи Тесли да живи и ради у Србији. Тог новца, наравно, није било, и Тесла није живео и радио у Србији. Да је којим случајем живео, вероватно би са Арчибалдом Рајсом писао књигу “Чујте Срби“. И да је живео, и имао новац, велики број неписмених људи би се бунио због тога што држава улаже у тог генија, оговарали би га у црквама, у факултетима и академији, новинари би се бавили његовим животним навикама а не његовим експериментима, па би онда кроз његове животне навике сагледавали и његов рад…


Дакле, потенцијали су постојали, али се нису реализовали. Тако је прошао цео 20. век, тако је почео 21. век.
Зашто Срби не умеју да боље и више искористе потенцијале које имају? 
Уместо да се користе потенцијали, наставља се са пропадањем. Што, можда, значи, да су потенцијали прецењени. Посебно они људски. И сада би међународни положај Србије могао бити бољи, и сада би извоз пољопривредног сектора могао бити десет пута већи, и сада је српско расејање велики потенцијал, али ниједан потенцијал нико системски не развија, зато што у Србији живи превише глупака и превараната и зато што многи од тих глупака и превараната владају Србијом. 
Када се погледа колико је новца изашло из Србије у последњих 20 година, колико је велика сива економија, колики је степен корупције, колико се мало ради да се искористе сви потенцијали, јасно је зашто Србија, када се на Гугл-мапи ноћу гледа из свемира, представља најтамније место у Европи. Тако изгледа место где на једном месту има превише глупака и превараната. Такви седе у Академији, Сабору, Скупштини, Влади, Председништву, Универзитету, Суду, Генералштабу и (наравно) у полицији. Такви су већина у народу. Разлика је само у томе што глупаци из народа живе у сиромаштву, а глупаци на власти живе лепо и удобно.


Срби су имали и имају великане и геније, међу Србима има паметних и поштених људи, али су такви мањина, на маргини, неорганизовани. Све док има таквих, има наде. Било је резултата и у ери у којој су глупаци и преваранти били апсолутисти, у којој суверено владају: хидроцентрала Ђердап, подземна станица Вуков споменик, мост на Ади… 
У Београд се вратио Милутин Миланковић, Новак Ђоковић је добио турнир, Емир Кустурица гради Каменград… 
Но, и поред тога, 20. век је био трагичан и поражавајући, у 21. веку демографска слика је све гора, све је веће сиромаштво, паметни и образовани и даље одлазе ван државе… 


Рачуница је проста: када моћ у друштву и држави припадне паметним и поштеним, када “народни гениј“ подари довољно генијалаца, када Традиција створи довољно часних људи, када се један број таквих врати из расејања, када буде више искрених верника, када разумни преовладају, демографска слика биће боља, сиромаштво ће нестајати, паметни и образовани остајаће у држави. И да нацртам, многи ово неће схватити. 
Неће, јер многи себе виде међу паметним и поштеним. Дотле се иде са глупостима и преварама у Србији. Зато се тако води и спољна политика. 
Постоји могућност (потенцијал) да паметни и поштени (лукави као змије, безазлени као голубови) преузму власт. Ако се то догоди, можда ће неки нови Тесла једног дана живети и радити у Србији. Уколико се то не догоди, остаје вера у Христа и Други Долазак. 
Само, ако је Долазак предвиђен 2212. године, како, као изабрани народ, преживети наредних 200 година, наредни светски рат, ако глупаци и преваранти буду владали још пет година? Ако не дође до промене менталитета? 
Баналан пример: Србија је једна од најпрљавијих држава у Европи. Смеће је на улицама, поред путева, поред река, у рекама и потоцима. 
Ко је бацио толико смеће, ко баца смеће сваки дан већ деценијама? Толико смећа може да се накупи само ако већина, и то апсолутна већина, баца смеће (папириће, паклице, пикавце, флашице, кутијице, кесице, кесе) – то значи да смеће бацају сви: од професора и уметника до физичких радника и сељака, мушкарци и жене, одрасли и деца, политичари и грађани, еврофили и русофили, радикали и либерали…
“Чујте Срби“.
Ко чује?
“Куцајте и отвориће вам се“.
Ко куца?
Нити ко чује, нити ко куца. 
Отуда толики песимизам, депресија. Нихилизам. Отуда толиког непоштења. 
Глупаци и преваранти не могу од ништа да створе нешто, они могу само да нешто претворе у ништа.


Београд, 7. јануар 2012. године – дан рођења Исуса Христа (православни Божић), дан смрти Николе Тесле