(И)СТОЧНИ ДЕРБИ

са летовања новосађанке у Хрватској

Занимљиво је колико се олхократија Срба и Хрвата лако уједини у злочиначке подухвате а народ никако не сарађује  у решавању заједничке, са исте адресе изазване  невоље. 

„Шешум (српски рукометаш кога је погодила флаша завитлана према хрватским играчима) нам је јако недостајао, али с обзиром да смо га сами озледили – браво за нас. Неки идиот нас је можда коштао злата „

пише Бранимир Марковић

„Пучина је стока грдна“

Његош

Стање је поново редовно у нашем олхократском поретку. Хушкачи и „инспиратори“ су изазвали светину, помогнути „службама“, да спречи остварење забрињавајућих трендова нормалности, сад евет ефендије – аналитичари анализирају. Кад нису у стању сужене свести људи имају незгодну особину да примећују ствари око себе, што обично порађа незгодна питања, а питања су мајка невоља за поредак. Много је упутније и пробитачније пливати на уобичајеним фразама и стереотипима. Зна се ко су Срби, зна се ко су Хрвати, зна се ко су, пу пу пу, Црногорци, зна се ко су другосрбијанци а зна се и ко су патриЈоте, чињеницама које говоре да се мало која особа у Илирику може уклопити у те „зна се“ шеме (као што се доскора нису могли уклопити у класну шему капиталиста – радника), упркос. Но перципирање чињеничног стања долази тек после питања, чија постављања су организованом халабуком ефикасно спречена.

Док дневници свих земаља света почињу извештајима са масовних антиглобалистичких (у Давосу) или националних (против Европске уније у Пољској, Румунији, Грчкој, Мађарској или против наднационалних лихвара у САД….) демонстрација, Дневници РТС-а почињу генијалним потезом владе у Смедереву улепшаним украсима историјског успеха наших спортиста. Косово је давно заборављена тема а тек Војводина, а колико су тек Смедеревски опроштени (и пребачени на грбачу пореских обвезника Србије) дугови у милијардама и због тога уништени повериоци, домаће банке, приликом продаје Американцима.  Толико да их се ниједан евет ефендија (аналитичар) не сети на бројним гостовањима по ТВ студијима. А о пр –е/о-даји Жељезаре Немцима ни реч (по једној од теорија завере Ђинђића, „немачког човека“ су убили зато што је поклонио Жељезару Американцима а не Немцима, ерго Тадић се осигурао чак и од Николаидисовог поетског праведника Болета).

Узгред, занимљиво је да су једини снимци масовних демонтрација против Европске уније у Пољској (никад чули за то?) на РТС-у процурели случајно у специјализованој емисији посвећеној компјутерима (јер су биле организоване преко фејса).

Дневник пак ХРТа почиње апологијом нових примера хрватског јунаштва и чојства на терену архинепријатеља. „Онакву атмосферу каква је била у Србији нисам видио у животу. Сви су били против нас. Навијачи из цијеле Србије окренули су се против нас, а у очима им се видјела велика мржња„, пренио је своје дојмове (српска реч, на код нас уобичајеном исквареном латинском/влашком се каже утисак) хрватски изборник (српска реч уместо које ми Римљани/Лацмани  користимо реч селектор)  Голужа у ударном термину ударног Дневника ХРТ, праћен драматичним погледима забринуте водитељице. Мржњу је приметио тек по повратку у Загреб, суочен са питањем опстанка у фотељи изборника, у Београду су се сви хрватски репрезентативци на челу с изборником понашали узорно спортски, навикли – гле перверзије – да противнички навијачи, замислите, навијају против њих, и не обазирући се на то.

Као да имамо с једне банде (са хрватске режимске стране, не бркати са народом!) илустрацију тезе једног недавног истраживања по ком су „Људи склони расизму и разним другим предрасудама у просјеку глупи“.[i]  и, с друге (србијанске режимске стране, не бркати са народом!) контратезе његовог критичара[ii]: „Ради се о томе да нижи капацитет за размишљање и доношење неких закључака може довести до поједностављених свјетоназора. Десничарски свјетоназор само је један од њих. Према таквом гледању на свијет непознати и другачији људи представљају пријетњу. Но, постоји и друго поједностављење којем су склони људи либералног „свјетоназора“, а то је да су сви људи дивни“. На медијском небу Илирика одмах су осванула и писма „анонимне“ (како пише Курир) Хрватице (а именоване именом Ива) намењене Србијанцима предвиђеним за „либерални свјетоназор“ и неимановане анонимне Новосађанке намењене хрватским домаћинима и србијанским туристима да поспеше оба „свјетоназора“ глупака (узгред, питам хрватске лекторе из чијег сам гласила преузео цитат да ли се можда и на ијекавици каже СВЕТОназор). Ова небитна писанија из крајњих забити блогосфере и фејсбукаштва ничим изазвана промптно су се распршила диљем најтиражнијих и најотваранијих гласила Илирика од Преса и Курура мезијског, преко тачно.нет брдскодалматинског до Вечерњака (или беше и јутрењка) и нета.хр Паноније Савије.

Потези хрватске олхократске браће (не бркати са народом!) лако су схватљиви  већ досадно (од силног периодичног понављања истих ситуација) стереотипним  објашњењем: „Историја показује да када економски ужаси разоре друштво, политички лидери траже средства за стварање шовинизма на националном нивоу, како би преусмерили гнев разјарене масе.“[iii] Шовинизам је тим убедљивији кад га шире институције номинално левичарске владе која нема домовинскоратног десничарског путера , а даље акције на укидању националног суверенитета – кад их предузима номинално „државистичка“[iv] (влашки – етатистичка), какве су досад биле све социјалдемократске опције света. Шовинизам према Србима је опет, утолико згоднији што истих више нема у Хрватској, дапаче младима су тотална апстракција, па не ствара унутрашње нереде.

Полуфинале рукомета село је ко кец на једанаест за распиривање домољубља у моменту кад хрватски тајкуни најављују „алокацију“ фабрика у Босну и Србију због изненадне неконкурентности њихових производа изазваних уласком у ЕУ. Илирик им није више бесцаринска зона (Хрватска иначе највише извози у Босну). сада тамо (тј. овде) плаћају царину од 15-25% ко „права“ земља уније, па се Тодорић и дружба понашају „либерално“ тј. рационално као било који амерички колега, предмет гнева Мајкла Мура и осталих 99% становништва. На помолу је поетска правда, што би реко друг Николаидис, да хрватски ратни профитери, главни ратни хушкачи постану објект гнева баш домољуба и ветерана рата и то због Срба и Србије, чијим недостатком у „лијепој“ они (тајкуни) постају мете.  Ти усташоидни ликови могли би чак постати хрватској пучини – не бркати са народом!  (наспрам које би Боле поета праведник био аматер) пандан оног што су јеврејски банкари били нацистичкој у Немачкој.

Шта је позадина изненадне осетљивости свих власти Илирика на тајкуне лакше је спознати из шире визуре. Кад је у Србији главни борац против тајкуна Драган Ђилас особи несужене свести одмах се пале  сензори. Тајкуни су само фаза у преносу власништва са држављана матичне државе на наднационалне структуре, Наиме честити европљани не краду и не отимају, само легално купе скоро џабе што су тајкуни бесплатно отели. Мишковић се свог већ успешно ратосиљао. Они (тајкуни) који због светске кризе и своје халавости нису нашли стране купце за своје од народа отето биће изненада предмет бриге државних структура у служби наддржавних. Отеће им се отето (највероватније као утаја пореза), али социјалне правде „ниђе“ а ни поетске, јер ће се поделити онако суперхиковски ко што ће Смедеревска жељезара или је крагујевачка Застава, а суперхикови, борци против злих тајкуна, ће узети масну провизију и напредовати у наднационалним структурама „ка и вазда“ чак и више (него Божа Ђелић или Лабус).

Из још једног много битнијег разлога је овај удружени злочиначки подухват београдских и загребачких властодржаца (Денис Латин: „Нереди у Београду су договорени и диригирани. Хрватским властима треба скретање пажње с економских проблема, а у Србији се ближе избори. Већ виђено 1991“ ), чланова Социјалистичке интернационале, чак и средњорочно генијалан са становишта очувања власти. Хрватски домољуби, база хрватске деснице – далматински рибари, келнери и тежаци,  лички брђани, осиромашени Славонци, ветерани и ратни инвалиди и њихова беспослена деца, одавно готово да су заборавили на Србе, чешу се тамо где их сврби, а сврби их губитак суверенитета независне њихове. Нису се за то борили. Они су на минулом референдуму били носиоци евроскептицизма, заједно са антиглобалистима-ултралевичарима. И њих је њихов ХДЗ продао ко срБске патриЈоте СНС.

 Планетарно је све јасније да су губитак националног суверенитета (власти свих грађана) и нестанак социјалне правде и заштите (интереса заједнице) две стране истог. Левица у Хрватској је привремено анестезирана именом „социјалдеократска“, али је све изгледније да је нова власт још бруталније у служби наднационалих структура, читај да ће грејање, станарине и остале даџбине бити још веће, извршење „оврха“ (одузимања имовине дужницима разних банака)  још ефикасније, а подстицаји страним крупним инвеститорима у Хрватску преко грбаче пореских обвезника бити чак већи него у Србији, „лидеру у региону“ по овој бедастоћи.

Да би се гнев домољуба поново преусмерио са правог („мека“ империја ЕУ) на дежурног (Срби) кривца потребам је силан напор свих не знам колико десетина медија у власништву ВАЦ-а у Хрватској, свих Хловерки, Сунчица, Шепаровићки и осталих шармантних дама са телевизија којима се лице згрчи на помен „имена Серб“ и свих карикатуралних режимских усташа, пандана братије са срБских патриЈотских сајтова. И обрнуто – у Србији је данас најкомотније и најбезболније јуначење и гајење мржње према Хрватима и нарочито „Новохрватима“ – Црногорцима (по срБским патриЈотским сајтовима) с једне или демонстрација светоназора либералних глупана с друге (србијанских Хловерки – спин квинс углавном Оља разних) уместо јасне констатације потпуног губитка националног суверенитета и идентитета као полазишта за преокрет. Свих не знам колико десетина медија у власништву ВАЦ-а и „Ringier Axel Springer„ у Србији

Ђиласа, Шорош (за гајење либералних глупости) или Еберт (немачки социјалдемократе који финансирају лажне карикатуралне србијанске десничаре – финансирање србских патриЈота од стране руских фондација није толико „транспарентно“ колико је очигледно) фондација и ЈАСЕР- а у раљама Ђиласове и Шаперове маркетиншке компаније мобилисаће све своје евет ефендије.

            Занимљиво је колико се олхократија Срба и Хрвата лако уједини у злочиначке подухвате а народ никако не сарађује  у решавању заједничке, са исте адресе изазване  невоље. Да ли је у питању потцењена моћ (екстремних) идеологија или само трагови новца и власништва пре свега у медијима?

 ПС забашурен је један карактеристичан домет срБског патриЈотизма који илуструје његову корист по српски народ (без Б): „Шешум (српски рукометаш кога је погодила флаша завитлана према хрватским играчима) нам је јако недостајао, али с обзиром да смо га сами озледили – браво за нас. Неки идиот нас је можда коштао злата „, казао је Вуковић.

http://branali.blogspot.com

---

[i] Наводно је доказала је  студија коју је израдио психијатар Гордон Ходсон са Свеучилишта Брок у Онтарију.

[ii] психолог Брајан Носек са Свеучилишта у Виргинији.

[iii] Џерард Селенте

[iv] Што би реко евет ефендија Ђорђе Вукадиновић