ВОДЕ И ГЕНОЦИДА

пише Владимир Милутиновић

Прошлу недељу у Србији обележиле су расправе о геноцидности Р. Српске, док  на, срећом неуспео, покушај приватизације водовода у Новом Саду није потрошен ни минут у топ емисијама.

Те две ствари су одувек биле у вези.

геноцидне творевине не постоје. Ниједна држава није геноцидна творевина.

 оно што говоре они који се залажу за укидање Р. Српске у складу je са жељама не-српских националиста
они желе да Србија или Р. Српска буду окупиране или укинуте, кажњене одузимањем колективних права итд.

 номинални борци против национализма залажу се за националистичке циљеве – одузимање моралног легитимитета колективним правима других, генерализацију кривице на све припаднике супарничке групе, двоструке стандарде – док се номинални националисти залажу за кривицу појединаца, а не колективитета за злочине. 
Питање којим ћемо се бавити разликује се од питања којим се ових дана, поводом изјава Чедомира Јовановића, бавила јавност. У јавности је главно питање било „Да ли је Р. Српска геноцидна творевина?“, питање које подразумева да геноцидне творевине постоје, па је само питање да ли је Р. Српска међу њима. Додуше, иако се у питању које се постављало претпоставља да геноцидне творевине постоје, некако се било која друга геноцидна творевина не помиње. Изгледа да је једина геноцидна творевина која је икада постојала управо Р. Српска. А то већ баца сумњу да је овде све постављено како треба.
Иако у јавности то нико јасно није експлицирао, очигледно је да јегеноцидна творевинадржавни ентитет у оквиру кога се догодио геноцид и који би због тога требало укинути, који нема морални легитимитет. Појам дакле не би имао смисла да не постоји нормадржавни ентитет у оквиру кога се догодио геноцид изгубио је морални легитимитет и треба га укинути.“
Наше питање је онда то: „Могу ли државе да изгубе морални легитимитет?“
Да би одговорили на њега најпре морамо да одговоримо како државе стичу морални легитимитет. То је у ствари доста једноставно. Барем од модерног времена, сви људи су означени као носиоци изворне слободе, што значи да је сваки човек слободан и да не постоји било каква основа по којој би један човек могао бити подређен неком другом човеку. Из овог изворног моралног легитимитета изводи се и легитимитет група. Као што људи имају право на самоодређење и слободу, тако то право имају и групе људи. То значи да свака група људи на одређеном подручју има право на политичко самоодређење.
Да одмах на примерима отклонимо евентуалну оптужбу за пристрасност, односно, за национализам који је Басара добро дефинисао као доктрину у којој доминира логикакада ми украдемо њима краве, онда је то добро, а када они украду нама, онда је то лоше“. Ово право на самоодређење су имали Албанци на Косову, Срби у Босни и Херцеговини и Хрватској, Хрвати у Хрвасткој итд. Практично гледано, ово право првенствено имају веће групе људи, али оно није условљено величином групе. Право на самоодређење имају и сасвим мале територије, па, да идемо до краја, чак и села. Разлог зашто неко село није постало држава, није у томе да је на нивоу села престало важење права на аутономију, него у томе да сувереност и аутономија нису једине вредности које људе интересују. Такође им је важан и заједнички живот у миру, могућности, солидарност и инфраструктура коју могу обезбедити само веће заједнице.
Срби у Босни, који су овде првенствено тема, такође су имали ово право на самоодређење. Срба је у БиХ, пре ратова из деведесетих, било око трећине, били су конститутивни народ по важећем уставу. То значи да се они имали право на аутономију. То право је било ограничено само колективним и људским правима других, а то ограничење се не може спецификовати у моралним терминима и увек је ствар компромиса. Одатле следи да легитимитет Р. Српске, уколико њени становници желе да је тако назову, произилази из моралног права на аутономију. Оно нема никакве везе са ратом нити са плановима националиста из Србије. Морално легитимне нису државе које су ратовале за независност, него све државе у принципу.
Сада остаје питање да ли се овај легитимитет може изгубити? Хајде да то најпре видимо на примеру једне особе. Да ли она неким злочином губи морални легитимитет, у смислу који би подразумевао њено укидање као особе? Постоје спорови око смртне казне, али ако се сложимо да је смртна казна варварска, онда остаје да особа која је извршила злочин и даље има морални легитимитет. Она се не може легално ни мучити ни понижавати, може се само казнити. То значи да су морално нелегитимни само поступци, а за те поступке следује казна. Људи не могу бити морално нелегитимни. Ако је то тако код људи, онда је још више случај код државних ентитета.
У Немачкој из Другог светског рата имамо пример државе у оквиру које је извршен страшан злочин елиминације читаве једне заједнице од више милиона људи. Истовремено, агресивне акције те државе изазивају и проузрокују смрт десетина милиона људи широм Европе. Ова држава је после рата била окупирана и подељена, а сразмерно малом броју учесника у организацији злочина и вођама је суђено. Међутим, Немачка  није изгубила морални легитимитет, нити је укинута. Сасвим обрнуто, Немачка је данас држава која у великом броју случајева поступа на бољи начин од других држава, мање је агресивна и боље поштује људска права на својој територији.
Зашто онда Немачка није била подељена међу околним државама на начин да Немци у свим тим државама остану у мањини? Зато што се морални легитимитет злочином не губи. Иако су многи Немци на неки начин учествовали у злочинима, само изразита мањина их је директно и потпуно свесно вршила. Деца Немаца који сносе одговорност за деловање Немачке у Другом светском рату, дакле, свих Немаца те генерације, са злочинима нису имала буквално ништа.
Дакле, морални легитимитет се никада не губи. Не губе га чак ни злочинци, а камоли велике групе људи, који никада у већем броју не учествују у злочинима. Правила морала познају само казну, али та казна никада није трајно губљење слободе и моралног достојанства.
А то онда значи да геноцидне творевине не постоје. Ниједна држава није геноцидна творевина.
Па зашто онда то питање изазива такву контроверзу у нашој јавности? Ако погледате боље термингеноцидна творевина“, видите да је он веома сличан термину геноцидни народкоји је некад често био део речника националиста. Оба термина су генерализације изазване жељом да се укине легитимитет једној националној групи, да се она неутралише. А ова жеља је типична националистичка жеља. Националисти желе да супарничка национална група нема колективна права и да се може третирати као да нема морално достојанство.
У нашем случају, не можемо знати да ли они који се залажу за укидање Р. Српске имају националистичке мотиве или немају. Тачно је ипак да је оно што они говоре у складу са жељама не-српских националиста. Јер сасвим је логично да они желе да Србија или Р. Српска буду окупиране или укинуте, кажњене одузимањем колективних права итд. То је дефиниција национализма. Пошто је у случају окупације Србије или укидања Р. Српске реч о колективном кажњавању, у пару са тим жељама иде и приписивање кривице свих грађанима Србије или Р. Срспке за злочине. Али, то је једноставно и неистинито и бесмислено.
Тако смо дошли у ситуацију да се номинални борци против национализма залажу за националистичке циљеве – одузимање моралног легитимитета колективним правима других, генерализацију кривице на све припаднике супарничке групе, двоструке стандарде – док се номинални националисти залажу за кривицу појединаца, а не колективитета за злочине.
Док се ова игра глувих догађа, време пролази. Везе на простору бивше Југославије се обнављају, људи путују и повезују се, младе генерације се упознају на начин који није повезан са ратним искуством. Чини се да би сви већ могли без национализма и националистичких појмова.
Али, димна завеса национализма је још увек тако важна. Прошлу недељу у Србији обележиле су расправе о геноцидности Р. Српске, док  на, срећом неуспео, покушај приватизације водовода у Новом Саду није потрошен ни минут у топ емисијама.
Те две ствари су одувек биле у вези.

Ако мене питате...

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s