BUDUĆI PRAVCI KRETANjA OVE EKONOMSKE KRIZE (2)

Program je namenjen svima kojima je Srbija iskreno u srcu, prvenstveno mladim ljudima, privrednicima, preduzetnicima, poljoprivrednicima, radnicima, patriotama, postenim ljudima i srpskoj inteligenciji koja do danas cuti, gleda i ne reaguje na propast koja neminovno dolazi.

Piše: Mile Arnaut

Ovde se ne postavlja pitanje da li ce doci do katastrofe nego kada ce doci do katastrofe. Do 2.000 godine sva ekonomska bogatstva su bila u rukama srpske drzave a danas nemamo nista. Proizvodnju smo 95% ugasili, polja napustili i prodali budzasta, banke ugasili, vaznu veleprodaju prepustili strancima, a sada konacno i svu znacajnu maloprodaju dali u ruke stranaca. 

Ovakvu situaciju smo napravili iskljucivo mi Srbi sami, da li zlonamernim potezima vlasti ili cutanjem i odobravanjem nebitno je, bitna je samo situacija u kojoj se nalazimo.

Vlast i gro opzicije danas pricaju pricu o ulasku EU i to im je prioritet. Evropa nema alternativu. Nikome od njih nije prioritet Srbija. 

Samo Srbija nema alternativu. Zasto je to tako? Iz prostog razloga jer svugde u Srbiji su doziveli poraz i u ekonomiji i u politici a ovo je jedino polje na koje narod ne reaguje, jednostavno sve vesti pocinju vescu dokle smo stigli u evrointegracijama a poslednje vesti su o zalosnom stanju drzave, naroda i privrede. Narodu se stalno podgreva san o lepom i bezbriznom zivotu. Trgovci snovima najbolje danas prolaze.

Moja poruka mladim ljudima je da vise ne cekaju nikoga da im pomogne jer im niko pomoci nece sem njih samih. Ucite strane jezike, tu Vam je buducnost. Sve mere koje sam predlozio kao i predloge koje od Vas ocekujem imaju za cilj bolji zivot za danasnju omladinu i buduce generacije. Zivot moje generacije je bio jako tezak u vecitim ocekivanjima boljih vremena kojih ocigledno bez nas samih nece biti. Moja generacija je na izdisaju snage i volje za bilo cim. Dvadeset godina sto otvorenog sto prikrivenog rata je ostavio veliki trag na nas narod. Ili cemo se pokrenuti ili nestati.

Moja poruka privrednicima, preduzetnicima i poljoprivrednicima bi bila da je dosta cekanja da neko drugi resava nase probleme jer niko ih sem nas samih resiti nece. Mi najbolje znamo sta nama treba i moramo sudbinu uzeti u svoje ruke. Sudbina ovoga momenta ove drzave najvise zavisi od nas iskljucivo. Mi smo ti koji stvaraju materijalna dobra. Mi smo ti koji treba u svemu da se prvenstveno pitaju.

Moja poruka radnicima je da dok god je ovolika nezaposlenost njihova prava ce biti sve manja i manja. Jedini izlaz iz sadasnje situacije gde bi se njihova prava mogla uvazavati je da dodje do daleko vece zaposlenosti gde bi bio manjak radne snage. Tek tada njihova prava mogu da dobiju na znacaju. Sve ostale price su samo farsa trgovaca snovima.

Moja poruka srpskoj inteligenciji je da se konacno probude iz sna i preuzmu odgovornost koja im je data od Boga i naroda.

Posebnu odgovornost za lose stanje u privredi snose: akademici, doktori, profesori, magistri, ekonomskih nauka potom i ostalih oblasti kao sto su: tehnologija, elektrotehnika, gradjevina, informatika, poljoprivrede, prava itd.. Sadasnji akademici, doktori, profesori i magistri ekonomije kao i ekonomisti samo kritikuju i sem kritikovanja nisu nista drugo uradili. Kritikovati zna svako ali konkretan program nije niko ponudio. Ovaj program su oni morali sami da napisu jer narod i nacija od njih to ocekuje. Oni su to duzni uraditi. Svaki covek za zivota mora da ostavi neki trag a oni za sobom do sada nisu ostavili nikakav trag.

Gospodo akademici, profesori, doktori, magistri i ekonomisti niste ispunili ocekivanja naroda i vreme je da se trgnete i razbudite iz sna te date svoj doprinos u sto brzem resavanju krize i grabljenju napred ka srednjerocnom i dugorocnom cilju. Sta je sa Vama ja ne znam, da li Vi znate sta je to i kako se vodi ekonomija, ili ste samo u oblasti teorije a to se da uociti u izjavama pojedinaca, ili ste samo birokratski cinovnici, ili ste se utoplili u funkcijama i platama i ne osecate ama bas nikakvu odgovornost s obzirom na znanje o ekonomiji koje Vam je dao ovaj narod kroz skolovanje!?

Ocekujem da akademici, doktori, profesori i magistri ekonomskih nauka danas izidju pred ovaj narod i kazu svoja ocekivanja kada ce se kriza zavrsiti i koji ce biti rezultati krize, da ovaj narod ne luta i tumara kroz buduca vremena i obecanja ekonomski potpuno nepismenih politicara pa da vidimo ko od njih zasluzuje da nosi titulu koju danas nosi. Mozda moja predvidjanja nisu tacna ali bi volio da mi neko odgovori ko ce da da pare zapadnim drzavama da izidju iz ove krize. Ja toga ne vidim ako ga neko vidi neka ga pokaze. Bog vam je dao talenat a narod pare za skolovanje i vreme je da shavtite da morate nesto tom narodu i da vratite. Rezultati Vase delatnosti dosada nisu zadovoljavajuci gledajuci privredu i njene rezultate.

Veliku odgovornost za danasnji situaciju snose upravo i posteni ljudi jer svojim cutanjem oni odobravaju ovo sto ovi politicari nebitno je dali iz vlasti ili iz opozicije rade i tako dovode i sebe i svoju porodicu i svoje okruzenje u ovako ocajnu situaciju. Vreme je da se posteni ljudi razbude, trgnu i preuzmu stvar i svoju sudbinu u svoje ruke. Molim Vas da ne cutite vise nego da podignete svoj glas, svi Vi znate ko su posteni ljudi u Vasem okruzenju i dajte im sansu, jednostavno ih naterajte da se trgnu i pokrenu.

Mere iz ovoga programa treba da zaustave propast i sunovrat drzave i naroda te da drzava i narod krenu uzlaznom putanjom ka srednjerocnom i dugorocnom cilju. Ovaj put ce biti jako tezak i jako mukotrpan ali ono sto je najbitnije ovaj put je i ostvariv. Mnogi danas kazu da im je dosta svega a zar je nasim precima bilo bolje ili lakse? Bilo im je tesko, mnogo teze nego nama danas i ono sto im zamerim je sto nisu koristili mozak u interesu svoga naroda. Umesto mozgom isli su grudima napred kroz ratove i teskoce. Sve nase poteskoce proizilaze iz ekonomske bede u kojoj se nalazimo od postanka.

Proizvodni kapaciteti koji bi bili pokrenuti po objavi na sajtu carine sta je to sto se sve uvozi bi bili: u drzavnom vlasnistvu, kao i gde god bi privatnici pokazali interes i u zajednickom ulaganju, kao i kreditiranju privatnika. Nikakve prednosti bilo koji oblik svojine nebi imao ili bio privilegovan. Ono sto je najbitnije jeste da se narod zaposli u prvoj fazi ovoga programa.

Da se ne lazemo, prva godina realizacije ovoga programa bi bila najteza jer mora da dodje od velikog otpustanja radnika iz drzavne administracije po mojoj slobodnoj proceni sigurno preko 70.000 ljudi. 

Administracija Vlade Srbije sa danasnjih 35.000 ljudi se mora svesti na cifru od 2.000 godine  – na 7.000 ljudi. To su danas radnici koje je tamo zaposlila iskljucivo stranacka pripadnost. Ostatak otpustenih radnika bi bio iz Vojvodjanske administracije, sve vladine agencija bi bile raspustene, iz medija pod upravom drzave, te iz administracija regiona i opstina. 

Koliko bi jos ljudi izgubilo posao a sada rade u pravosudju, elektroprivredi, poreskoj upravi, policiji, obrazovanju, zdravstvu, drzavnim firmama videcemo po detaljnoj analizi. Uglavnom svi poslovi koji mogu da se obave putem interneta nebi vise imali potrebe za radnicima. Verujem da bi konacna cifra otpustenih radnika iz drzavne administracije za 4 godine i danasnjih drzavnih firmi bila oko 200.000 ljudi. Ti ljudi su danas samo teret drzavi i ovim zaposlenim radnicima u privredi. Informacije kojima raspolazem ali ne stojim iza njih je da u drzavnoj administraciji i drzavnim firmama radi preko 500.000 ljudi. Ako ima u Srbiji milion zaposlenih onda mozete da vidite koliko na radnika u privredi ide radnika u javnoj potrosnji.

Zasto se mora otpustiti ovoliko radnika u drzavnoj adminsitraciji? Prvo, oni danas pojedose drzavu, a drzava odnosno budzet se zaduzuje iskljucivo za njihove plate. 

Drugo, gledajuci period zivota iza nas mi sa ovih prostora uvek samo prezivljavamo i bezimo sa ovih prostora, nase stanovnistvo se asimiluje u druge narode i mi nestajemo i kao narod i kao drzava. Iskljucivu odgovornost za tako nesto snosi drzavna adminstracija jer sve mere su predlagali upravo oni a mere su bile takve da su ovaj proces pospesivali. Sem restrikcija i novih opterecenja privreda od ove adminstracije nije videla nista drugo. Njihov javasluk i neznanje nas je dovelo dovde gde se danas nalazimo. Ono sto je za nas danas daleko opasnije je da oni i dalje sede na funkcijama i smisljaju nove smicalice kako opteretiti zivot prostom coveku i privredi.

Danas u periodu kompjuterazicaije mi imamo 5 puta vise adminsitracije nego u vremenu bez kompjutera a omladina koja je zavrsila skole i fakultete za kompjutere i programiranje danas nemaju posla i beze iz zemlje. To vise ne moze i svi nezaposleni u toj oblasti moraju da dobiju ako ne stalan ono privremen posao na kompjuterizaciji Srbije. Kada kazem kompjuterizacija ne mislim da svako ima kompjuter nego da ceo sistem podataka u Srbiji uvezan na jednom mesto i da se svi podaci mogu videti sa bilo kog kompjuterskog mesta u drzavnoj administraciji. Danas to nije moguce cak ni u Poreskoj Upravi da se vide podaci, dva odelenja da vide jedne podatke, a da ne pricamo o nepriznavanju javnih podataka jeden prema drugoj drzavnoj instituciji.

Ne hiljade propisa ako ne mozemo da redovnim putem ugasimo gasicemo jednim aktom preko noci. Sve sto nije logicno da bude tako vise nece biti. Seca bezveznih i nelogicnih propisa i Zakona mora da se desi i nema toga ko moze da bude na tom putu i da to zaustavi. Ko god bude na tom putu istoga momanta ce dobiti otkaz. Stega u kojoj se nalazimo jednostavno mora da nestane. Ovde se postavlja pitanje mi ili oni.

Zar treba drugi razlog za otpustanje toliko beskorisnih radnika od razloga da je samo u poslednjih godinu dana cene hrane otisle gotovo 100%? Toliko poskupljenje govori o neradu i nezainteresovanosti zaposlenih u Ministarstvu poljoprivrede, danas smo doziveli da imamo najskuplje u Evropi: ulje, secer, brasno, mleko, krompir a Srbija je poljoprivredna zamlja. Ovoliki skok cena hrane treba za izazove izlazak naroda na ulice sa zahtevom za nove izbore i mirnu smenu vlasti. Gde su danas takozvani „nezavisni novinari“, „nezavisni intelektualci“ verovatno je njima dobro cak toliko dobro da im se i ne pise niti govori nista. Mi smo dobili „demokratiju“ a ostali bez perspektive i buducnosti, sa korupcijom i razaranjem svih vrednosti koje jedan covek i drustvo poseduju.

Paraleno sa ovim otpustanjima i objavom sta je to sto se uvozi u Srbiju na sajtu carine bi se krenulo u pokretanje proizvodnje i to proizvodnje u manjim mestima sa ciljem da se zaustavi iseljavanje i napustanje sela i manjih opstina te koncentracije stanovnistva u vecim gradovima. Stabilizovanjem sela i manjih opstina bi se preslo na investiranje u vece gradove. 

Ako danas pogledate stanovnistvo koje zivi u manjim mestima i stanovnistvo koje zivi u gradovima videcete da nam ova mera nece doneti nikakvu politicku korist ali mi se moramo ponasati drzavnicki a ne politikantski. Nove proizvodnje bi vrsile zaposljavanja, smanjivale uvoz i povecavale izvoz. Ova situacija kakva je danas i kakvim putem se ide ce dovesti do totalnog napustanja sela i do sve vece bede u gradovima.

Mi danas ne treba da se lazemo nego da kazemo iskreno da deo stanovnistva iz vecih gradova se mora vratiti u manja mesta i da konacno zapocne realan zivot na selu u poljoprivredi jer je to oblast koja ima i imace sve vecu perspektivu. 

Nas izvoz popljoprivrednih proizvoda po hektaru je daleko ispod evropskog nivoa. Recimo samo da je u Srbiji prihod po 1 hektaru obradive povrsine 464 evra dok je u Poljskoj 950 evra a u Sloveniji i Ceskoj je 1.200 evra. Imamo najsladje voce i mi tu prednost moramo da iskoristimo kako primarnom proizvodnjom tako i preradjivackim kapacitetima. Recimo, „RAUH“ otkupljuje jabuke u Srbiji odvozi ih u Madjarsku na praradu i onda koncentrate jabuka vraca u Srbiju. To vise necemo dozvoliti. Iz Srbije moze da izidje samo sok ili koncentrat od jabuke. Jabuku sam uzeo kao primer a tako isto mislim i na sve ostalo voce.

Ovom programu nisu potrebni ljudi koji misle da bi se od ovoga programa okoristili i stekli neku materijalnu dobit, za njih je daleko bolje da beze od ovoga programa jer ce ih mnogo kostati ukoliko se prikljuce ovom programu pa se materijalno okoriste. Posebnu krivicnu i materijalnu odgovornost ce imati ljudi u vlasti zbog zloupotrebe vlasti u cilju materijalne koristi. Tu nece biti ni popusta ni milosti. Jednom kao narod moramo da stanemo cvrsto na svoje noge i odrastemo. Posle ovoliko stradanja i zrtava vreme je.

Sto se tice EU mislim da je iz ovoga programa jasno da necemo na tu temu gubiti ni energiju ni vreme niti licno u buducnosti vidim perspektivu EU. Gledacemo sebe i svoje interese. Svakoga postujemo ali nasi srpski interesi ce uvek biti na prvom mestu. Jednako dobre odnose cemo imati sa svima i na Istoku i na zapadu. Nece postojati nikakva prednost niti otezavajuca okolnost za bilo kog investitora ma odakle on dolazio. Bitno ce biti samo jedno da je to cist novac.

Mnogi od Vas se pitaju na kraju „pa odakle novac za sve ovo sto se predlaze u ovom programu“. Tacno je da je novac tesko naci stoga cemo prvo preci na drasticne ustede, potom mada sam veoma rezervisan i zelim verovati da novca ima u deviznim rezervama upotrebiti ih strogo u finansiranje proizvodnih kapaciteta, i strogo namenski krediti koje bi trazili od Rusa, Kineza i drzava koje imaju novac“. Novac od kredita bi isao iskljucivo u proizvodne kapacitete.

Od svakog od Vas ocekujem da kada procitate ovaj program da se opredelite sta je to sto Vas zanima odnosno koja oblast ili koje Ministarstvo dali na republickom ili na lokalnom nivou, te da saljete svoje predloge, gde bi u drugom periodu realizacije ovoga programa Vas odmah svrstavali u te oblasti. Molimo Vas da javite gde radite, sta radite kao i Vasi predlozi nekih resenja gde ste uocili probleme.

Dali ce iz ovoga programa proizici neka partija ili ce neka partija prihvatiti ovaj program videcemo od Vaseg interesovanja i predloga.

Sistem komunikacija bi bio putem e-meila ili nacin koji smatrate najprikladnijim. Licno nisam zainteresovan za velike skupove, govorancije, obecanja jer toga imamo svakodnevno a zivimo sve gore i gore, sve skuplje i skuplje.

Za 5 godina Srbija mora da bude drzava u kojoj su uslovi poslovanja najbolji na svetu. Danas imamo najeftiniju radnu snagu u Evropi i to je nas najveci adut, samo tu jeftinocu radne sange moramo maksimalno da iskoristimo. Taj adut trenutna vlast niti vidi, niti pokusava, niti zna da iskoristi. To mora da bude nas pokretac razvoja i izlaska iz ove krize.

Znam da ce biti mnogih koji ce da kazu da je ovo samo dobro pisanje i nista vise, ne verujuci da to moze da uspe ali Vi prvo pogledate da li je to ono sto mislite da bi trebalo uraditi i tako radite a oni koji ce da rovare i ruse ovaj program ce sami da otpadnu, jednostavno ih ignosite i tako ce sami otpasti.

Konacan cilj ovoga programa je da Srba za 100 godina bude 100 miliona a za 50 godina Srbija bude najaca ekonomska sila Evrope. Neka taj cilj bude i Vas cilj i mi cemo stici na taj cilj. Sa 100 miliona ljudi necemo vise morati da ratujemo a ekonomijom cemo resavati sve nase probleme. Ovo je dug put i dug period i vreme je da krenemo na njega.

Ovaj predlog ekonomskog programa je pisan punih 15 meseci.

Zavrsetkom predloga ekonomskog programa ja sam svoju dusu oslobodio, sada je vreme na Vas da Vi svoju dusu upitate gde ste i sta zelite.