Пише: Зека Поповић
Лепо време, засијало сунце, напокон. Некако се све пролепшало, улице, паркови, цео град.
Да скокнем до пумпе, да мало обрадујем мој ауто, празан резервоар.
Кад, не лези враже, нове цене, па још истакнуте да буду уочљиве, да неко случајно не превиди нове цифре.
Рачунам, сваки дан по мало, на крају се сложио леп проценат.
Аха, сада ће све да поскупи за неки проценат, није ред да неко у ланцу штети.
Хајде, рекох, да скокнем до пијаце да видим како тамо стоји ствар са процентима, можда мирују.
Мој пријатељ Манојле сељак од Ивањице се згурио иза тезге, једва га препознадох.
Видим држи дигитрон, значи рачуна нове цене, проценте.
Разумем га, далеко је Ивањица, превоз, бензин, нафта, ђубриво.
Како онда да кромпир не поскупи а родио је хвала Богу, још га има до младог.
Манојле бесан, убише га проценти, математика говори једно, стварност је побија.
Како, каже, да одржим проценат кад народ нема пара, ко ће да купи овај кромпир по новој
цени ?
Мој Пријатељу, овде проценти не важе, овде је борба за опстанак и вас и нас.
Мој Манојле, не секирам се ја док је нама тебе, проценат је релативан појам код тебе, ниси га никада узимао као мерило које све решава.
Српски сељак има душу, зна да подели са нама ’’ грађанима’’ муку и невољу.
Видим, ових дана, кренула изборна кампања.
Рејтинзи, проценти, ко ће са ким, ко ће против кога, ко ће за кога, ко неће за никога ? Сви рачунају, предвиђају, ангажовали маркетинге, врше истраживања, праве изборне листе.
Није им лако, борба за власт је тежак и одговоран посао, тежи од посла мог Манојла.
Није мала ствар борити се за проценте, јер сада су бирачи постали проценти, важно је да буду процентуално исказани, због рејтинга.
Што рече мој Манојле, појешће ми проценти кромпир по јефтиној цени, пих, никада неће од мене бити политичар, оста ја сељак па то ти је !
боље и кисело да се смејемо, него да кукамо… ајд', нека кажу да није баш овако… мислим, процентуално…
Sviđa mi seSviđa mi se