Није прогрес оно што те заробљава, него оно што те ослобађа.
Хоћу живот са укусом и мирисом на који сам навикао, а не тамо неки напарфемисани. Ако ни због чега другог онда због озонског омотача.
Скокао ми Шуварев систем образовања сву памет у старту. Не знам како и ово успевам да пишем…једва уз надљудске напоре и не замерите узрок је Шувар, не ја
 |
| Пише : Драгомир Билић |
Сви говоре о некој реалној политичкој опцији за Србију, а шта је реална политичка опција за Србију?
Србија је не одговорним политичким деловањем доведена на руб пропасти и веома ће бити тешко направити корак у назад од ивице тог амбиса. Садашње политичке странке обећавају још једн корак унапред. Куда то води и шта значи тај искорак?
Скоро сви говоре да је у ЕУ спас за Србију и да ћемо имати само користи од свега тога. Слажем се да ћемо имати неке користи, али логика ми говори да користи без обавеза нема. Нека нама јасно кажу која је цена тог европског просперитета, па да онда одлучујемо хоћемо ли ту цену да платимо. Овако наметањем тезе: „Европа нема алтернативу“ сами себе можда водимо у пропаст. Свима се некад свиђала песма Лепе Лукић и постала је евергрин наше народне музике „Од извора два путића“ само се данашњој политичкој номенклатури не допадају ти српски евергринови и морамо да слушамо само њихово туц, туц, туц…
Нисам могао да замислим да ћемо и ми као наша бивша браћа Хрвати морати да певамо „Данке Дojчланд“. Они су то певали зато што су им направили државу и остварили њихов вековни сан. А ми треба да певамо „Данке Дojчланд“ зато што хоће да нам отму државу. Да ли је београдски пашалук наш вековни сан или њихов? Сетите се не тако давних изјава бившег немачког амбасадора у Србији по питању Војводине и Санџака. Шта то се као нешто променило?
Нису они тако неозбиљни да мењају своје политичке интересе сваких петнаест дана. Велика је то сила и не одустаје тако лако од својих интереса. И Ђура Јакшић је у својој песми „Јевропи“ показивао свој анти – слух за те европске захтеве.
А ви садашњи, што вам се ни имена нећемо сетити када изгубите власт, нас терате да им се захваљујемо и играмо њихову игру нашег самоуништења. Што је много, много је кумови!
Постоји једна јеврејска мудрост да народ који изгуби део свог етноса, има шансу да се репродукује, али када изгуби територију никада више нема ту шансу. Разни преокрети нам сугеришу да ми треба да прихватимо ту европску реалност и да ми то треба да радимо сада, као због наше деце. Е па није то тако и Ђура је Јевропи писао због деце.
Да је знао на шта ће та деца да му личе данас, сигурно би у земљу пропао. Али има ваљда у Србији још Ђуриног семена које зна шта је најбоље чинити и који велемајсторски могу да одиграју овај европски Дамин гамбит. Само морамо да им дамо таблу. Ови што нам сада играју одавно су изгубили партију, само то мора неко да им каже. Не мислим да за Србију у овој ситуацији постоје лака решења, али мислим да садашњим политичким размишљањем не можемо да им се супродставимо и да нам дају оба топа форе, јер смо ми наше топове већ истопили у Сартиду. То је и био циљ, истопи наше топове и тенкове, извези и прави нове, али своје.
Сада нам ништа друго не преостаје, него да се окренемо текили и певамо текила герила.
А и шта друго, можда ако преживимо и изнедримо неког српског Чегевару.
Свестан сам да није само у Србији тешко. Тешко је у целом свету. Зато се и стварају групе попут „Анонимуса“ који желе да се боре против овог капиталистичко – израбљивачког система и да не дозволе да Орвелова 1984-та и Животињска фарма постане стварност у мери у којој ми ништа више нећемо моћи да урадимо за наше, још увек, животе. Није прогрес оно што те заробљава, него оно што те ослобађа.
А какве су те слободе у ЕУ кад они ни краставцу не дају да расте како хоће? Шта ће тек нама да раде? И због чега? Због приступних фондова? Нисам за живот који је сасвим известан и који нема никакву неизвесност, али нисам ни за неизвесност и само неизвесност. Хоћу да ми сами одлучујемо о себи.
Нећу да уђемо у ту и такву ЕУ, а да та ЕУ уђе у нас и растури нас.
Хоћу моју црвљиву шљиву Ранку и крушку Караманку, хоћу мој криви краставац, а вама ево ваш прави.
Хоћу живот са укусом и мирисом на који сам навикао, а не тамо неки напарфемисани. Ако ни због чега другог онда због озонског омотача.
Тај корак напред нас и води да ће земља престати да се окреће и све ће бити црно – бело.
Ја се залажем за шаренило као истинску боју слободе и демократије. Између реда и дисципилне које нам намећу, гласам за неред и не дисциплину под овим политичким условима.
Нећу да мислим како они хоће. Хоћу своју мисао и своју глупост, можда и научим некад нешто, а и благо „будалама“ цео живот им прође у весељу. Метнеш „будалу“ на сто и весеље почиње.
Овако имамо много „паметних“ будала за преговарачким столом који нас обичне „будале“ не могу да усреће.
Није ствар смо у новцу (има нешто и у некретнинама) али новац тражи робове и ако постанемо робови само тих пара, онда ће нас лако ти ЕУ богаташи и купити. Тешко је данас живети у Србији, а као у ЕУ ће нам бити лакше. Живели смо ми тешко и 500 година под Турцима, па смо желели да их се отарасимо и зар нам то није наук. Као Турци не ваљају а Немци добрице!?
Туђа рука свраб не чеше и у памет се браћо Срби, боље је бити свој на своме, него они на моме, а већ су ми се попели на врх… Е врх брате! Још да се мало промешају карте и ето врхунца нама.
Шта нам још ваља чинити? Морамо прво да будемо реални. Мали смо народ бројчано, али смо по духу и доприносу светској културној баштини у равни са водећима. Треба да се држимо своје културе и традиције и да је негујемо као мало воде на длану. Туђу културу и традицију не треба априори да нападамо и одбацујемо, него да узмемо све што нам од тога одговара а не коси се са нашом. Треба да будемо љубоморни на наше „лоше“ навике и да их чувамо као своје жене, јер из тих наших лоших навика се рађају наша деца. Не овако као у неким њиховим „Пријатељима“ три педера, две лезбејке и један нормалан. Е баш је нормалан и то је добро про – европски и демократски.
Нашој деци треба да обезбедимо бар за леба масти и алеве и ако може стално да им пада у прашину, јер је то знак да се играју са другом децом и да у нашој Србији има деце, а док има деце има и наде за Србију. А не овако путер – кифле и фацебоок, а пријатељи у Аустралији или ко зна где, а и није здраво јер зрачи. Хоћу да и та наша деца поломе комшији бар три прозора у својој игри, а не овако да их неки хулигани уче да лупају излоге, трафике, аутобусе и да се боду ножевима. Сви који онемогућавају нашој деци да буду деца, требају сместа бити склоњени са својих позиција. Разне НВО душебрижнике маргинализовати до мере игнорисања, јер злочин над децом није прутић него фејсбукић. А они то пропагирају.
У Србији, то је и сад тако, се деца рађају зато што Срби воле децу а не зато да би их родитељи малтретирали. И ту нам уваљују кривицу и сугеришу да смо злочинци јер као тобоже они њих бране од нас самих који живимо за њих и са њима. И то је та ЕУ. Хоће да нам их узму и онда да их они васпитавају у неким колективним смештајима и тако створе нове приватне робове на корпорацијском нивоу.
Образовање у Србији треба да буде бесплатно. Али стварно. Само знање не може нико да нам узме осим Бога. А и он је изгледа дигао руке од нас и препустио нас оном другом материјалном Богу. Или је то можда обрнуто, нисам паметан. Ма какви у опште нисам паметан. Скокао ми Шуварев систем образовања сву памет у старту. Не знам како и ово успевам да пишем…једва уз надљудске напоре и не замерите узрок је Шувар, не ја.
Државни апарат треба професионализовати и рационализовати. Треба увести строге норме понашања за војнике, полицајце и судије, али и професионализам и одговорност адекватно награђивати. Не може полицајац да се не везује у службеним колима, да се паркира где хоће и да пуши на дужности, а да народу због тога наплаћује казну. Није полиција закон, него треба да спроводи закон.
Судије да поштују рокове у којима суде и да се тачно утврди по светским стандардима колико то предмета појединац може да води и да се рокови за доношење пресуда смање уз поштовање законских процедура.
Тужилаштво да прикупља валидне доказе, које не можеш тако лако на суду да негираш, а не овако монтирани политички процеси и ником ништа. Свака пресуда мора да буде доказана. Ако се и догоди неком тужиоцу да му оптужба падне, онда он пред суд јер је ухапсио невиног и траумирао цело друштво и његову породицу. Бити невин а у затвору је злочин који не би требао да се прашта нигде у развијеним земљама. Не можемо све кривце да ухапсимо, али морамо да дамо пример другима да смо спремни и то да урадимо.
Измештене токове новца што пре скренути у легалне и то минимално опорезивати и тако стимулисати легалне инвестиције. Тиме добијамо повећан приход од пореза. Обичне грађане растеретити и увести им пореске олакшице, где год је то могуће. Сад ће неко да каже: „То не може“. Е може пријатељу, јер ако повећамо масу пореских обвезника, смањимо непотребне расходе, рационализујемо и професионализујемо управу ето Србији бољитка и без оне ЕУ са почетка текста. Онда ће и ти инвеститори доћи у већем броју, али прво ми морамо да очистимо нашу кућу. Овако бојим се да ће цена њиховог чишћења бити наша кућа, а онда смо подстанари. У ЕУ мало ко има своју кућу. Хајде да ми нашу лепу Србију улепшамо сами и да ове што је прљају пошаљемо у заборав.
Србија Србима, ЕУ њима!
Туђе нећемо своје не дамо!
P R E V R A T 