Наставак преписке Павић – Павков

Г. Павков, на првом месту, хвала на брзом одговору на мој текст, па ћу још брже одговорити – укратко. 1. Жао ми је ако текст није довољно јасан – мислио сам да јесте – слажем се потпуно са поставком да је закон о политичким странкама неправедан, да је цео систем намештен у корист партократије. Нигде то нисам оспорио. Нити моралишем око тога како су ови закони скројени по мери партократије свете краве које не треба такнути. Напротив. Оно што сам изнео је да сматрам да су и Двери опција која се труди да буде нова, ван постојећег шаблона, а да су они ишли тим тежим путем и испунили (нефер) услове који важе за остале странке. То, с друге стране, даје НОПО-у неправедну предност у односу на Двери, и може можда да допринесе да они не уђу у скупштину. Е, трагедија у томе је што би исход тога стварно био губитак стотинак хиљада национално опредељених гласова. Нисам на било којој листи Двери, нити имам икакав аранжман с њима осим пријатељског, тако да могу ово да кажем с неког објективног становишта. 2. Мислим да није уреду поредити моју „методологију“ с другима. Нисам улазио ни у чије мотиве, нити сам користио било шта што се не може аргументовати или доказати. Питао сам Двери о томе да ли им је НСПМ понудио Иницијативу, они су ми децидно рекли да – није, већ је предмет занимања првенствено било место на изборној листи. Покушао сам да лично видим и Ђорђа Вукадиновића и чујем његову страну, али он није успео да нађе времена за мене. 3. Овде ме највише иритира располућеност чак и неке ванпартократијске опције, и мислим да је јасно да је то поента мог текста. Да, мало више држим страну Двери, јер су они отишли тежим путем, дуго су у послу и – кад су већ решили да изађу на ове изборе (с чим нисам био одушевљен) – сматрао сам да их је требало подржати, макар и пасивно, па би после избора било времена за озбиљније организовање и договоре о сарадњи. 4. Таман посла да оспоравам право било кога, па тако и аналитичара да се ангажују у политици – и то сам написао у тексту. Штавише, чврсто стојим да је бољи део Србије отишао у аналитичаре/коментаторе/похађаоце трибина – и да је време, после ових избора, да се то већ једном промени. И сам то мислим – а кад год је било прилике досад, ангажовао сам се, сам, или са Дверима и, претходно, са НСПМ. Посао писања о политици сматрам принудним егзилом, али не и трајним. Испаде не баш најкраћи одговор. Ако има још нешто што није јасно – ту сам. Све најбоље, Александар Павић

Gospodine Paviću, мислим да смо барем нас двојица на истој страни, стога немам намеру да душманима правим мерак полемишући с вама на „отвореној сцени“. Онај коментар сам написао на Печату чисто да бих објаснио неку своју позицију у целој причи (помажем Вукадиновићу у кампањи), а на блог сам га поставио јер не држим  личну архиву (немам свој компјутер). Дакле –  одговорићу вам приватно, притом никако немам намеру да вас преслишавам о вашем родољубљу за које сам сигуран да је неспорно; оно што је за мене спорно – то је ваша тврдња да „(је), трагедија у томе је што би исход тога стварно био губитак стотинак хиљада национално опредељених гласова.“ Шта би то требало да значи? Како се сто хиљада гласова датих Дверима претвара у „добитак„ антирежимских снага? Јесу ли то негде и некад без мог знања рогови у врећи звани „патриотска опозиција“ склопили неки споразум о заједничкој борби против режима?  Чиме су Двери заслужиле тапију на гласове до сада неопредељених бирача, тачније – одакле им идеја да данас раде оно против чега су се до пре месец дана борили у случају ДСС-а – да својатају туђе гласове!?  Значи, глас дат ДСС-у иде ДСС-у, онај дат Дверима иде Дверима – што у преводу значи да ће они који буду имали среће да уђу у Парламент , пувајући се нашим гласовима само избоксовати више новца, утицаја и моћи за СЕБЕ ЛИЧНО И СЕБИ БЛИСКЕ ЉУДЕ. Ја нисам међу њима, а верујем да нисте ни ви. Као што (вероватно) знате, мој спор са ДСС-ом настао је када су људи из те странке (Бакарец првенствено) потпуно неосновано и ничим изазвани утриповали да имају право на мој глас; данас смо сведоци да многи људи тврде како оно гласова што не покупе ДСС, СРС, итд, припада Дверима… Искрено – не знам у чему је овде штос.  Недавно сам рекао да бих вероватно, да се није појавио НОПО гласао за Двери, што је тачно; али је исто тако тачно да ником другом не бих препоручио да следи мој пример.  Лично, могу да будем задрт, инаџија и шта год хоћете, али ми на памет не пада да друге обмањујем да би трећи остварио корист. Јер то није она прича из фебруара прошле године када сам потписао „покретницу“. То што неко мање лаже од професионалних лажова га не квалификује да ми заседне на грбачу. То даје добар основ за сумњу да ће и тај када постане професионалац научити да боље лаже, ништа друго. „…мало више држим страну Двери, јер су они отишли тежим путем“ Отишли су тежим путем само зато што се и поред правника који их подржавају нису сетили „влашке рупе“ у закону.  Или што нису били сигурни како ће им реаговати спонзори када чују да попут НОПО мењају „србство“ за влашку магију која им гарантује улазак у Скупштину…  Или једноставно – јер су проценили да имају снаге за прелазак „тежег пута“. Како год, жао ми је што се нас двојица споримо око Двери и њихове конкуренције; лично, мислим да они јесу патриотска опција.  Оно што ме је од њих одвојило је сујета и веровање у непогрешивост већине челних људи покрета. Једноставно, ја нисам човек који ће без размишљања прихватити све што је лепо срочено, па био то и Нови народни договор. То је (за мене) био стратешки документ који треба разрадити на оперативном и тактичком нивоу, за шта и сам поседујем скромне могућности и знања. Нисам наишао за разумевање, а колико сам схватио имају Двери сасвим довољно „верника“ који без поговора прихватају све што златоусто „старешинство“ благиозволи да заповеди.  Погледајте коментаре Дверјака испод вашег текста на Стандарду па ће вам бити јасно о чему говорим; у чему се њихови коментари разликују од коментара Михајла, Црне Мамбе, Ромцевица, и других? И за крај – немам намеру да нападам Двери, барем док не прођу избори, а онда –  у глави имам један текст који ће мало расветлити моју позицију у односу на опцију коју сам одушевљено подржао док сам веровао да имају намеру да створе шири фронт ради рушења режима и промене система вредности у Србији. Поздрављам вас.

Ево овако г. Павков, Хвала Богу да смо на истој страни – јесмо ли марширали против приватизације Телекома или нисмо? А то је само један пример. Но, без обзира на то, мораћемо да се разјаснимо: 1. Нисам у равноправном положају ако је ваш одговор мени јаван, а моји вама приватни. Шта ћемо ту? Дакле, ова преписка треба да буде јавна, или би требало скинути текст са блога. Друкчије не иде.(подвукао дрп) 2. Ово поготово кажем због једне реченице у вашој реакцији која би, да сам мање хладнокрван, изазвала реакцију какву заслужује: „Али, зар вам није непријатно да се макар и на тренутак нађете на истом послу са Мишом Васићем, Татјаном Тагиров, Мирком Ђорђевићем, Петром Луковићем ?“ Ово, да не знам ко сте, бих протумачио као касус бели, јер то је етикетирање најгоре врсте, да не кажем нешто горе. Ако смо „на истој страни“, откуд ја у кошу са овима? Дакле, шта ћемо с тим? За ово ми је неопходно исто тако јавно задовољење, или би могли бити на ратној нози следећи пут. 3. Како ми да знамо да ли би се Двери регистровале као Власи да су се „сетили“ или зато шт им „спонзори не би дали“? То су врсте инсинуација које желим да избегнем да се национално-патриотски блок не би потпуно претворио у циганску пијацу. Једноставно – они нису то урадили. 4. Ви кажете у иначе сјајном одговору Бакарецу: „Могу да верујем једино идеји – људима само делимично. Идеја се не може покварити и девалвирати – човек може итекако.“  Тако мислим и ја. Али онда имам право да оспорим Вукадиновићеву тврдњу да је отишао у НОПО зато што су они ти који су прихватили његову Иницијативу, тј. код оних који су прихватили његову идеју. Зато сам и питао Двери да ли им је та идејна платформа понуђена, нашта су ми они одговорили да је једина његова понуда била да буде носилац њихове листе, а да о Иницијативи није било ни речи. То онда значи да овде није реч о идеји, већ о нечем другом, и да се ствари не представљају онаквим какве јесу. Сасвим је онда легитимно то коментарисати. 5. Наравно да не мислим да ико има тапију на наше гласове – па ни Двери. Довољно сам пута критиковао опозицију, поготово ДСС. Но, опет стојим на становишту да су Двери – чак и ако прихватимо вашу констатацију о свим њиховим манама – својски уложиле труд и окупиле на хиљаде људи идући редовним путем, уз викшегодишњи рад, па и претходну сарадњу са НСПМ, док НОПО ту стварно има нефер предност. Нећу да улазим у то шта стоји иза одлуке РИК-а да их прихвати, изнео сам размишљања обе стране у спору око НОПО-а, а ја лично немам доказ ни за какву тврдњу. 6. Остајем при закључку да ова располућеност чак и „анти-естаблишмент“ сцене не одаје лепу слику. Зашто бар није било озбиљних разговора између НОПО и Двери и НСПМ? Тј. зашто НОПО/НСПМ нису пробале да направе идејну коалицију са Дверима, него се све свело на место на посланичкој листи. То заслужују коментар, ако не критику. Толико засад. Дужни сте ми одговора једино на тачку 2, остало сходно слободној вољи. Поздрав, А. Павић

Господине Павићу, нашу преписку ћу са задовољством поставити на (Р)еволуцију. Као уосталом и одговор на тачку „2“. Напомињем да нисам имао намеру да било шта скривам од јавности, оно о мераку и душманима ми је било једини разлог зашто сам предложио да ова преписка остане приватна. Али – како вам воља… Поздрављам вас драгослав павков Наравно да ћу вам одговорити и то на све а не само на тачку „два“: 1. Као што видите ово питање је решено. 2. Што се тиче ове тачке – рекао бих да сте одиграли „на прву“, не прочитавши или макар не апсолвиравши садржај спорне реченице; како сам вас то стрпао у „исти кош са онима“ ако сам вас упитао „…зар вам није непријатно да се макар и на тренутак нађете на истом послу са Мишом Васићем, Татјаном Тагиров, Мирком Ђорђевићем, Петром Луковићем ?“ Дакле, моја претпоставка је да сте ви (и не само ви) који важите за патриоту и коректног аналитичара заинтересовани да НОПО не постоји како не би правио збрку на „патриотској сцени“, тј. како не би однео гласове на које Двери, ДСС, СРС, имају претензије. Аналитичарске перјанице тзв „друге србије“ са НОПО имају сличан проблем: Једино, они се плаше да ће се у Парламенту појавити пар посланика који би могли да угрозе „безалтернативни европски пут Србије“, комбинације са јавним предузећима као спонзорима њихових пројеката, донатора НВО у којима су активни, итд… Како се дакле назива појава када се два неистомишљеника нађу на истом путу и иду у истом смеру? Никад нисам рекао да имате исти интерес да нападате НОПО; као што је оном партизану пре седамдесет година било сасвим свеједно да ли га је убио четник – монархиста или Немац – окупатор, њему се своди на исто. Шта је ту мој интерес? Па, коначно сам се разочарао у све што се нуди на опозиционој сцени; странке режима ми никад нису ни биле опција коју бих подржао па се о њима и не бринем претерано, мој став је недвосмислен и јасан: Сви који су на било који начин учествовали у власти од 1989. до данас криви су за катастрофу која је задесила Српство и Србију и морају да одговарају. Према томе, о њима треба да воде рачун тужиоци (изабрани именом и презименом на локалним изборима како предлаже НОПО) и независни и непристрасни судови, а моје је да се фокусирам на снаге које бих евентуално подржао у настојању да победе на изборима и промене Србију. Нико, из власти или опозиције коме је циљ да се ували у институције, збрине себе и себи блиске ме не занима као неко за кога бих гласао.  Шта ја Драгослав Павков, човек који нема капацитет да се увлачи у дупе моћницима имам од тога што ће два-три симпатична лика ући у Скупштину и покушати да је искористе као бесплатну трибину за изношење својих неспорно солидних идеја? Мени је потребна организација која ће србијанску демократију учинити доступнијом обичном човеку. Која ми неће рећи да јој ЛОКАЛНА СЦЕНА ТРЕНУТНО НИЈЕ У ФОКУСУ јер ја живим на локалној сцени. Верујем да онај коме је највећи проблем што  детету касни градски превоз  до школе појма нема какав је осећај очекивати слично дете да дође из школе у пола осам увече, возећи бицикл по регионалном путу без уличног осветлења… Да у општини која опстаје производећи жито и брашно – плаћа најскупљи хлеб у земљи, јер се пекарски картел уталио са ЛОКАЛНИМ барабама које им допуштају да раде шта хоће. И тако даље.  Да би мени и мојима било боље, неопходно је да се много тога у систему промени. Покушао сам да подржим разне опозиционе странке у настојањима да преузму власт (пошто се промене могу извести само са позиција власти), али на крају увек испадне да њима и није до власти, одговорности и промена већ искључиво до што већег плена после избора. Због тога трагам за бољима и трагаћу док дишем. Да ли је то НОПО –  не знам. Ви ћете то тамо на извору боље знати претпостављам. Али би било лепо да и с нама осталима поделите евентуална сазнања која их дисквалификују. Што се мене тиче – на гласове имају исто право као и сви други кандидати. Толико о томе. 3. Оно што ви називате инсинуацијама за мене су сасвим легитимна питања. У томе се разликујемо али Боже мој – нико није савршен 🙂 4.“Зато сам и питао Двери да ли им је та идејна платформа понуђена, нашта су ми они одговорили да је једина његова понуда била да буде носилац њихове листе, а да о Иницијативи није било ни речи. То онда значи да овде није реч о идеји, већ о нечем другом, и да се ствари не представљају онаквим какве јесу. Сасвим је онда легитимно то коментарисати.“ То ћете ви видети са Вукадиновићем када се сретнете; не знам да ли је тражио да буде носилац листе Двери, али ако јесте мислим да су погрешили што се нису договорили с њим. Када је са потпуно анонимном НОПО успео да оволико усталаса јавност, страначке машинерије и аналитичаре са обе стране политичке сцене – шта би тек постигао са организацијом попут Двери? А можда им се није уклопио из простог разлога јер су између себе већ поделили посланичка места? Ако је тако,то само показује њихову неспособност да препознају човека који може да мобилише нове људе. Што опет потврђује оно горе наведено, оно о непогрешивом руководству које ником не полаже рачуне, коме не требају сарадници већ послушници. 5. „…стојим на становишту да су Двери – чак и ако прихватимо вашу констатацију о свим њиховим манама – својски уложиле труд и окупиле на хиљаде људи идући редовним путем, уз викшегодишњи рад, па и претходну сарадњу са НСПМ, док НОПО ту стварно има нефер предност.“ Тачно је да су уложили труд, али својим параноичним затварањем у себе многе симпатизере су окренули ка другима из политичке понуде. То је њихова ствар, одлучили су да кампању воде на начин да издају саопштења, у локалним одборима имају „поверенике“ а не демократски изабране органе, итд, па се намеће логично питање: Ако се тако односе према симпатизерима (намећу им решења) – како ће се тек понашати према онима кооји им нису склони ако једног дана случајно преузму власт у земљи? Можете ли да замислите неког ЛДП-овца као професора на факултету где је декан Дверјанин? Искрено – ја не могу, али мени машта и иначе никад није била јача страна.  6. „…зашто НОПО/НСПМ нису пробале да направе идејну коалицију са Дверима, него се све свело на место на посланичкој листи. То заслужују коментар, ако не критику.“ Проблем са вашим коментаром (ако не критиком) је што знате само једну страну приче. Можда је Ђ.В. тражио да се са листе склони неко за кога он мисли да му тамо није место? Кажем „можда“ јер стварно не знам о чему се на тим састанцима разговарало, али то ми онако – личи на њега…  Све у свему – надам се да смо успели да се разумемо. На себе сам преузео незахвалну улогу да заступам људе које не познајем колико бих желео и програм у чијој изради нисам учествовао… Нема везе, једног дана и ћорава кокош мора убости по које зрно. Мора, макар по закону вероватноће 🙂 И за крај ево вам ексклузива: Прво што ћу од НОПО и Ђ. Вукадиновића тражити је да се у програмска документа унесе принцип да се директорима јавних предузећа и државних установа одузме право на запошљавање нових радника или службеника, изузев у случајевима да се ради о врхунским стручњацима. Конкретно – да се за сва слободна радна места мора расписати конкурс где ће кандидате примати комисија где ће менаџмент имати само један глас, као и сви други делови предузећа/установе. Па ако прихвате – знаћете да сам остварио неки утицај тамо… Ако не – па видимо се… Можда и у ЛДП-у ко ће га знати. Све најбоље вам желим.