Читава свита ДС, распоређена по медијима који су ударнички пратили њјихову пропаганду у предизборној кампањи, бави се тиме да усмери бес слуђених и забринутих на другу страну…типују Весну Пешић инсинуирајући да је још у току кампање пребегла код Николића, да „мудрује“ о кажњавању Тадића
Није више реч о томе да краљ неће да отпусти свиту која мора да ради за њега, него је обрнуто, сада свита неће да отпусти краља
Тадић би требало да призна да су бели листићи били у праву и да да оставку на све функције у странци … френдови из ДС би се могли некако одужити за све милионе које је Тадић осам година покривао својом скромношћу и „сиромаштвом“.
 |
| пише Владимир Милутиновић |
Сага о белим листићима наставља се паралелно са нестанком свих политичара са лица земље. До јуче су сваки дан давали неку изјаву, није могло да се живи од њих, а данас их нигде нема. Али, зато се, у патрљцима јавности, дешава маркирање криваца за дебакл Бориса Тадића и – изгледа – ДС, на изборима.
Медији су и даље пуни аналитичара који су најављивали да је „други круг избора веч решен (у корист Тадића)“ и да је два дана пред изборе „свако у Србији отклонио и најмању сумњу за кога треба да гласа“. Пре избора новине су уредно излазиле са сликом, како се испоставило, будућег председника и великим насловом „Губитник“. Сада се нико, међутим, тиме не бави. Читава свита ДС, распоређена по медијима који су ударнички пратили њјихову пропаганду у предизборној кампањи, бави се тиме да усмери бес слуђених и забринутих на другу страну.
Тако позната новинарка и угледни професор кроз читаву емисију типују Весну Пешић инсинуирајући да је још у току кампање пребегла код Николића, да „мудрује“ о кажњавању Тадића и да о њој не треба даље трошити речи због будућег „окоришћавања“ после кога ће све бити јасно. Професор ликује над аутсајдерском позицијом опонената говорећи да „беле листиће нико ништа не пита“ и додаје „у томе је њихова трагедија“. Али, не и професорова, пошто и треба да буду без утицаја.
Све је то толико испод сваког нивоа да не би заслуживало ни коментар, да данас није постало јасно да се догађа још један твист који јесте занимљив. Објављено је да врх ДС тражи од Тадића да буде премијер, а озбиљност те намере показује и ангажовање свите да све то некако рационализује. За носиоца спина изабран је аналитичар Милан Николић: „Тадићево одбијање премијерског места било је емоционална реакција изазвана кампањом белих листића коју су водили његови бивши саборци, али ако то превлада он би могао да се кандидује за председника владе“.
Није више реч о томе да краљ неће да отпусти свиту која мора да ради за њега, него је обрнуто, сада свита неће да отпусти краља. Иако је само пре два дана Тадић рекао да „сигурно неће бити премијер“. Није чудан овај напор потпредседника ДС: у тој странци нема пуно оних који би јавно позивали да се испита њихова имовина. Да би се хиљаду ваљаних разлога да Тадић не буде премијер прикрило, опет су у помоћ позвани дежурни кривци, знате већ ко. Наводно је Тадић због њих још увек у емоционалном шоку који треба да превлада. Поред свих других кривица, ово мало независне јавности би требало да буде криво и за то што нећемо добити премијера.
Кад боље размислим, из ове ситуације постоји само једно добро, елегантно и нормално решење. Тадић би требало да призна да су бели листићи били у праву и да да оставку на све функције у странци. Надам се да и у нашем закону има довољно обезбеђења да бивши председник не мора више ништа у свом животу да ради. А и френдови из ДС би се могли некако одужити за све милионе које је Тадић осам година покривао својом скромношћу и „сиромаштвом“. На овај начин би се морални поредак вратио у какву такву нормалу.
А шта ће демократе да раде без Тадића? Нек се снађу.
P R E V R A T 