ПОКРЕТ ОТПОРА и УСТАВОТВОРНА СКУПШТИНА

Коментар после одржаног другог круга избора за председника Републике Србије

Пише: Никола Варагић

 Пише: Никола Варагић

У Српској напредној странци радили су онако како су од њих захтевали челници Европске уније и САД. Поручили су им из Брисела: ”Радите како вам кажемо и сигурно долазите на власт у Србији”.

На парламентарним изборима циљ је био да у новом сазиву скупштине посланике имају све странке из старог сазива, осим Српске радикалне странке (коју ни народ више не жели). Нису желели ни ДСС, али очигледно нису могли (нити морали) толико гласова да украду. У сваком случају, ДСС не смета много, не квари планове. Демократска странка Србије служиће као фикус. 

Све је учињено да Двери српске не пређу цензус. Највише гласова је украдено управо Покрету за живот Србије. 

У крађи избора учествовао је и СНС. 

Када су људи из Двери почели да говоре о крађи, да се не би открила цела завера, и у СНСу су почели да говоре о крађи. Циљ СНСа није био да се утврди да ли је било крађе, већ да се сакрије крађа, у којој су и сами учествовали. Показало се да су вештији у крађи били они који воде ДС и СПС. Због тога бука коју су људи из СНСа дигли због крађе у првом кругу није била упућена грађанима Србије и људима који се налазе на челу тужилаштва и полиције. Тај протест, и најављени бојкот другог круга избора за председника републике, био је упућен, пре свега, њиховим шефовима у Бриселу.

Из СНСа су им поручили (покушали да прете): ”Нисмо се тако договорили, све смо вас послушали, ако не можемо да имамо већину за састав нове владе желимо место председника, или наш договор више не важи, и ми постајемо права опозиција”.

ДСС је пружио подршку СНСу пред други круг избора без гаранције да ће СНС тражити да се утврди да ли је било крађа у првом кругу и без гаранције да ће доћи до промене политике према ЕУ и Еулекс-у.

Из Двери је поручено да бојкотују други круг и да траже независну комисију која би проверила бирачки материјал са парламентарних избора. Двери су под ”медијским мраком” и данас грађани Србије причу око изборне крађе повезују са протестима СНСа, које нико не схвата озбиљно. Протест СНСа против изборне крађе, са оним ”џаком са листићима”, грађани поистовећују са ”штрајком глађу” из 2011. године. 

Већина грађана не зна да је у Београду после избора одржано неколико протеста Двери, у којима је учествовало више хиљада људи. Од оних који знају за протесте многи мисле да су Двери продужена рука ”националистичких странака”. 

За неке су, пак, Двери српске пројекат Демократска странке са циљем да се што више гласача СРСа, ДССа и СНСа придобије за Двери и тако ослабе ове странке. Чињеница је да су Двери српске медијски сатанизовали и медији под контролом ДСа и медији под контролом СНСа, а напади на Двери су, поред оних очекиваних који су долазили из грађанског – анационалног и атеистичког дела Србије, долазили и из ДССа и СРСа. 

Нова влада имаће и благослов патријарха СПЦ. 

У изборним манипулацијама и крађи учествовали су као ”пешадинци” који одрађују ”прљав посао” запослени у полицији и БИА.

Три сата пре затварања бирачких места, током другог круга председничких избора, из ЕУ (Брисела) стиже честитка председнику СНСа на победи. После су из седишта ЕУ саопштили да је дошло до грешке, а када су после затварања бирачких места пребројани гласови, када је потврђено да је председник СНСа победио председника ДСа са 1-2% разлике у броју гласова, из ЕУ су поручили да очекују да нови председник Србије следи досадашњу политику ”ЕУ нема алтернативу”.

Верујем да пре избора у Србији челници ЕУ нису хтели да челници СНСа дођу да власт, да су их користили као притисак на ДС, као алтернативу. Међутим, притисак који је направљен из Двери српске – Покрета за живот Србије поводом крађе избора, као и сами ”званични” разултати, неповољни по СНС, приморали су СНС да реагује. Дигла се превелика бука јер гласачи СНС желе промене. Челници СНСа нису смели да дозволе још један пораз јер би то био крај странке. Та бука која је настала није одговарала онима који владају Србијом и који контролишу изборни процес. Тражило се ново решење. Због тога је помињана ”стабилност”, или ”угрожавање међународног угледа Србије”, са позивима да се призна регуларност првог круга и да СНС учествује у другом кругу. Ту се није мислило на стабилност и углед Србије већ на стабилност и углед Империје и њој потчињене Породице у Србији. Србија је нестабилна држава са лошим угледом у свету, захваљујући владајућој елити у Србији, тако да протести због изборне крађе нису могли да дестабилизују нестабилну државу нити да наруше углед држави која нема углед у свету (и за коју 80% становника света није чуло или су чули, када им поменете Новака, али не знају где се налази). 

Људима из Империје и Породице није одговарало да СНС нестане са политичке сцене, јер би се тада отворили путеви за настанак праве опозиције, која није под њиховом контролом. Тада би Породица имала мањи углед или значај у Империји. Због тога су потпуно медијски блокирали и искривили слику са наступа и протеста покрета Двери српске. 

Двери српске су највеће изненађење на изборима са освојених 200 000 гласова. На овим изборима, улогу СПСа (Тројанског коња) са избора из 2008. године, одиграле су скоро све странке. И странке позиције и странке опозиције, како су приметили људи из Двери, не прихватају одговорност за претходних 4 године, или 12 или 22 године, као да нико од њих није био у власти. Сада наступају као највећи критичари и предлажу да ће урадити све оно што су до сада могли да ураде. Тако многи виде СНС као ”српску заверу” против ЕУ. Међутим, истина је да је СНС део завере против Србије.

Када је стигао сигнал из Брисела да ће председник СНСа постати нови председник Србије, он је одлучио да учествује у другом кругу.

Полако су за пораз припремали председника ДСа (коме спремају замену у странци – као његов наследник помиње се заменик председника странке и градоначелник Београда, човек који контролише медије). Објаснили су председнику ДСа да су ”стабилност и углед Србије на првом месту и изнад њега”. Рекли су му да је нормално да у времену кризе опозиција победи на изборима, да је то ”европски”.  То је била његова изјава када је честитао победу супарнику. Бивши председник је рекао да су гласачи широм Европе казнили оне који су били на власти и да је то било очекивано да се догоди и у Србији. Рекао је и да он неће учествовати у будућој кохабитацији. То је било упућено шефовима Породице и Империје а не грађанима. Значило је: ”Пристајем да он постане председник, али много тражите ако желите да још будем у кохабитацији са њим”. Још један разлог зашто је пристао да се одрже ”стабилност и углед” и препусти место председника, јесте то што се противуставно кандидовао по трећи пут, те би та чињеница, поред сенке да су избори покрадени, представљала ризик да дође до ”дестабилизације” у Србији.

Председници СНСа и ДСа не заузимају висока места у хијерархији Породице, они су при дну Пирамиде. То су и њихови потенцијални наследници.

Прве изјаве новог председника Србије (надам се да ће се на том месту задржати мало дуже него на месту председник Скупштине) биле су да ће он и СНС наставити пут ка ЕУ – наставиће спровођење политике ”Европа нема алтернативу”. Крађу из првог круга није поменуо. Пре избора говорио је да ће бити председник свих грађана, а после објаве резултата није дозволио да у просторије СНС уђу новинари из медија које прате грађани Србије који не подржавају СНС. Мислим да је председник СНСа сада ”узлетео” (како је изјавио после проглашења победе ”ово је нејсрећнији дан у мом животу”) и да је заборавио на подршку ДССа (нити ће га ови много подсећати). Мислим да нема намеру да одговори ”клинцима” из Двери на писмо, тако да неће тражити истрагу поводом крађа на парламентарним, локалним и председничким изборима, нити ћемо ускоро сазнати да ли је у другом кругу заиста имао више гласова од кандидата ДСа.

Сада на ред долазе преговори о саставу нове владајуће коалиције. Прво мала дигресија. 

Када помињем Империју и њој потчињену Породицу у Србији, треба имати у виду да унутар њихових владајућих структура нису сви међуљудски односи складни и да постоје разне фракције са различитим интересима. Зар није тако унутар сваке породице, унутар сваке заједнице (предузећа, спортског клуба)? Империја не контролише у потпуности све државе које су под њеном контролом. Због тога у Србији нису исти интереси САД и Немачке и ове државе се у неким сегментима сукобљавају. Нису исти интереси Грчке и Велике Британије. Слично је и са Породицом у Србији. Међу члановима Породице има доста оних који су у свађи. То су сукоби због различитих интереса у послу, или због сујете и личних разлога. Неки чланови Породице имају сукобе са члановима Империје. На пример, неки чланови Империје желе одређене компаније и одређена тржишта у Србији, а чланови Породице не желе, или не желе баш тим члановима Империје који сада то траже, да препусте своје компаније и монополе које су створили у Србији. Да ли су чланови Породице хтели или могли да продају фабрику Застава аутомобили неком српском привредику из расејања, када је ту фабрику желела компанија чији је оснивач био један од важнијих људи унутар структура Империје? Нису. Застава је сада у већинском власништву компаније чији је оснивач био и оснивач Римског клуба. Иста италијанска компаније преузела је, на сличан начин, и једну фабрику аутомобила у САД. Да ли су се током предизборне кампање око ”заслуга” за продају Заставе сукобили челници ДСа и УРСа, чланови Породице у Србији? 

Са друге стране, видимо да су у неким другим пословима потпуно усклађени односи између чланова Породице, унутар чланова Империје, између чланова Породице и Империје.

Пример су приватизације фабрика дувана у Србији или стварање банкстерског картела. Овде сам за примере сарадње и/или сукоба узео случајеве из економије. Таквих примера из сфере политике има доста. Сада се враћамо на причу о састављању нове владе.

У суштини, потпуно је небитно како ће изгледати нова влада. 

Знамо за сукоб између потпредседника СНСа и председника СПСа, сећамо се како је председник СНСа изјавио да ће његов заменик бити ”војник партије”, дакле, да неће угрозити ”стабилност и углед”. Сада председник Нове Србије, онај ”који мало крадуцка”, изјављује као коалициони партнер СНСа, да нема ништа против да председник нове владе, у којој би био и он, буде председник СПСа, досадашњи министар полиције, такође познат по крадуцкању. Ко зна, можда оног шарлатана ”пре рока” предложи да директора Путава Србије или нешто слично. Да ли очекујете да ће овај ”који мало крадуцка” или овај ”пре рока” обновити старе и изградити нове и добре путеве у Србији? Зато је потпуно неважно да ли ће нову владу чинити СНС и СПС, или ДС и СПС, или чак СНС и ДС. Уколико би био срушен медијски монопол ДСа, српске медије ће водити министри за информисање из деведесетих. Да ли би медији постали слободни ако би дошло до кохабитације између ДСа и СНСа? Уколико се формира ”патриотска влада” коју би чинили СНС-СПС-ДСС ништа се позитивно неће догодити у Србији. Не зато што су намере свих водећих политичара из тих странака лоше, већ зато што је већина њих доказано неспособна и без ауторитета међу грађанима Србије. Да ли верујете да би за време владе СНС-СПС-ДСС правосудни систем у Србији постао независан у односу на  извршну власти? Да ли очекујете да би та влада спровела ревизију приватизације? Исти је случај и уколико се формира некаква влада националног спаса или јединства од постојећих странака и постојећих политичара у Србији. 

Зато нас не треба да занимају односи унутар Породице и Империје. Влада ”спаса” или ”јединства” коју они формирају јесте влада њиховог јединства и спаса. Шта год да одлуче, нама неће бити боље. То што желе ”стабилну” Србију показује да се њихови планови развијају у жељеном смеру. Србија се распада, Срби нестају, и зато је потребна ”стабилност”.

Нова влада, ко год је буде чинио, неће донети владавину права. 

Можда ће доћи до неких хапшења због корупције, али то ће бити жртвовање одређених људи зарад одржавања ”стабилности и угледа”. На пример, можда нови председник Србије одобри да се ухапси неки од његових тајкуна-пријатеља који се помињу у извештају ЕУ о спорним приватизацијама у Србији, и можда то хапшење спроведе партнер из СПСа (који је већ имао таквих искустава у коалицији са ДС), јер поред тога што показују спремност да прихватају ”европске вредности” и слушају ”препоруке” из Брисела, на унутрашњем плану показују грађанима да се озбиљно боре против корупције. Већ виђено током претходних година.

Србија ће наставити пут ка ЕУ али неће доћи до европеизације Србије. Дакле, неће бити напретка у демократизацији друштва, неће доћи до успостављања владавине права. 

Нова влада наставиће са даљим задуживањем. 

Продаваће нас страним инвеститорима као ”јефтину радну снагу”. Већина тајкуна ће радити као што су до сада радили. На следећим изборима поново ће уместо милион људи из расејања гласати само хиљаду. 

Нека јавна предузећа ће приватизовати а она која не приватизују водиће као да су њихова лична имовина и опет ће та предузећа водити политичари а не стручњаци. Банкстерски картел ће и даље да пљачка грађане и привреднике, неће доћи до динаризације. 

Најбољи и најпаметнији одлазиће као што су до сада одлазили из Србије. Да ли очекујете да нова влада успешно реформише ПИО фонд – да реформише систем образовања, повећа запосленост, подигне наталитет, омогући тржишне услове за пословање и дугорочно предвидив курс динара – без чега нема реформе ПИО фонда? Током кампање сви су причали о новој економској политици. Да ли је неко видео нов економски програм за Србију предложен од стране неке од странака, да ли је неко код постојећих странака препознао путоказе нове економске политике? Да претпоставимо да грешим, и да је СНС заиста ”српска завера” против ЕУ, да ли верујете да ти ”завереници” могу било шта да ураде, да су способни да ”преваре” Империју и Породицу и извуку неку корист за Србију и грађане Србије? Да ли је та ”корист” могућност да добијете посао код страног инвеститора за 200 евра, да узмете кредит од банке, искористите могућност да без већих проблема добијете визе и обиђете државе ЕУ али да не можете да обиђете српске светиње на Космету, и да после годину дана радите само да отплатите кредит – размислите сами.

Нова влада (без обзира ко седи у њој) водиће исту спољну политику – са ”чврстим” министром који ће ”бранити” Космет, понављаће стално и свуда ”и Косово и ЕУ”, ”и Исток и Запад”.На терену ће, како време буде пролазило, српске локалне власти приморавати да се интегришу у институције ”државе” које воде криминалци и ратни злочинци у Приштини. (Са Косоварима је потребан дијалог, али не може да се преговара са убицама деце и онима који се баве трговином људских органа.) У пракси наставиће се куповина земље у Војводини од стране тајкуна и странаца.  

Србији је потребна права опозиција. 

Време је за настанак покрета отпора. Само, тај покрет отпора не треба да личи на Отпор, нити нам требају два међусобно сукобљена ослободилачка покрета као што је то било за време Другог светског рата. 

Нити позивам да се користи насиље. 

На десници се појављује нов центар окупљања за оне који су спремни да се боре за слободу. То је покрет Двери српске. 

На левици, међу либералима, још увек нема таквог центра окупљања. Потенцијал постоји у људима који воде Покрет за слободу где могу да се окупљају сви храбри и слободноумни левичари, и, људима из клуба Пешчаник и иницијативе ”бели листићи” где могу да се окупљају сви либерали који не прихватају окупацију и тоталитаризам. 

Људи који живе у расејању имају неколико организација али ниједна од тих организација не окупља већи број људи и нема значајан утицај у Србији тако да је потребаннов центар окупљања и у расејању (од постојећих организација или настанком нове, са члановима од Аустралије до Канаде). 

Поверење у ту организацију мора имати већина људи који живе у расејању да би постала релевантна организација која ће допринети победи покрета отпора у Србији. Не смемо се делити, потребан је један заједнички покрет отпора. После ослобођења, треба да дође до диференцијације. Изазови су велики и за далеко способније и мудрије људе него што су то они који сада чине владајућу елиту у Србији и расејању.

За почетак, морамо се изборити за нове и поштене изборе на свим нивоима. Сада је јасно да Србија више није под ”меком окупацијом” – наступила је ”тврда” окупација. 

Верујем да они који владају овом државом, када су из РИК-а добили коначне резултате другог круга председничких избора, нису ни погледали тај папир, већ су изашли у јавност и саопштили своје ”резултате”, унапред припремљене. Исто као и две недеље раније. Зар није председник ДСа само пар сати после затварања биралишта, потпуно смирен и припремљен, признао ”пораз”? Неко му је дан-два пре избора саопштио резултате избора. Дакле, они од нас, грађана Србије, праве обичне будале. 

Ко ће да буде на власти у Србији не зависи од избора грађана Србије. То је стање окупације или диктатуре. 

Зато је важно да се сви ујединимо и изборимо за поштене и демократске изборе. Нека сутра на тим изборима победе Двери, или Пешчаник, или Покрет за слободу. Важно је да победе захваљујући гласовима грађана Србије који су поштено избројани. То је почетак борбе за слободу. 

Уколико се ујединимо око борбе за слободне изборе, то значи да смо се ујединили због тога што искрено поштујемо слободу мишљења и говора, посебно другачијих од нас. Уколико ускоро не дође до заједничког опозиционог фронта, до стварања покрета отпора, то значи да нема довољно храбрих људи који заиста поштују слободу мишљења и говора. То ће доста говорити о онима који се сада намећу као алтернатива владајућој елити и систему, као највећи критичари.

Стварање новог центра окупљања праве опозиције, тј. покрета отпора, мора долазити са две стране (јер је тако стање у друштву). Са десне и са леве стране. 

Са десне стране већ имамо један, у великој мери јасно артикулисан, политички покрет – Двери српске. Са леве стране још увек немамо такав покрет те не можемо говорити о заједничкој борби све док се такав покрет не појави. До појаве нове српске левице, ако људи који воде Двери остану доследни и упорни, истину о крађи на изборима сазнаће већина грађана Србије. Двери могу да постану центар окупљања свих десно (православно, патриотски) опредељених бирача који су спремни да се боре за слободу и Србија ускоро може добити нову српску десницу. Многи из расејања могу сутра да се прикључе новој српској десници и прекосутрановој српској левици уколико ускоро не дође до боље организованости између наших људи у расејању.

Уколико поменуте организације (посебно са левице, из грађанског дела, и расејања) не створе покрет отпора, неко други ће у једном тренутку то урадити. У Србији стасавају нове генерације, Србија има правих бораца и демократа, доста таквих људи живи у расејању. Постоји база из које у будућности може настати покрет отпора. Верујем да ће се тај нуклеус ускоро формирати, да ће бити довољно оних који су свесни да је то потребно, да не могу сами да се боре и ти људи ће се међусобно препознати, упознати, договорити и организовати. Та база или нуклеус биће попут грудве снега која ће се котрљати низ падину и постајати све већа и већа.

После организовања нових избора, после формирања Уставотворне Скупштине, можемо стварати Трећу Србију (прва је она средњевековна, друга од Првог српског устанка до настанка Југославије; такође, Трећа Србија мора превладатиПрву и Другу Србију, које међусобно ратују скоро цео 20. век, чији се сукоб пренео и на 21. век и то је још једна симболика или смисао појма Трећа Србија). До тада, живећемо у Деветом кругу пакла. 

У Деветом кругу пакла сви су издајници (квинслинзи): и партизани и равногорци. Када се напусти пакао, партизани и равногорци су припадници два антифашистичка покрета која су се налазила у братоубилачком рату и били су спремни да сарађују са непријатељима народа и државе само да се порази и уништи други брат. 

Због тога стварање новог центра окупљања праве опозиције мора долазити са две стране – са десне и са леве стране. 

Уставотворна Скупштина ће то заиста бити само ако у њој седе и левичари и десничари који су закопали ратне секире из прошлости и окренути су изградњи заједничке будућности. Као што видимо, Србија не напредује већ 22 године, стоји у месту, назадује у многим правцима, због тога што нису решена пробеми из прошлости. Из тих подела настале су, или су се везале за њих, и савремене поделе око ЕУ и Русије, Републике Српске и Космета, одржавања параде поноса, и слично. 

Уставотворна Скупштина зато мора да реши те наслеђене проблеме – од злочина из Другог светског рата, реституције и отварања тајних досијеа до проблема корупције, приватизације, проблема у региону, око статуса Космета, финансирања верских и невладиних организација – да би Србија добила јединствену спољну политику и нову економску и културну политику, итд. Да би Србија опстала.

Излазак из пакла није лак. 

Морамо да кренемо са оним што имамо – са просечном платом каква је данас, са БДПом какав је данас, чекају нас отплате дугова, нема новца у буџету за инвестиције а остали смо без аутопутева, железнице и авиопревозника. Нема новца ни за социјално угрожене, нити за развој просвете, науке, здравства. Онај ко се из расејања врати у Србију да би са нама стварао нову Србију не може одмах очекивати злато и свилу, мора са нама ући у ово блато, морамо заједно да исушимо мочвару. Ми који живимо у Србији не можемо очекивати да одмах потеку мед и млеко. Доста је било официра са ружом. Практично, морамо кренути од нуле са грађењем нове државе и новог друштва. Наравно, не мислим буквално од нуле, не мислим да претходне генерације нису оставиле и нешто добро. 

Не призивам увођење ”револуционарног реда”. Они који буду чинили базу или нуклеус покрета отпора, који буду део те грудве снега која ће се закотрљати, имаће мудрости да из постојећег система преузму сваког који вреди и све што вреди. На пример, можда председник ДСа није својевољно служио Породици и Империји, можда је то несвесно радио, а можда је то радио свесно и сада је каје. Можда се искрено покаје. Да ли је за Србију боље да он, који се покајао и који је увидео своје грешке, остане председник ДСа или да његов заменик, градоначелник Београда, постане нови председник ДСа? Мислим да је у овом случају боље да досадашњи председник ДСа остане на истом положају, уколико немају бољег кандидата од садашњег градоначелника Београда или председника покрајинског одбора из Новог Сада. 

СПСу треба нов председник уместо садашњег који је један од стубова и симбола система насталог деведесетих, један од најближих сарадника социјалистичког диктатора и који, како и сам каже, наставља политику комунистичког диктатора. После тих промена, да ли то могу остати исте странке. Да ли ДС може имати истог председника политичког савета? Да ли све мора ићи биолошким путем? Да ли до тих промена може доћи ако не дође до притиска са стране, ако се не формира, ускоро, нова српска левица? 

Сигурно је да су многи у ДСу после ових избора схватили своје грешке, али како се ради о људима који су научили да раде тек када имају притисак са стране, због чега су тако много желели улазак у ЕУ, озбиљних промена неће бити ако се не појави права опозиција. 

Иницијатива са ”белим листићима” је била само опомена, најава.

Сви који вреде у ДСу, СПСу и осталим левичарским и либералним странкама и организацијама могу да чине нову српску левицу, коју треба да предводе нови људи и нова генерација политичара. Понављам, такав процес је већ почео на десници, где се Двери појављују као центар окупљања нове српске деснице, у који ући сви који вреде међу десничарским странкама и организацијама. Из Двери ће изаћи, надам се, лидери нове српске деснице. 

Можда међу њима буде и председник СНСа, који је схватио своје грешке и који се покајао, као што ће међу припадницима нове српске левице своје место наћи и председник ДСа. Можда. 

Доста зависи од тога да ли су чинили кривична дела, колико су и да ли су умешани у крађи на изборима, како ће се системски решити питање наплате екстрапрофита после утврђивања порекла имовине, колико су заиста способни за одређене функције, итд.

Мене лично више интересују људи који су били на нижим позицијама унутар странака, унутар државних институција, јер су у систему негативне селекције и непотизма, какав је у Србији, они најбољи и најпоштенији потиснути на страну, на маргину. 

Због тога је важно стварање новог центра окупљања –базе, нуклеуса, покрета отпора, нове српске деснице и левице, грудве снега – да би сви ти који вреде и који желе слободу имали коме да се обрате, са ким да сарађују. 

Да би имали избор: да се придруже покрету отпора или да остану сарадници окупатора. 

Нови центар окупљања који помињем неопходан је зато што је потребно створити центар окупљања који није инициран и под утицајем Породице и Империје. Само тако можемо добити праву опозицију. 

Садашње странке, које верификују мандате у Скупштини, можда неће успети да формирају нову владу у року. Уколико то ураде, та влада не може трајати дуго. Колико ће дуго трајати, и шта ће се променити након наредних избора – како ће ти избори бити организовани, како ће се бројати гласови, да ли ће грађани који живе ван Србије (у расејању) добити могућност да гласају, зависи од тога којом брзином ће настати покрет отпора – нова (права) опозиција: нова српска десница и нова српска левица.

После доласка нових људи на власт њихова лојалност и способност мериће се конкретним резултатима: да ли расту плате, да ли се отварају нова предузећа, да ли се сваке године увећава БДП, да ли системи образовања, здравства и правосуђа напредују, да ли су грађани из године у годину задовољнији радом институција, да ли је мање корупције и сиве економије, да ли расте углед Србије у свету, да ли долази до напретка у регионалној сарадњи и успостављању бољих односа са народима из окружења, да ли је положај Срба у региону бољи, да ли се назире реално и одрживо решење за статус Космета. Све се то лако може мерити и свако врло лако може да схвати да ли се нови људи на власти разликују од оних који су до сада владали. 

Та грудва снега неће да расте ако људи (грађани који апстинирају на изборима, независни интелектуалци, сународници који живе у расејању, они који су до сада подржавали постојеће странке…) не препознају у том нуклеусуискрене борце за слободу, искрене демократе, поштене и способне људе. У том случају, ако грађани у њима не препознају разлику, немогуће је да дође до настанка покрета отпора и успостављање Уставотворне Скупштине.

Уколико грешим, или само (делом) провоцирам да су сви који сада чине владајућу елиту чланови (некакве) Породице и сарадници (некакве) Империје, остаје мерење њихових резултата: од 2008. до данас, од 2000. до данас, од 1990. до данас, од 1980. до данас, од 1945. до данас. Ти резултати су све само не добри. 

Наравно да сам свестан и спољних околности. Остаје чињеница да за овако лоше резултате нису криви само Они: Други, Странци или Националисти. Криви су и Наши. За лоше резултате најодговорнији су људи који владају Србијом, јавно и/или из сенке, атеисти или теисти, свеједно. Резултати су лоши: Србија је пред банкротом, српски народ пред биолошким нестанком. Ако немамо разлога да сумњамо у њихове намере, имамо више него добрих разлога да сумњамо у њихову способност да воде државу. Избори су показали да грађани немају поверење у њих. 

За странке које су добиле мандате у новом сазиву скупштине гласало је мање од половине од укупног броја грађана са правом гласа у Србији (без људи из расејања којима је и даље онемогућено да гласају). Исти је случај и у другом кругу председничких избора, оба кандидата, из две највеће странке, добила су заједно око 42% гласова од укупног броја грађана са правом гласа у Србији (без људи из расејања којима је и даље онемогућено да гласају). Патријарх је позвао грађане да изађу на изборе и опет је гласало мање од половине грађана са правом гласа.

Србији су потребни људи који су способни да увећају буџет и наталитет и врате најбоље стручњаке из расејања, људи који поштују људска права, који су лојална конкуренција, људи који искрено воле свој народ и своју државу. Српски народ, грађани Србије, препознаће и подржати такве када се појаве. Резултат њиховог рада биће бољи живот у Србији, бољи животни услови за највећи број грађана, без обзира на етничке, верске, идеолошке или сексуалне разлике између њих. Једноставно, свима ће бити боље, више људи ће размишљати како да остане уместо да оде из Србије. 

То је промена, то је преокрет, то је разлика у односу на досадашњу владајућу елиту у Србији, то је резултат који морају остварити и који се очекује од оних који створе покрет отпора и који буду чинили нову владајућу елиту. 

Само конкретан позитиван резултат доноси позитивну селекцију, само тако природно отпадају они који не доприносе напретку друштва, опстанку народа и заштити државних интереса. Само они који остварују резултат и доносе корист свим грађанима из дана у дан, из месеца у месец, из године у годину, неће бити под сумњом да су део неке завере.

Шта предлажем?

1. Формирање једног покрета отпора – новог опозиционог фронта, из нове српске деснице и нове српске левице.

2. Покретање протеста, грађанску непослушност, са захтевом да се утврди истина о изборној крађи и казне они који су организовали крађу.

3. Организовање нових избора (уколико ускоро не дође до превремених избора због тога што странке неће успети да саставе владајућу коалицију).

4. Сазивање Уставотворне Скупштине.

Да би покрет отпора натерао садашњу власт да организује нове изборе, да поновим, потребно је да већина људи у Србији и расејању у предводницима покрета види разлику у односу на садашње политичаре, за које већина мисли и говори да су сви исти. Да би Уставотворна Скупштина то заиста била припадници покрета отпора (који се после расписивања избора могу поделити у две струје, на оне који припадају новој српској десници и оне који припадају новој српској левици, или после одржаних избора) морају добити бар две трећине гласова, под условом да на изборе изађе најмање две трећине грађана Србије и да свим гласачима из расејања са правом гласа буде омогућено да искористе своје право. После тога Србија би добила јединствену спољну политику и нову економску и културну политику. Само тако можемо доћи до стабилности и само тако Србија може постати угледна држава.

То је мишљење једног човека.

Београд, 24. мај 2012. године.

ПС: Курс динара пада. Сада за један евро треба издвојити 116 динара по званичном средњем курсу Народне банке Србије. НБС је од почетка године на одбрану курса потрошила 978,5 милиона евра. 

Пре четири године један евро је вредео око 80 динара. Израчунајте колико су расле плате а колико инфлација у току мандата претходне владе. Завршени су избори, курс пада, нико од политичара не помиње ову тему, нико не нуди решења. То су они. Видите да их не интересују општи интереси, живот обичних људи. То није тема за странке током преговора о саставу владајуће коалиције. Они не постоје. Као што ви не постојите за њих.