ово политичко натезање господина Клунија ми више личи на Ал Паћина у Куму 1, 2 и 3. Прво је случајно ушао у мафију, па је онда ојачао мафију, покушао да је легализује (делимично и успео), а на крају кад је хтео да изађе из мафије, мафија није хтела да изађе из њега.
Зна се да се у мафију улази целим телом и срцем, а из ње излази само са ногама напред.
има у Србији још парица а и сваке године наши из света пошаљу око пет милијарди долара,
Само научено не може нико да ти одузме и дајеш га ономе коме ти хоћеш, а материја има свој век трајања.
Не може неко да нам продаје европску вредност као да ми немамо своју и да нам при том уваљује бофл и руши нашу традицију и кида корене са нашим прецима.
 |
| Пише: Драгомир Билић |
Пише: Драгомир Билић
После ових „демократских“ избора нисам уопште хтео да се бавим писањем ових текстова јер сам схватио да само губим енергију, а да се речи нас обичних поштених грађана одбијају о зид малограђанско- медиокритетско- лоповског владајућег политичког естаблишмента. Њима ништа није свето осим власти. Спремни су на све само да остану на власти, а кога је брига за нас обичне. Своју неспособност нама приписују говорећи да смо ми криви што сваки озбиљан инвеститор избегава Србију као кугу. А шта су они учинили да то промене?
Њихова одговорност је највећа, али због обиља штелованих информација којима бомбардују грађане, ти исти грађани и не могу да донесу праве одлуке и искажу своју јасну политичку вољу.
Политичка елита чији је титулар и експонент био овај несретни бивши председник Борис Клуни Тадић би и даље да експлоатише лик и дело истог иако је овај у ноћи после избора хтео да се повуче а сада се сви скупа труде да нас опет повуку за нос. Мене лично могу да повуку, јер сам и онако повучен. Елем, ово политичко натезање господина Клунија ми више личи на Ал Паћина у Куму 1, 2 и 3. Прво је случајно ушао у мафију, па је онда ојачао мафију, покушао да је легализује (делимично и успео), а на крају кад је хтео да изађе из мафије, мафија није хтела да изађе из њега.
Зна се да се у мафију улази целим телом и срцем, а из ње излази само са ногама напред.
Матрица коју су експлоатисали десет година „да је Зоран жив“ полако бледи и сада морамо да се дивимо лику и телу Бориса Клуни Тадића. Намерно сам рекао телу, јер о делима не могу да причам пошто их и не видим, као што не видим ни те силне инвеститоре који треба да нагрну, само због предоброг и препаметног истог нам бившег.
Е сада бивши хоће да буде садашњи и то све због нас, а чини ми се највише због њих, јер као ако не буде он – онда нема ни њих. Опет му је Срђан објаснио његов лик и дело, па је тако дошло до самоспознаје и жеље за трећим наставком кумова.
А то што их је Томица први пут у историји политичког вишестраначја у Србији тактички надмудрио и победио нема везе.(Шта значи кад ти Јеврејин води кампању, а идолу мој?) Сад му је Тома крив што се и кандидовао. Па није Србија Црвена Звезда, да нико неће због презадужености да буде противкандидат, има у Србији још парица а и сваке године наши из света пошаљу око пет милијарди долара, а то није за бацање и не само то…!
Е баш нисам хтео о овој теми да пишем, али повукло ме је, хтео сам да пишем о нашој деци коју систематски уништавамо за ових последњих тридесет година (раздобље Шувар – Обрадовић).
Сећам се када сам ја ишао у школу, професори и наставници су били ауторитет. Веома лако су излазили на крај са нашим дечијим несташлуцима и налазили начина да нас заинтересују за оно што ће и нама и целом друштву донети корист у будућности а то је знање. Професори су поштовали себе, јер су знали да ако поштују себе, поштују и нас, а ми смо то осећали и полако долазили до сазнања шта је то поштовање ауторитета и знања учећи. Само научено не може нико да ти одузме и дајеш га ономе коме ти хоћеш, а материја има свој век трајања.
Шта нашу децу у овом материјалистичком друштву уче? Шта синхронизована информатичка акција преко разних ТВ станица сугерише нашој деци и нама? Бренд, моду, трошење, виртуални живот и свеопште отуђивање. Деца нам сате и сате проводе поред мртвих ствари и чезну за мртвим стварима, културни живот замире, замире нормално дружење, отимачина и пластика се представљају као природна ствар. Па где то води? Са ким ћу ја да остарим а ко је моје дете већ мртво? Ако нема знања, културе, љубави, поновног рађања… Да ли смо ми као народ стављени на листу , ових владара из сенке, за изумирање?
А све потиче из куће и школе, ни онда нисмо имали све, али смо знали да једну лубеницу поделимо на цео комшилук. Када вам је задњи пут комшиница дошла да позајми шољу шећера, зејтина или брашна? Комшије су ишле једни другима сваки дан на кафу, а сада се скоро и не познају.
Моја прва учитељица се звала Косара Величковић а разредна Радунка Панић а ваше, како се зову „ ма она кокошка, курва, будала…“
Е од будала се не учи него од људи према којима имате поштовање и знате им име и презиме. Ми као друштво морамо да се боримо за професоре и људе са именом и презименом, јер само тако можемо да омогућимо генерацијама да буду млади, остаре срећни и уживају у плодовима свог рада. Овако приче о коефицијентима пензија не вреде ништа, јер тај „богати“ пензионер може да поједе своју пензију, али неће имати ко леба да му донесе и онда је крај.
Дај да учимо нашу децу да воле људе, да уче, да знају, јер само тако им дајемо шансу да преживе у овом високо-технолошки развијеном друштву. А и човечанство мора једном да успори, јер људска конституција није од челика него од 85% воде и испариће ако је толико загревамо.
Вратимо се изворним вредностима, поштујмо прво себе а затим и стварне ауторитете. Покушајмо да схватимо шта ко прича и какве то последице може да има за наше животе у будућности.
Није богат онај који има него онај који зна. Реченицу „што мање знаш, мање патиш“ су смислили хохштаплери да би лакше владали будалама. Потрудимо се да знамо што више, а са том навиком се почиње од детињства и да доносимо своје одлуке. Учити, учити и само учити рече једном један омражени комуниста, а миле нам „демократе“ кажу: „ Лагати, лагати и само красти, кад се дочепаш власти“
Мени као поштеном човеку драже су оне ретро идеје од оног што ми нуди данашњица.
Морамо да направимо тај мали корак у назад, не у политичком смислу него у идејном, јер идеја светског глобализма и европејства нас поништава као јединку и друштво у целини. Не може неко да нам продаје европску вредност као да ми немамо своју и да нам при том уваљује бофл и руши нашу традицију и кида корене са нашим прецима. Зна се да дрво без корена обара и најмањи поветарац и оно умире. Можда и у најбољем случају заврши као део неког намештаја код неког богаташа.
Е господине бивши и садшњи не желимо сви само вашу истину, хоћемо да и ви чујете нашу, а не и даље да занемарујете стварност у којој живи обичан народ. Можда су вама дражи неки господа Бошови и Сименси и њих морате да слушате, али хоћемо да им кажете и шта ми хоћемо, а не само ваше искривљене интерпретације. Немојте стално да им нудите глуп народ, јер они хоће специјализоване професионалце за што мање пара, а ви им нудите будале и они то виде и не желе да дођу. Подигнеите ниво школства и образовања у Србији а не овако купљене и штанцоване дипломе, па ћете да видите како се инвеститори утркују да улажу у Србију.
Професионализацијом система и подизањем нивоа знања у истом и адекватном законском регулативом која се спроводи у целини успоставићемо инвестициону сигурност у Србији и наша стара изрека: „Нема проблема“ заживеће у пракси.
Не знам ни сам зашто сам све ово написао, али можда неком и користи, у сваком случају не може да нашкоди.
Још само да саставите владу…
Ма ј….нико није савршен…
Пс. Клуни ако и успеш да је саставиш имаћу још најмање шест месеци да те критикујем, јер знам да не знаш иако се хвалиш са дипломом. Да сам ја имао такве родитеље докторирао би ладно. Шта и ти си све испите сам полагао? Ма дај мора да је била нека пушкица, није …а? Кажеш била је јака држава. Е онда си лош студент био, јер си све упропастио.
P R E V R A T 
"…има у Србији још парица а и сваке године наши из света пошаљу око пет милијарди долара,"Већ годинама ме забавља прича о милијардама нечега које "дијаспора шаље у Србију", па бих аутору или неком другом био веома захвалан да ми то мало документује или макар мало приближи памети. Наиме, колико схватам све те милијарде долазе као помоћ рођацима емиграната и гастарбајтера; наградно питање је (ако сам у праву): Побогу људи, због чега десетинама година на својој грбачи носите сиромашне рођаке из "олд кантри-ја", уместо да се према њима понашате онако како се према вама понашају тамо где сте сада!? Шта би са јапанском мудрошћу о човеку и риби? Хајде да кажем да вас је раније антикомунистичка пропаганда наводила да помислите како овде не може да се живи ако ниси члан партије… Хајде да прихватимо као "добар" разлог и жељу за приказивањем сопствене величине на начин да неку цркавицу месечно пошаљете сиротињи овде… Али пет милијарди долара!? Лично, да сам имао памети и среће да у своје време одем "преко" и зарадим неку кинту – питао бих те којима бих овде требало да помогнем имају ли неки бизнис план… Ако немају, дао бих им рок до када да га направе а онда бих одлучио има ли смисла подржати га. Иначе – од мене би могли добити флашу вискија и кило кафе када им дођем у посету. Новац се поклања просјацима а не пословно способним људима. Јесмо ли ми просјачко-гребаторска нација? Је ли то разлог што можемо оволико да трпимо да нам се разне дркаџије пењу на главу? Политика смара – гледајмо како други играју фудбал и тенис… Били нас патка ко је на власти, сви су исти, свеједно владу праве амбасадори и тајкуни, уосталом – боље је лежати и чекати дознаку од успешног кума од накончетове тетке него за исту лову радити на (например) јавним радовима, чупати амброзију, брати вишње, итд… Сто, стопедесет долара/еврића за успешног рођака и није нека лова а овде цело село завиди примаоцу дознаке и коментарише са: "Благо њему кад има рођаке преко баре…"Дакле – због чега даваоци не услове примаоце помоћи обавезом да новцем који добијају покрену неки посао у Србији. Новац им (наводно) шаљу у сваком случају… Шта их спречава да инсистирају да се тим новцем покрене производња нечега, уместо што он одлази на крпљење рупа у породичним буџетима прималаца? Уосталом, зар не ради режим управо то – па се сви слажемо да не ваља?
Sviđa mi seSviđa mi se
Pa dragi prijatelju pogledaj gastarbajterske kuće po Stigu i svuda po Šumadiji izračunaj onda koliko je uloženo u njih i koliko se troši na održavanje istih pa onda godišnji odmori gde se koristi prilika da se bar tada bude neko i nešto A to nema cenu ogromne su to pare ali je ogromna i malograđjanština i ne samo to svaki od tih Srba čezne da bar umre u Srbiji i zato ulaže u svoju budućnost jer za nih obične nema u tudjini budućnosti.Oni visoko obrazovani i dobro kotirani uče neke druge da pecaju, ali ovih običnih je više bar za sada
Sviđa mi seSviđa mi se
Слажем се у вези тих кућа по србијанским припиздинама али то није улагање у државу већ приватна ствар сваког појединца који не зна шта ће са собом па себи гради фараонске гробнице. Значи – онај ко је уложио пола милиона евра у кућеррину, макину и гробницу за себе и пола фамилије мене није задужио ничим. То што део његовог новца преко ПДВ-а оде просвети, пензионерима, полицији – такође ме не импресионира… Да није тих пара ово друштво би се одавно уозбиљило и запитало се како преживљавају други који немају толику дијаспору. Овако, овде слабо ко ради, сви гледају да се "снађу" – неко гребањем од оних који имају, део митом и корупцијом, део крадуцкањем. Склон сам да прихватим да нам је то остало од Турака; онај "балијски" менталитет где је највиши степен интелигенције и промућурности да лежиш на јастуцима а сви ти доносе дарове… Због тога овде нико не цени мајстора него трговца, професора него политичара, судију него пандура. Међутим, чак и Турци су се пре стотинак година одрекли тог културног модела и почели да рмбаче… Ено их три-четири милиона у Немачкој. Кад ћемо се ми Срби опасуљити Бог зна.
Sviđa mi seSviđa mi se
Slažem se sa tim ali po toj logici sečemo svoje grane koje su još zelene a da budemo "Nemci" nemožemo.Ta priča da samo rad oslobađa ne pije vodu na ovim prostorima.Zato ti ljudi i ulažu u svoje piramide ovde jer vide svu nesavršenost tog zapadnog sistema neposredno i ulažu u mrtve stvari ovde gde još imaju idealizovanu sliku života i ljubavi.Malo njih ulaže tamo u obrazovanje svoje dece jer u dubini duše preziru takav sistem jer tu su shvatili da "godine prođu a dan nikako".Dok naš sistem ne profunkcioniše ti naši ljudi i njihovo inestiranje je bolje od iznošenja para iz zemlje tajkuna koji i to malo nemilosrdno pljačkaju.Šta znači raditi kad svako može da ti to ukrade Dragi saborče znam da i ti to znaš a mi samo sa znanjem možemo da ih pobedimo a znanje podrazumeva i sve drugo… Ko zna taj i ume ko ume taj i može a otome i pišem u ovom tekstu… i nemoj da si ljut jer oni to i hoće Domovina se brani lepotom i osmehom
Sviđa mi seSviđa mi se
Dragoslave, para koja se zaradi sa strane je najslađa i najčistija, svoju zemlju nisi zagađivao a u nju ulažeš… čak i taj što sebi pravi grobnice je privremeno obezbedio posao kamenorescu, kovaču, vozaču kojeg inače ne bi imali..mi smo narod trgovaca i pomoraca i lađara, ma koliko nas učili da smo narod selajaka ..svaki narod je većinksi seljački a osobina je ono što te razlikuje od drugih… i Nemci su narod seljaka i to čestitih, la nešto nisu bili pomorci i trgovci, što se vidi po raširenosti jezika… u Titino vreme mi smo faktički živeli (zdrav i to jako novac) od jakog pomosrtva (čak je bi i Beoplov), građevninarstva (pogledaj samo gde je sve PO SVETU energoprojekt izgradio hidrelektrane i ostala čudesa), doznka gastarbajtera i emigracije i masovnog bavljenja trgovinom – svaki Srbin je bio tgovac – odeš uTRSt pa preprodaš.. osnov svake tiranije još do Sparte je prekid slobodne trgovine, tj. otimačina i pljačka..mi Srbi stalno sebe preispitujemo i kritikujemo, ali suština je jednostavna , ćim dođe neka imperija i zaustavi trgovinu, mi popadamo..Turksa je prekinula, tj. monopolisala veze sa istokom, Austrija sa zapadom – pa su svi Dalmatinci odmah posatli siromasii i otišl u emigraciju… nama je dansa Albanija kao na drugoj planeti a na pijacu u BUdvu su svakodnevno dolazili ribari sa Ohridskog jkezera vekovima.. to je samo par dana peške šreko brda, ali sada putujemo okolo Grčke do Krfa npr.
Sviđa mi seSviđa mi se