РАЗУМНИ РУС И ПАТОЛОГИЈА патриЈотског ума

 Русија неће постати земља која ће своје геополитичко, културно или религијско гравитационо поље покушати да прошири на Балкан и која ће градити истурене позиције у сфери свог утицаја, као што је то било у 19. и делимично у 20. веку.
 Москва нема намеру да изазива Европу на двобој у име апстрактног утицаја на Балкану
 Русија може да постане за Србију најперспективнији партнер. Али не у формирању опозиције постојећим европским институцијама, него у њиховом трансформисању

Гибаничар:“Ви Господине Лукјанов лупетате и мени ова Ваша анализа личи као да је наручена … Ви немате тренутно НИТИ ЈЕДНОГ независног националисту интелектуалца Руса који је у стању да дефинише и објасни Руски национални програм. Ваш председник Путин гура глобалистичку поделу света у којој ће Русија бити само један шраф оних који владају и којима Ви тако верно служите Лукјанов. Да Вам није било Грузијаца Стаљина и Берије данас не би имали ни Русију

Резултат председничких избора у Србији је неочекиван, и у Русији многи већ размишљају о могућим новим перспективама у односима две земље. Таква разматрања подгрејана су и посетом Томислава Николића конгресу Јединствене Русије и његовим сусретом са Владимиром Путином.
За Русе је Србија посебна земља, са којом је везује велико мноштво историјских, културних и религијских асоцијација, због чега и догађаји у српској политици буде живо интересовање у широким круговима руског друштва и у руководству руске државе. То има своје предности, али и недостатке. На пример, историјско искуство и идеолошки стереотипи могу да буду узрок претераних или извитоперених очекивања, и тако постану сметња у трезвеном сагледавању актуелног политичког тренутка.
Најпре треба објаснити шта Русија неће постати ни у једној варијанти, па ни ради Србије. Русија неће постати системска алтернатива, тј. земља која ће своје геополитичко, културно или религијско гравитационо поље покушати да прошири на Балкан и која ће градити истурене позиције у сфери свог утицаја, као што је то било у 19. и делимично у 20. веку. Националистички настројени политичари у Београду, међу којима има бивших и садашњих Николићевих сабораца, позивали су не тако давно на стварање савеза са Русијом ради супротстављања НАТО пакту. Подршку за такав став налазили су у самој Русији, у конзервативном крилу њеног политичког спектра.
РУСИЈА НЕЋЕ ИЗАЗИВАТИ ЕУ Данас таквих идеја готово и да нема. Ако их има, оне су потпуно маргиналне. Москва нема намеру да изазива Европу на двобој у име апстрактног утицаја на Балкану. Чак и руски национализам, чији утицај расте у одређеним круговима руског друштва, потпуно је другачији од оног из 90-тих. У оно доба национализам је по инерцији био империјалистички, и био је оријентисан на експанзију. Данас је он углавном изолационистички и подразумева затварање Русије у односу на спољни свет.
Уосталом, Николић је и постао председник зато што се померио према центру и заузео умерену позицију у погледу европског питања. У противном би само заплашио бираче и не би добио њихову већину. Сада већина Срба жели миран развој који се традиционално доводи у везу са ЕУ.
Наравно, питање је да ли ЕУ може да обезбеди миран развој. По свему судећи, ускоро ће у Европи неизбежно доћи до раслојавања на језгро и периферију. Судбина периферије, у коју пре свега спадају Југоисточна Европа, па чак и Грчка, прилично је магловита.
Откако је дошао на власт, Путин доследно покушава да покрене зближавање Русије и ЕУ и стварање великог европског простора. Истина, његове представе о принципима таквог зближавања упадљиво се разликују од оних из Брисела. Москва није спремна да аутоматски прихвата норме и правила ЕУ, а кандидатура за примање у ЕУ подразумева управо то.
Русија је увек полазила од тога да будућа велика Европа треба да буде заједнички производ ЕУ, Русије и земаља које се налазе између њих. Европљани су донедавно сматрали да је сасвим довољно просто то што ЕУ постоји; ако још неко хоће да постане „права“ Европа, он мора да прихвати принципе Уније, тј. или да уђе под њено окриље (као Балкан, на пример) или да остане напољу, али да игра по њеним правилима.
ШТА ЈЕ ТО „ВЕЛИКА ЕВРОПА“ Међутим, данас се све мења. Европа више не изгледа као нешто унапред дато и непроменљиво. У тој ситуацији пред Русијом се отварају нове могућности. Чланице ЕУ, као и земље које хоће то да постану, желе да учврсте своје позиције путем успостављања ширих веза са великим спољним партнерима. Данас сви желе економски напредак, а он зависи од тога у којој мери се економије различитих земаља међусобно преплићу.
Управо ка томе је Путин увек тежио, јер је био уверен да „велика Европа“ може бити изграђена на основу уважавања туђих економских интереса и њиховог међусобног усклађивања. Зближавање у нормама и вредностима може бити резултат таквог приступа, а не његов узрок. У суштини, такав став је најближи првобитном моделу европске интеграције, како су је замишљали њени творци средином 20. века.
Због свега тога Русија може да постане за Србију најперспективнији партнер. Али не у формирању опозиције постојећим европским институцијама, него у њиховом трансформисању и повећању исплативости узајамног деловања.
Аутор је главни уредник часописа „Русија у глобалној политици“

2 mišljenja na „РАЗУМНИ РУС И ПАТОЛОГИЈА патриЈотског ума

  1. tako je, ali samo pod pretpostavkom da eu opstane u kakvom takvom, makar i transformisanom obliku… da li ce opstati? rusija ima pred sobom bezbrojne varijante, da na primer odvoji nemacku od amera… na tome rade itekako i jedni i drugi… ili da na primer preraste u ekonomskog dzina i postavi se prema eu u poziciju jaceg partnera… a sto se nas tice, da bi rusija ozbiljnije zagrizla potrebno je da se u samoj srbiji stvore uslovi za to, da prevlada proruska struja, da se u narodu odbaci namtnuta laz o nasoj navodnoj "pripadnosti zapadnoj civilizaciji" i da u isto vreme i rusija zauzme takav stav u jednom neopozivom smislu, jer iako oko 65% rusa smatra da nemaju veze sa zapadom, rukovodstvo, ukljucujuci i putina, neprestano koketira sa istim, a na stetu nacionalnih interesa…

    Sviđa mi se

  2. @"Русија може да постане за Србију најперспективнији партнер. Али не у формирању опозиције постојећим европским институцијама, него у њиховом трансформисању"@" Русија неће постати земља која ће своје геополитичко, културно или религијско гравитационо поље покушати да прошири на Балкан и која ће градити истурене позиције у сфери свог утицаја,"@"У оно доба је национализам по инерцији био империјалистички, и био је оријентисан на експанзију. Данас је он углавном изолационистички и подразумева затварање Русије у односу на спољни свет."- Koji je stepen naivnosti (ili lose namere) potreban, pa da se zastupa ovakvo stanoviste ? I u zemlji kojoj se najveca pretnja u njenoj istoriji nalazi na samim njenim granicama ? Zar neko stvarno (ali _stvarno) moze da ocekuje da ce scucuren u svoj "izolacionistiski nacionalizam" biti ostavljen na miru, a da ce se raketni stit valjda koristiti za hvatanje zalutalih golubova ?I to nema _nikakve veze sa Srbijom i nasim problemima.Ne mogu da verujam sta citam…Ovo zasluzuje dostojan odgovor…

    Sviđa mi se

Ако мене питате...

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s