Мајмунарије

народ ко народ, не воли да се његова неукост види баш из авиона – па неће да пита… 


радника даме и господо више нема… Нестали у транзицији – први део.


они који имају велику количину динара (трговачки ланци, банке, пекаре, кланице, нафташи…) у талу су са државом. 

Пише: Драгослав Павков

Малопре на ТВ био гувернер НБС Дејан Шошкић… 
Цела прича се свела на то да он нема везе ни с чим, да не осећа одговорност ни за шта и да му ни на крај памети не пада да подноси оставку; онда је човек образложио своје чуђење и збланутост:
-НБС нема везе са курсом динара, за раст евра је крива политика која је прекинула аранжман са ММФ-ом, тачније – због које је изостало кредитирање србијанског буџета из лихварских фондова.

Оно што мени смета у целој причи је што се иста ствар врти већ најмање 12. година, још откако смо отерали Милошевића и његовог малог. 
Сви грдни економисти који по телевизијама важно врте палце, оцењују студенте и кољу се за тезге по приватним факултетима широм земље, нису способни да овом грбавом народу објасне просте чињенице… 
А народ ко народ, не воли да се његова неукост види баш из авиона – па неће да пита… Да не испадне глуп; јер код нас је срамота питати кад нешто не знаш… Боље се правити да знаш, ако треба и грешити, увек ће се наћи пристојан изговор и погодан кривац. ‘
Шта је дакле суштина целе приче са конвертибилношћу динара и његовим курсом?

Општепозната је ствар да ми у Србији више не бројимо раднике већ неке „запослене„; то је тзв. „спин“ који вештим коришћењем тобожњих синонима покушава да прикрије чињеницу да ПРИВРЕДЕ НЕМА. Јер, „запослени“ су и службеници по органима управе, и лекари, и професори, и експерти по агенцијама, и полицајци и војници… А радници су само они који стварају доходак, нову вредност… Њих даме и господо више нема. Нестали у транзицији – први део.

Пошто нема привреде и радника, ко дакле ствара новац, оне конвертибилне динаре за које они који их имају много, данас комотно, у по’ бела дана могу да уђу у банку и купе било које девизне паре? 
Ствара их НБС тако што у иностранству веома скупо купује девизе, а онда их испод реалне цене овде продаје за конвертибилне динаре, наравно онима који их имају. 

Па јесу ли они нормални – запитаће се просечан грађанин – купују скупо а продају јефтино, ко може бити толико луд!?

И ту тај просечни грађанин долази до зида који не може да пређе, јер једноставно не може да схвати да неко НАМЕРНО ради то што ради, односно – прави штету. 
А све је заправо врло једноставно; они који имају велику количину динара (трговачки ланци, банке, пекаре, кланице, нафташи…) у талу су са државом. За њихове потребе држава се задужује у иностранству тј. диже најскупље могуће – готовинске кредите како би одржавала конвертибилност и низак курс динара. ДА БИ ОДАБРАНИ И ОДРЕЂЕНИ ПОЈЕДИНЦИ ЗА ШТО МАЊЕ ДИНАРА МОГЛИ ДА КУПЕ ШТО ВИШЕ ДЕВИЗА! 
Када се у џепу неког тајкуна прикупи превише динара из дневних пазара, он једноставно назове свог човека у власти (што већи тајкун – све „елитније“ му друштво), и договори да динар сутра „ојача“ за рецимо… 0,05%…
Сутрадан, банка у којој предузетник има рачун, од НБС наручује одређену количину девиза, наводно клијент мора да плати потраживања из иностранства и слично, банка му их продаје по званичном продајном курсу НБС за тај дан, он их трпа у свој сеф или шаље преко границе, а сутра ујутро на вестима чујемо да ће „динар данас ослабити према евру за 0,1%…“. 
Али „предузетника“ и његове ортаке из власти то више не занима, они су своју трансакцију обавили… Ако се неки пензионер или амалин коме је улетела закаснела плата огребе и купи својих 20-30 евра по нижој цени – то је већ колатерална штета коју је држава укалкулисала у ризик пословања 🙂

Дакле, све високостручне приче са апресијацијама и депресијацијама, пливањем и дубиозама се заправо своде на једно злочиначко удруживање у заверу ради пљачке сопствених грађана. Ово ја као сељак схватам на овај начин… 
Био бих захвалан неком са академском титулом да покуша да ми просветли памет за случај да нисам у праву… Или да ме демантује – што да не. Човек учи док је жив.