ЏИРЛО

 Хоћу да у Народној скупштини слушам аргументоване критике на рачун предлога закона, а не овако десет сати једне те исте приче и политичко крекетање позиције и опозиције.

 Пише : Драгомир Билић

     

Почињу хапшења и то је добро и обећано. Међутим хапшења без осуда су само још један вид политичке кампање. Свака власт од „демократских“ промена на овамо је имала своје ударне вести у виду тих хапшења. Ухапшен овај за ово, она за оно, и шта се десило, ништа. Само господин Милановић робија што је НАТО побио раднике РТС-а који су били на свом радном месту и задатку. Само је Милановић крив што није био у дослуху са НАТО крвницима а сви остали нису, а знали су да ће да бомбардују. Само се НАТО не- сарадња кажњава у земљи демократије Србији. До сада , а од сада видећемо. 

Лично мислим веома тешко ће се нешто променити за кратко време.

     

Не можеш њиву са купусом да прогласиш њивом са лубеницама и да одмах никну лубенице. Процес је то од најмање годину дана и то сваки сељак зна. Да ли то власт зна? 

Питам се само шта ће се десити ако се опет похапсе „лопови“ а кривица се не докаже или се кроз спорост поступка та кривица релативизује и дође до ослобађајућих пресуда. А таквих случајева има колико хоћеш и још се догађају.

     

Која је одговорност тужилаца што хапсе невине и колико то штете наноси друштву?

Шта треба да се деси у земљи Србији и да се већ једном подвуче цртра, сабере, одузме и испостави се прави рачун онима који су тај цех направили. Докле ће поштени људи да плаћају туђе цехове и како те људе заштитити?

     

Ко у садашњој скупштини као у највишем законодавном телу седи и доноси законе по којима извршна власт треба да делује? Јел они што певају „Паре, паре, паре волим да ме кваре…“ или би ту требало да седе људи који имају неки рејтинг у срединама које представљају и штите интересе тих бирача. Овако без квалитетне промене устава и изборног закона још само једна политичка папазјанија. И поред добрих намера појединих у тој политичкој мућкалици сумњам да ће добре намере победити закулисне интересе појединаца, јер за то нема реалног основа. Зато и почеци рада ове „нове владе“ и даље личе на политичку кампању. Изјавама које улазе у уво грађанину бирачу, само се и даље продубљује јаз који је створен између њих још за прошле изборе када је СПС изиграо тадашњи СРС а садашњи СНС. Када те једном неко слаже и изневери онда то и није неки добар основ за почетак неке нове сарадње. А шта ћемо ту са фактором Динкић и његовим сарадницима који су до јуче били највећи кривци за стање у земљи? Хоћемо ли и њих да хапсимо? Не с…и реко је све!

     

Е баш зато, због тог спојено неспојивог сумњам да ће ова влада издржати дуже од године и да без промене изборног система нема ни квалитетне промене. Овако ћемо само имати продужену изборну кампању а од суштинске одговорности и осуде криваца остаће (бар још неко време) само списак лепих жеља. Овој земљи не требају само хапшења, него осуде криваца а то је процес који тешко може да се изведе без суштинске промене извршне власти. Политичка елита на власти мора имати одговорност за вођење земље и без уплитања у одлуке извршних органа. Значи власт донесе адекватне, јасне законе који се спроводе у дело и где нема различитих тумачења истих закона, па је један за кадију а други за рају. А и што да се само адвокати богате, кад немају ни фискалне касе? Цена по договору, а ти изволи бато ош закон овако или онако а то кошта.

     

Друштво прво мора да на одређена места постави компетентне, морално и материјално неукаљане људе на свим местима где се одлучује о судбини нације и да недостојне почисти законском метлом за коју неће бити недодирљивих. По мени главни задатак садашње владе и скупштине не траба да буде усвајање неких тамо ЕУ закона, него рад на припреми и општој расправи на усвајању и промени устава Србије који би омогућио све остале промене у овом тешко болесном друштву.

     

Нама не требају политичари пауни, него политичари доктори који ће знати да поставе праву дијагнозу и умети да излече ове болести од којих болујемо.

Болест „главе“ је најтежа болест и са њом сви имамо живот без живота кога и нисмо свесни. Мени је Народна скупштина „глава“ целог система и она мора да се мења, али стварно! Овако „моделирана“ и подшишана је то иста „глава“ која нас је и довела, својим подизањем руку, до овога где смо сада. А то је на путу за нигде.

     

Хоћу да у Народној скупштини слушам аргументоване критике на рачун предлога закона, а не овако десет сати једне те исте приче и политичко крекетање позиције и опозиције. Хоћу квалитетно и аргументовано анализирање закона који се предлажу на добробит свих нас. Шта од тога имамо сад? 

Имамо умивеног председника скупштине и мало културнији однос према посланицима, што је добро за почетак али празнина у главама појединих „изабраних представника народа“ одзвања оном лепом полупразном салом Народне скупштине. Хоћу да ту седе паметни и компетентни, па макар они били само машинбравари, али који су најбољи у свом послу, а не овако лоши студенти који се нигде са својим дипломама нису остварили. Част изузецима које овим путем и поздрављам и желим им још много успеха, али их и позивам да стану пред огледало и упитају се шта им све то треба под овим политичким условима. Бар они могу да се остваре тамо где стварно и нешто умеју. Докле ћемо да толеришемо ово стање „сељачке“ свести у друштву, да је само диплома важна а не што ти стварно знаш од тог звања. Да видимо где си то своје звање у пракси проверио и колико си имао успеха у томе. Овако пут успеха треба да нам креирају неуспешни новокомпоновани дипломци, који немају ни дан радног стажа и којима је Народна скупштина прво радно место, а и у свом родном месту, први пут чују за њих кад их виде на ТВ-у. Не иде то тако зато другови и другарице, господо и госпође, уважени представници народа, поштовани председниче скупштине почните да радите од себе и на себи, а све у циљу да наша деца сутра осете тај бољитак и мирис слободе а не да стално живе у земљи у којој ће свака нова власт да ухапси хиљаду старих а да се ништа не промени. Хапшења нису сама по себи добар пут за оздрављење друштва, али јесу потребна. За оздрављење друштва је потребна целокупна промена политичког система.

     

То мора прво да почне од вас народних посланика, јер сте ви „ глава“ тог и таквог политичког система.

     

„Главо луда све се мења, шта ће нама измирења….“

Е онда поклоните се и почните већ једном, јер ћете у супротном и даље остати само, изабрани џирло манекени.