И ЈОШ МАЛО

једини начин којим су уз гомилу присиле Грци наметнули Хришћанство је био тај да се стари празници инкорпорирају у нову веру. Тако имамо празновање Божића какво имамо и оно пада на краткодневницу, имамо Ивањдан ( дугодневницу и Ивана Купалу ), Илиндан ( Перун громовник ) итд итд итд.

 

 „Световиду славу узносимо јер он је бог Права и Јава Оно што је створено – половичним умом не бива виђено. „

 

El Pibe 

Текст је одличан мада има неких пропуста као што је тврдња како је Световид био врховно божанство и како је то била многобожачка религија. Опет неизбежни коментар на сваки текст обајвљен на Српском листу више говори о сујети Моме Селића и да његова тамо увек мора бити последња, мада је опет рекао пар ( за њега ) зачујуће разумних ствари. Оно да су Срби прихватали оберучке хришћанство наравно није једна од тих паметних и више спада у класично Момино лупетање и тотално непознавање материје. Реч паган и поган су једно те исто и коришћена је у пежоративном контексту за оне који су остали верни старој вери. О томе како су Словени својевољно прихватали Хришћанство имате прелеп сегмент у ремек делу Андреја Тарковског – Рубљов у коме се види како дивно пролазе они ( сцена купања у реци па на даље ) који и даље желе да празнују Ивана Купалу ( данас је то Ивањдан ) тј летњу дугодневницу када се и данас по Србији пале ватре и брезове лиле ( негде је та традиција измештена пар дана касније па се то ради уочи Петровдана ). Све у свему практично једини начин којим су уз гомилу присиле Грци наметнули Хришћанство је био тај да се стари празници инкорпорирају у нову веру. Тако имамо празновање Божића какво имамо и оно пада на краткодневницу, имамо Ивањдан ( дугодневницу и Ивана Купалу ), Илиндан ( Перун громовник ) итд итд итд.
Е сад оно што је заиста зачујуђе паметно приметио Мома Селић са обзиром да је као и сви покрштени јањичари склон зилотском доказивању и претеривању. Наиме тачно је да је словенска религија врло слична ајранском монтеизму, као што је и блиска коренима Хиндуистичке религије где је исто један Бог са више лица временом постао у очима обичног народа више различитих Богова а слични су наравно зато што смо сви ми потекли из истог корена за који неки научници сматрају да се налазио у митској земљи Хипербореји на далеком северу иза Бореја ( северног ветра ), земљи вечног сунца лоцираној негде близу Северног пола у време када тамо није било вечног леда. Индијски научник Бал Гандахар Тилак је наиме изнео врло уверљиве астрономске доказе у својој књизи Арктичка прадомовина веда да су веде написане негде у субполарним пределима.
Како је изгледао словенски пантенон богова нека каже најстарији познати писани документ Словена такозвана Велесова књига уз напомену да су сви поменути у суштини само један једини Бог са више лица и имена која су са временом од незнања у народу постали различити богови…
Молимо се и клањамо се првом Триглаву и њему велику славу појемо. Хвалимо Сварога, деда божјег који је свему роду божјем зачетник и творац је свега живог, вечни извор који тече лети и свуда, а зими и никада не мрзне. И том живом водом напаја и живот нам даје док не стигнемо до ливада рајских, блажених. А богу Перуну, громовнику, богу битке и борбе говоримо: ти оживљаваш нас непрестаним окретањем круга и водиш стазом Права кроз битке до Велике Тризне. И сви погинули у борби – нека вечно живе у Перуновом пуку. Богу Световиду славу узносимо јер он је бог Права и Јава и њему појемо песму јер је светлост кроз коју видимо свет. Гледамо и у Јаву опстајемо, а он нас од Нава чува и стога му хвалу појемо. Певамо и играмо њему и призивамо бога нашег да он земљу сунце и звезде постојано у светлости одржава. Слава сва Световиду, богу нашем што отвара срца наша да признамо лоше поступке и добру се окренемо. Нека нас у загрљај као децу прими јер овако стоји: Оно што је створено – половичним умом не бива виђено. Јер тајна је велика, како то Сварог бива у исто време и Перун и Световид. Два бића у небу садржана, Белобог и Црнобог су, а њих оба Сварог држи и заповеда. За њима долазе – Хорос, Велес и Стрибог, а затим – Вишењ, Лељ и Летиц
На крају о нашој словенској браћи са севера које су Германи што побили што асимиловали треба рећи да је на врхунцу територија коју су заузимала словенска племена захватала практично цео североисток онога што је данашња Немачка а о томе и данас сведоче нека имена градова у Немачкој чији су корени несумњиво словенски као Бранибор који је постао Бранденбург, Дрежџани који је сада Дрезден, Липск или ти Лајпциг и наравно главни град Берлин који је у давним данима био знан и као Брлог.