АТЕИСТ РЕП

  Први пут у историји САД протестанти нису већина

 протестаната нема у Врховном суду САД и када републиканци имају прву предсједничку листу без протестантских

 Амерички бирачи који себе описују као људе без религије, гласају претежно за демократе. Американци без вјере подржавају право на побачај и хомосексуалне бракове у много већем проценту од просјечног у америчкој јавности.

 највећи скок у „неприпаднике“ је међу бијелцима

Лучоноша ликује

Први пут у историји САД протестанти нису већина, указује нова студија. Разлог за то је што расте број Американаца без вјерске припадности.
Проценат одраслих протестаната у САД је најмањи до сада – 48 одсто, пошто је анкета „Форум Пју о религији и јавном животу“ (Пеw Форум он Религион & Публиц Лифе) са сигурношћу потврдила да је њихов удио опао испод 50 одсто.
Тај одавно предвиђен пад долази у вријеме када протестаната нема у Врховном суду САД и када републиканци имају прву предсједничку листу без протестантских кандидата.
Међу разлозима за ту промјену су раст броја хришћана који се више не могу категорисати као протестанти, и раст броја одраслих који кажу да немају религију. Студија америчког истраживачког центра Пју из Вашингтона, објављена данас, утврдила је да око 20 одсто Американаца каже да нема вјерску припадност, док их је прије пет година било 15 одсто.
Научници су дуго расправљали да ли људе који кажу да не припадају вјерској групи треба сматрати секуларним. Та категорија, како је дефинишу истраживачи Центра Пју обухвата атеисте, али обухвата и већину људи који кажу да вјерују у бога, као и значајну мањину оних који се свакодневно моле или себе сматрају „духовним“, али не и „религиозним“.
Ипак, Пју је у цјелини утврдио да већина оних који нису повезани с неком вјероисповијести, и не тражи неку „вјерску кућу“ што указује да су њихове везе са организованим религијама трајно прекинуте.
Раст броја људи који немају религије је био главна преокупација америчких вјерских лидера који брину да ће САД, веома религиозна земља, кренути путем Западне Европе гдје је присуство цркве опало.
Папа Бенедикт Шеснаести је свој понтификат борби дијелом посветио против секуларизма на Западу. Он је за ову недјељу у Риму сазвао Синод – скупштину епископа из цијелог свијета чији је циљ враћање вјерника који су напустили цркву.
Уочени тренд има и политичке импликације. Амерички бирачи који себе описују као људе без религије, гласају претежно за демократе. Пју је утврдио да Американци без вјере подржавају право на побачај и хомосексуалне бракове у много већем проценту од просјечног у америчкој јавности.
Они су већи дио бирача регистрованих као демократе или су склони тој партији – њихов број је за посљедњих пет година порастао са 17 одсто на 24 одсто. Грађани без вјерских веза постају важна изборна база за демократе, као Еванђелисти за републиканце, стоји у анализи Пјуа.
Анализа се заснива на неколико истраживања од 2010. године до сада.
Истраживачи се деценијама боре да нађу коначан разлог стабилног раста броја грађана без религије. Ширење секуларизма у Западној Европи се често сматра нуспроизводом тамошњег раста богатства. Ипак, међу индустријализованим земљама, САД су се издвајале по дубокој религиозности упркос расту богатства.
Сад вјерски стручњаци кажу да се смањење религиозности у САД може одразити и на то како Американци описују свој вјерски живот. Тако је 2007. године 60 одсто анкетираних који би рекли да ријетко или никад не присуствују вјерским службама, себе ипак описивало као припаднике неке вјерске групе. Ове године, међутим, њихов број је опао на 50 одсто, пише у извјештају Пјуа.
„Дио онога што се дешава је то да блиједи друштвена стигма повезана са неприпадањем вјерској заједници“, рекао је Џон Грин, специјалиста за религију и политику на Универзитету Акрон, који је био савјетник Центра Пју за анкету.
Истраживање Пјуа је утврдило да раст броја Американаца без веза са неком вјерском групом обухвата широк спектар: мушкарци и жене, дипломци и људи без више стручне спреме, људи који зарађују мање од 30.000 долара годишње и они који зарађују више од 75.000.
Међутим, дуж традиционалних линија, највећи скок у „неприпаднике“ је међу бијелцима: једна петина бијелаца каже да нема религију.
Очекује се даљи раст броја „неприпадника“. Једна трећина одраслих, а млађих од 30 година, нема вјерску припадност, док је таквих међу људима са 65 и више година свега девет одсто. Истраживачи Пјуа су написали да је „данас много вјероватније да млади пунољетни нису вјерски повезани, него што је то било у претходним генерацијама“, и не очекује се да ће постати вјерски активни ни како буду старили.