Вук Јовановић: ВЕЧИТИМА, С`ЉУБАВЉУ

 

У прошлом тексту сам вам обећао један интересантан поглед са стране на наш српски, вечити дерби, између Партизана и Звезде. Повод је први тв пренос у историји бразилске телевизије са неке првенствене утакмице српског првенства, а наш дерби је одабран међу десетинама светских дербија као један од врхунских и припала му је част да отвори серију сличних преноса из целог света. У добар час, јер су наши фудбалери решили да пруже солидну партију (не знам шта им би?!) и оставе утисак какав српски фудбал, руку на срце, уопште не заслужује.

На вечите је са симпатијама и љубављу гледао Gustavo Hofman, млади бразилски фудбалски коментатор, који је за своју специјалност изабрао исток Европе и ја ћу овде покушати да препричам неке текстове са његовог блога, његове коментаре током преноса и неке разговоре у друштву више спортских коментатора, све то гарнирано са неколико коментара интернет ратника, који исто као и ми, жестоко виртуелно ратују, само, за разлику од нас, њих не интересује политика, већ се крве око фудбала и догађаја везаних за фудбал.

„…ја имам довољно година да се сећам срећних времена када је фудбал и код нас био „најважнија споредна ствар на свету“ „

Два су разлога за један овакав текст. Интересантно је чути фудбалске сладокусце шта мисле о нама! И што то мишљење, гле чуда, враћа оптимизам. Мислим, није све изгубљено што се тиче српског фудбала.

                                                                           #

Елем, поменути Густаво је још прошле године свратио до Београда, у потрази за причом о дербију вечитих. Да одмах кажем, јер знам да вас то више интересује од фудбала, у Београд је стигао са опште увреженим мишљењем о „балканским ратовима“ и кривцу за њих. Утешно је да у његовој верзији постоје имбецили, они који воде народ, а који сносе кривицу за ратове. Тужно је што наш Густаво из Београда одлази даље, у својој потрази за фудбалским причама, а да мишљење о нама није променио. Мислим, Београђани му нису ни пружили шансу да бар чује нашу верзију догађаја. А то и није неки напор, јер момак воли пиво и пасионирано га пије свуда на путу, што ће рећи да се нисмо потрудили да му правимо друштво и неке ствари потанко испричамо. Добро, макар хвали наше пиво, похвалио га је и јавно, током преноса, јер су га остали коментатори, знајући за њехов хоби, приупитали о утисцима за шанком. Тако је Јелен пиво добило и бесплатну рекламу на бразилској телевизији. Споменуо је и спонзорство лиге. Фудбал је чудо!

О Београду и Београђанима није изрекао претерано топле речи. Главни град као и многи бразилски, тежак саобраћај, смог. Нема где да се изађе(?!). Мапу града није могао да купи, служио се неким исечком из новина. Људи су нељубазни и неваспитани. Срећом, послом је наишао на Предрага Тркуљу, задуженог за музеј Црвене Звезде, који га је буквално оборио са ногу. Мислим, Тркуља. Добро, и музеј. Али, ипак му је тај „љубазан, васпитан, отворен, образован и културан човек, са перфектним знањем енглеског“, улепшао дан и знатно поправио мишљење о „српској пословичној гостољубивости“, поред које је наш Густаво могао и да сконча, непримећен и усамљен у свом ћошку, приликом добровољне дегустације наших пива (јеби га, а ја мрсим по Бразилу).

                                                                                #

Е, доста смо се бавили политиком. Не за ваш, него за мој укус. Мислим, ја имам довољно година да се сећам срећних времена када је фудбал и код нас био „најважнија споредна ствар на свету“. У Бразилу, фудбал је увек био и биће најважнија ствар на свету.

Елем, Густаво Хофман је обишао и Звезду и Партизан, оба стадиона, звездин музеј и обе продавнице. Разлика, Партизан нема музеј, продавница је мања и нису га пустили на стадион. Опет пословична српска љубазност и гостољубивост, а о пословности и да не причам. Да се ови из Партизана нису мало дружили са „нашима“ из амбасаде у Бразилији? Срећом, тога дана је наишао на расположеног госн.Тркуљу, који га је извео и на звездин стадион, да осети траву, види трибине, испричао му све релевантне приче о Маракани, а Маракана је појам овде, а како је још и музеј пун к`о око, наш је млађани бразилски коментатор отишао на своју дегустацију срећан и задовољан. Из Партизана очекујемо званично саопштење.

                                                                              #

Знам да нећете веровати, али је током преноса наш јунак приказао комплетну статистику дербија, успехе оба клуба, тешкоће, нарочито финансијске природе, оплакао тужну звездину судбину, унео оптимизам Џајиним доласком, приказао чувене фудбалере оба клуба, где су и како играли током каријере (Савићевић, Мијатовић) и још много тога другог. За мој укус, зафалиле су старије генерације, Бобек, Митић(једини споменут захваљујући музеју, заправо Тркуљи, који је старог звездиног аса представио нашем јуноши), Шекуларац…, али је момак ипак тако млађан, да је и Џајић за њега већ добрани напор. Мислим, где га сместити. То се нарочито видело када је говорио о освојеном купу шампиона 91. и  светској титули од стране Звезде и учешћу Партизана у финалу истог купа 66. Као пандану звездином успеху, јер је о тој старијој генерацији из шездеситих година знао изузетно мало, чак и када је много чувенији Реал у питању.

                                                                            #

Посебан осврт, заслужено, су добили и навијачи. Мислим, без њих нема ни дербија. Како Делије, тако и Гробари, су добили заслужени третман, описани су и „објашњени“, мање у његовим текстовима и више током преноса, уживо, па смо тако сазнали и за Алкатраз, Аркана и разне митове везане за навијаче. Пуштена је и чувена епизода из оне енглеске серије о навијачима хулиганима из Србије, којом је, у ствари, поремећена равнотежа у „корист“ гробара.

Било како било, пиротехнички спектакл, скандирање и певање обе групе навијача је испраћено заслуженим коментарима, уз јасан нагласак да управо навијање чини ривалитет две екипе врхунским дербијем и да уз навијаче фудбалери бивају инспирисани до превазилажења сопствених могућности. Не могу а да се не сложим, јер је дерби пружио неки фудбал изнад нивоа који познајемо и који нас већ годинама депримира. Хвала вам, вечити!

                                                                          #

Иначе, Густаво Хофман своју фудбалску причу о београдским вечитима почиње 45., када су оба клуба и формирана.  Каже да је маршал Тито оптужио предратне београдске клубове за сарадњу са нацистима, те су они укинути. Звезда је настала од предратне Југославије, док је Партизан формиран као клуб победничке Титове војске. Није зафалило ни објашњење термина „партизан“ и „црвена звезда“, као ни то да је петокрака била на капама партизана током рата, а да се налази и у оба грба, звездином и партизановом.

Даље прича тече као река. Ривалитет расте. Генерације врхунских фудбалера. Успеси. И наравно, дерби. Шта он значи за Београд, за Србију, и шире. Како је дерби вечитих постао један од великих светских дербија, у избору тв куће ESPN Brasil.

Веровали или не, следи комплетна статистика дербија, актуелно стање, описано као петогодишња доминација Партизана у домаћем првенству, одлазак Лукића, катастрофално финансијско стање Звезде, лоше Партизана, аболиција Џајића, помоћ српске владе Звезди и све остало што живот значи. Спомињу се и бразилски фудбалери код нас, они бивши, Клео и конфузија са преласком, претње смрћу, као и садашњи Каду, његов невелик допринос, па аргентински репрезентативац Баркос, као највећи Звездин промашај (хм, када зрело размислим, стварно и јесте; мислим, овде је у Палмеирасу, чувеном клубу који је сада испао у другу лигу, одиграо низ фантастичних утакмица и надавао се голова, те је тако стигао чак и до аргентинске репрезентације), као и низ познатих звездиних и партизанових фудбалера, „на раду у иностранству“, као што су Видић, Јоветић, Настасић…

                                                                          #

Као посебну занимљивост Густаво Хофман истиче непосредну близину два стадиона, само километар и по, и покушава да се сети сличне близине великих ривала у Бразилу. Падају му на памет само Guarani i Ponte Preta. Али, у смислу светског ривалитета, као што су вечити класификовани, нема. Обилазећи трибине београдске Маракане, упитао је звездиног службеника који га је водио по њима, како да стигне до стадиона црно белих, када је већ тако близу. Није добио одговор. Али, поглед му је рекао све. Мислим, није поновио питање.

                                                                             #

Сам дерби је током преноса оцењен високом оценом, како квалитетом приказаног фудбала, тако и због узбудљивих преокрета, неочекиване победе „слабијег“, бодрења вечитих од стране шароликих група навијача и једног комплетног утиска великог фудбалског догађаја. Прва није добила комплименте за пренос, напротив, а електронско „навођење“ протеклих акција је исмејано, уз истовремени приказ како се то овде ради (нарочито је исмејано оно показивање где је дотични играч наводно требао да иде и покрива противничког, а није, рупа једна).

Дриблинзи, шутирање на гол и неколико голчина су овде примљени са одобравањем, младост играча је посебно истицана, па се тим поводом огласио и незаобилазни Густаво, представљајући обе београдске фудбалске школе, које одржавају српски фудбал да не потоне у заборав и нестајање.

                                                                             #

На крају, ево и неколико занимљивих коментара њихових интернет ратника.

„Одлично, Густаво. Фудбал се игра у целом свету, фудбал без предрасуда. Ово је стварно један од највећих светских дербија…“

„баш супер… звезда-партизан… толика историја у том дербију… волим звезду, нарочито ону из 91., југовића, просинечког, панчева… следи линк јутјуб“(ово као да се брм јавио, јел`знаш ти португез?)

„То је живот, а. Зарађивати плату путујући као туриста. Ништа боље, него се добро родити. Али, макар ћеш да делиш своја запажања из дневника са нама, сиромашним смртницима, који не можемо да путујемо. Него, што не пoведеш заједно твог брата близанца, Rapha Rezende са SporTV(конкурентски спортски канал). Исти сте у својој ароганцији да све сазнате, а да и даље не знате ништа…“(и овај ми личи на наше горе лист, мора да је поникао на НС; мислим, колико нас то, бре, говори португалски)

„Ова утакмица је заиста била одлична, ако можете, преносите поново…“

„Велика утакмица! Одличан пренос (браво Прва) и коментари (браво Густаво). Честитке!

„Изванредан дерби Звезде и Партизана. Наставите да преносите „алтернативне“ дербије, бољи су од „извиканих“.

„Стварно је задовољство гледато један велики дерби, са таквим ривалством…“

„не мислим да је добро давати простор оваквим тимовима, ксенофобним, фашистима, геноцидним, наци-симпатизерима…“(хм, и неко са е новина зна португалски)

И тако, у недоглед. Било је и српских коментатора, од којих неки живе у Бразилу, по сопственом признању, 20 и више година. Њихови коментари су сасвим намерно изостављени.