Вук Јовановић: Да је Чак Бери патентирао све своје производе…

или

Apple vs. Samsung и крај rock´n´roll-а

 

(За овај текст сам инспирацију добио читајући Драгана Томића (није СИМПО) и његове опсервације о „свемоћном слободном тржишту“)

Apple је оптужио Samsung за плагијат. И добио парницу. Добро за фирму, лоше за нас. Ево како то, по мени, утиче на развој технологије и „слободно тржиште“ из наших митова. А ако вас је привукао наслов, видећете и где Чак Бери улази у ову причу. Мислим, када могу Моша и Тирке, може и вечити Чак (није Норис).

#

Још је Платон говорио: кругови, квадрати и троуглови припадају „свету идеја“. Можете имати троугао од папира, метала, дрвета или један троугао нацртан на песку, свеједно. У концепцији „оца западне филозофије“(стављам под знаке навода, јер имам своје сумње у дефиницију, само што су оне из једне друге приче, па их нећу сада разлагати), свима подједнако припада „идеја о троуглу“. Једна вечита идеја, непромењива, која не припада никоме посебно.

Међутим, на западу су се ствари промениле, сада троугао припада Еплу. У концепцији „јабукиних“ адвоката. И није никакво претеривање. У процесу(има) који Епл води против Самсунга по васцелом белом свету, једна од ствари на коју су се жалили је да „конкурент копира њихов(?!) троугласти дизајн ајпода и ајфона“. Дизајн који је Епл патентирао.

И није само то. Они воде процес против Самсунга јер „имитира и неке ресурсе, који ексклузивно припадају њима“. Рецимо, tap-to-zoom. Епл подразумева да два додира на екрану, ради централизовања и приближавања неке слике, припадају само њој. Свако може једанпут, може три пута, али два пута узастопце пипнути екран може само „јабука“. Или један други ресурс, због кога се суде, bounce to back. Узми своју „таблету“ и вуци иконице улево. Задња иконица ће дати рикошет. Симпатично. Али, и то су патентирали мајстори из Епла.

У Америци, тачније Калифорнији, овакво „патентирање“ је функционисало. По судијама, Самсунг је повредио патентска права Епла. И Самсунг мора да плати Еплу једну милијарду долара одштете (невиђена казна у свету кршења патентских права).

И, шта ми имамо са тим?

Имамо, итекако. Не заступам ја у овом тексту Самсунг, јер у свету у којем влада „слободно тржиште“ нема ни добрих, ни лоших момака. Самсунг је одговорио противтужбом, оптужујући Епл за крађу, може се слободно рећи, кафкијанских патената које је та јужно-корејска фирма патентирала. А да не говоримо да је то свађа крупних риба. Јер, Епл је „највреднија“ фирма на свету (вредност акција, бато, акција), процењена на 1,2 трилиона долара, што ће рећи да вреди једно пет Мајкрософтова, а Самсунг, иако не вреди толико, са својих 320 милијарди долара, колико вреди на берзи,свакако спада у највеће светске фирме, поготово што бележи годишњи профит од 28 милијарди долара, по коме је изједначена са Еплом. Дакле, нити ће Самсунг пропасти због калифорнијске пресуде, нити ће се Епл обогатити.

#

Добро, да пређемо коначно на наше место у овој причи и зашто нас све то уопште тангира?

Ако би се по свим државама света, у којима је судски процес покренут, спровела „калифорнијска правда“, ми би као потрошачи још како били угрожени, јер би „слободно тржиште“ било монополизовано у корист Епла, а што би се драстично одразило на цене производа, који су данас у тренду и међу популацијом ниже куповне моћи.

У неку руку, штета у еволуцији саме технологије би била још већа од штете нанете нама, потрошачима. И ту у причу улази Чак Бери. Замислимо за тренутак да је њему пало на памет да патентира рокенрол. У једном таквом, кафкијанском свету, неби било места за Битлсе и Стонсе. Јер, они јесу „копирали“ Чака, али су га и побољшали и променили, у ствари развили и поставили нове основе за даљи развој, који траје и данас. На крају крајева, аутор Johny B.Goode није створио рок из ничега, „копирао“ је „убрзани“ блуз, који је већ постојао.

Епл такође није кренуо од нуле. Дизајн ај-продуката је развио Браун, једна немачка фирма кућних апарата и то још шездесетих година. И зар није и сама научна фантастика послужила као инспирација за еплове производе? У филму Стенлија Кубрика, 2001-Одисеја у свемиру, „под“ је име мини свемирског брода који се одваја од брода мајке. Епл то потврђује, јер Кубрик 68. није патентирао име данашњег епловог тренд производа.

#

Ми Срби имамо обичај да кажемо, да није жалосно, било би смешно. Међутим, није ни смешно, ни жалосно, већ је неморално, похлепно и штетно, затварати слободно тржиште у своје двориште, ма колико оно било велико.

Ипак, чак и у свету судова и процеса, има и позитивних кретања око овог случаја. Прво, чак ни калифорнијски суд није прихватио захтев Епла за својатањем троугла. А у Великој Британији је једна „судиница“(како ли се каже „женски судија“, упомоћ) у својој одлуци употребила мало правог енглеског хумора, неби ли појаснила патетичну страну еплове тужбе. Наиме, она каже да производи Самсунга не задиру у еплове патенте, јер нису тако cool као што су они америчке фирме. Тако је, шалом, обе стране ставила у логичку замку. Наиме, ако Епл хоће да иде даље у процес, морао би да призна да су Самсунгове „таблете“ и мобилни телефони истог квалитета као и њени производи, што би био метак у сопствену ногу. А ни Самсунг се не може жалити, јер како рећи да су њихови производи исто cool као и Еплови и тиме им пружити шлагворт за поновно отварање процеса.

#

И на крају, не залажем се за опште копирање свега и свачега. Али, крајње је време да мало озбиљније размотримо шта је то „интелектуално власништво“, шта треба и мора бити заштићено, а шта је оно што гуши развој и слободу. Па да притиснемо политичаре, јер ми их бирамо.

А борба између фирми мора да постоји, у име напретка. Само, не на суду, него на тржишту. Мислим, нека оставе троуглове на миру. Слобода креативности ће бити захвална. И ми потрошачи такође.