ВЛАДИСЛАВ ЂОРЂЕВИЋ: МОЈ ДЕДА И ФЕМИНИЗАМ

 

Феминистичка литература је препуна кукњаве над женском судбином. По тој линији размишљања, жене су у „потријархалним” друштвима увек биле ништа друго до „потлачени” пол. Али када се ствари погледају у светлу биологијe, ствари добијају другачије контуре. Узмимо као случај за анализу (case study) мог деду. 1. Мој деда Мој деда је био сиромашни пастир у источној Србији. Касније је постао млекаџија у једном сиромашном банатском селу. Од десеторо деце колико је добио, осморо је преживело детињство. Од тога је седам било мушког пола, а једно женског. По резону наших високообразованих феминисткиња, његови синови су припадници „повлашћеног” пола, а ћерка „подређеног”. Али када се анализира број потомака види се да је мој деда генетски највише профитирао управо преко ћерке. Ево имена његове деце са бројем потомака.   Име и пол детета Број деце (дединих унука) Број деце (дединих праунука) Михаило (М) 2 2 Светолик (М) 0 0 Ангелина (Ж) 2 4 Никола (М) 3 2 Станислав (М) 2 1 Милорад (М) 0 0 Соко (М) 2 1 Бранислав (М) 2 3   Оно што је битно за природну селекцију јесте број потомака који имате. Табела показује да је мој деда своје гене пребацио у „залиху гена” („генофонд”) највише преко ћерке. Показало се да је она најуноснији преносник гена. Колико су у сиромашним породицама репродуктивно значајнији женски потомци сведочи и анализа потомака дединих унука.   Деца Унуци Праунуци Михаило Здено (М) 2 Бранислав (М) 0 Светолик     Ангелина Светлана (Ж) 2 Горан (М) 2 Никола Давид (М) 2 Адријан (М) 0 Дана (Ж) 0 Станислав Томислав (М) 1 Владислав (М) 0 Милорад     Соко Едвин (М) 0 Ени (Ж) 1 Бранислав Јасна (Ж) 1 Маја (Ж) 2   Као што се види из табеле, мој деда има осам мушких и пет женских унука, али тих осам мушких унука има мање потомака од сопственог броја (седам), а пет женских има више потомака од сопствнеог броја (шест). Другим речима, опет је број потомака просечно већи код женских потомака. 2. Општа слика Пример који је узет илуструје једну општу појаву. Иако је број потомака које имају мушкарци и жене укупно узев једнак, он није равномерно распоређен. Код сиромашних породица (каква је моја) у репродуктивном смислу исплативије је имати кћерке. Оне имају тенденцију да дају више потомака него синови. Ситуација је обрнута у богатим породицама. Тамо је исплативије имати синове, јер оно што улази у њихову репородуктивну вредност на „тржишту гена” јесте и њихов материјални статус. Материјални статус је од мање важности кћеркама. Разлог за то јесте тај што су жене репродуктивно „егалитарније”: број потомака је код жена равномерније распоређен. Код мушкараца влада већа „неегалитарност”: број потомака је неравномерније распоређен. Неравномерност у броју потомака код мужјака запазили су биолози и код других сисара (нпр. китова). Систем природне селекције фаворизује сиромашне девојке и богате младиће. Стога је потпуно разумљиво што младићи имају снажну жељу за социјалним (тј. финансијским) успехом. Њихове женке парњакиње га имају компаративно мање. Оне знају (барем подсвесно) да број њихових потомака не зависи толико од места на социјалној лествици. Младићи знају – вероватно више подсвесно него свесно – да њихов репродуктивни успех стоји у тешњој корелацији са местом на социоекономској лестви. 3. Савремена Србија У последње време постало је помодно да се критикује наша „патријархална средина”. Многи наши социолози, антрополози и други јавни радници критикују оно што они сматрају нашим заосталим патријархалним менталитетом. Опажања тих тобожњих интелектуалаца заправо нису много промишљена, јер не постоје непатријархална друштва и никада нису ни постојала. Стога је заправо једино сувисло питање: колико је наше друштво патријархално? Да би одговорили на то питање морамо се запитати: који је најјаснији индикатор патријархалности? Најјаснији индикатор патријархалности је природни прираштај. По том критеријуму, ми смо веома мало патријархална средина. То потврђује и теоретска биологија. 4. Врста са „високим мужјачким родитељским улагањем” Наша врста је – како би рекли теоретичари биологије – врста са „високим мужјачким родитељским улагањем” („high male parental investment”, HMPI). Социолози би је назвали „патријархалним”. Идеја која се крије иза оба термина је заправо иста: указује на то да су материјални ресурси углавном у рукама мушкараца. И управо стога што је наша врста таква, постигла је задивљујуће успехе. Читава цивилизација је заснована на чињеници да у нашој врсти постоји „високо мужјачко родитељско улагање”, тј „патријархат”. Постојање осам милијарди људи доказује колико смо успешни. Али српско друштво пати од демографског опадања. То сведочи да је оно заправо премало патријархално – да у њему има премало мушкараца који су способни и/или вољни да улажу у подизање потомака. Ако желимо више бракова и више деце мора у Србији постојати више финансијски способних мушкараца. То се може постићи само ако се финансијска моћ која су сада сконцентисана у једном уском кругу мушкараца равномерније дистрибуира. Са порастом броја финансијски способних мушкараца порасле би и шансе за склапање бракова и оснивање породица. Како је примерио еволуциони психолог Роберт Рајт (Robert Wright) у књизи „Морална животиња” („The Moral Animal”): „Разумно је мислити да са равномернијом расподелом политичке моћи, постају равномерније распоређене и жене” („It stands to reason thаt as political power become more widely distributed, so did wives”, стр. 99). Данас у Србији постоји јагма за мушкарцима из „горњих десет хиљада” („Upper ten thousand”), а занемаривање већине осталих. Основни узрок социјалне, политичке и економске нестабилности Србије у последњих пола века је недостатак мушкараца средње класе који би имали потенцијал да буду пожељни мужеви и очеви. Политичка и финансијска моћ концентрисана је у рукама малог броја мушкараца. Њима одговара идеологија „родног феминизма” јер спречава равномернију дистрибуцију финансијске и политичке власти на остатак мушкараца. Моћни мушкарци подупиру идеологију „родног феминизма” јер им она уништава конкуренцију – спречава финансијски и политички успон депривилегованих мушкараца. Идеолошка и финансијска спрега „горњих десет хиљада” мушкараца и „родних” феминисткиња има за резултат константно морално, демографско и економско пропадање Србије. Само доласком на власт конзервативних снага Србија може очекивати морални, демографски и економски опоравак. Библиографија Wright, Robert, „The Moral Animal: The New Science of Evolutionary Psychology”, Pantheon, New York, 1994. http://feedproxy.google.com/~r/srpskikulturniklub/HBqC/~3/cKnrXV8tzB4/deda-feminizam?utm_source=feedburner&utm_medium=email