Вук Јовановић: НОЋНА МОРА У ДОЛИНИ СЛАТКЕ РЕКЕ

Наставак први

(у коме ћу вас упознати  да Сорош и Блер имају и  нека друга „посла“, осим што  мешетаре по Србији)

Политичка нестабилност, сумње у  високу корупцију, промена правила  у већ започетом послу, један  ортак кога актуелна власт буквално мрзи (четврти у четири године), мегаинвеститор Сорош и бивши британски премијер Блер у улози саветника супростављене уговорне стране (за ревизију постојећег Кодекса о експлоатацији минералних сировина) – то је амбијент који Vale do Rio doce (Долина Слатке реке), бразилска и једна од највећих светских компанија за експлоатацију минералних сировина, сусреће уГвинеји (Западна Африка) у, изгледа несуђеном покушају, да приступи експлоатацији највећег (и још увек недирнутог), светског лежишта гвожђа Simandou.

                                                            #

Прича почиње две године уназад, када је бразилска компанија Vale do Rio doce купила, за две и по милијарде долара, право партиципације на лежишту гвожђа Simandou у Гвинеји. Тада је свима изгледало да се ради о добро инвестираном новцу. У питању је била експанзија саме компаније, по неким параметрима највеће на свету, бар када се ради о експлоатацији гвожђа, као и о самом лежишту, које је сигурно најперспективније, недирнуто светско лежиште гвожђа данас.

Међутим, последњих месеци се испоставило да се, уместо сигурне  и добро процењене инвестиције, заправо ради о правој авантури и  чак некој врсти ноћне море, која укључује неразјашњене смрти, тешке  оптужбе о корупцији, међународну  интригу застрашујућих размера  и претњу огромном материјалном штетом, тешком неколико милијарди долара.

Чим је, за ондашње услове баснословном инвестицијом, ушла на велика врата  у Гвинеју, бразилска компанија  се нашла на удару моћних личности. Аустралијска компанија Rio Tinto и кинеска Chinalco, које су у поседу једне половине лежишта, одмах су се отворено непријатељски декларисале против бразилске фирме и њеног израелског ортака, Beny Steinmetz-а, којима је инвестицијом припала друга половина будућег рудника.

Да би чорба била гушћа, влада  Гвинеје је донела више него сумњиву  одлуку да у току игре промени већ  уговорена правила. Природно су одмах  сви ту одлуку протумачили као  настојање владе да на експлоатацији  заради који долар више. Међутим, када је влада за посао ревизије важећег  Кодекса о експлоатацији минералних сировина ангажовала мађарског мегаинвеститора Сороша и бившег британског премијера Блера, избиле су на површину и неке сумње у „политичку коректност“* овог владиног потеза.

*(„Политичка коректност“, у  смислу праведније надокнаде  Гвинеји, а из неких ранијих  потеза према сиромашним и  неразвијеним државама Латинске  Америке и Африке се да извући  паралела, можда би чак и имала  проходност код бразилских „социјалистичких“  власти, али је компанија Vale do Rio doce својевремено приватизована  од стране неолибералне владе,  те се држава у том смислу  није ни изјашњавала.)

Од почетних сумњи, стигло се до закулисних и отворених претњи, неразјашњених, изненадних умирања, тешких оптужби  и противоптужби за високу корупцију, па чак и до, на овим нашим просторима чувеног, „говора мржње“ и, мање више, отвореног антисемитизма.

                                                              #

Израелац Beny Steinmetz је постао један од богатијих људи на свету, бавећи се бизнисом на местима где већина инвеститора не би имала храбрости да крочи ногом (из страха да не стану на нагазну мину). Његова специјалност је експлоатација минералних сировина у, благо речено, компликованим државама.

Дијаманти у Сијера Леоне, кобалт у Конгу, нафта у Нигерији. Све то усред грађанских ратова, државних удара и етничких чишћења. Колико је успео, говори његова актива, процењена на 6 милијарди долара. С`друге стране, Steinmetz свакако није кандидат за Нобелову награду за мир.

Он сам каже да је његов стил „агресиван“, ма шта то значило, и  не крије да се за успех на таквим местима „морају упрљати руке“. Дакле, није никакво изненађење што  се баш он појавио ових последњих  месеци, у овом послу око гвожђа у Гвинеји, сиромашној републици  на западу Африке.

Локална власт га је одмах оптужила да се не придржава закона откако је преузео део права на експлоатацију  лежишта Simandou.Како видимо из његовог „курикулума“, ова оптужба се изванредно уклапа у његову досадашњу каријеру. Али, како је Steinmetz у овај посао ушао као пословни компањон бразилске фирме Vale do Rio doce, оптужба је убрзо задобила сасвим друге конотације и димензије. О томе у следећем наставку, боље рећи наставцима.