Мирослав Свирчевић: Србија и САД – историја & history

(…) Занимљиво је да су модерна Србија и САД настале на веома сличан начин.

Слика

 

Сматрам да би се о томе могла написати озбиљна компаративна студија. И Србија и САД су започеле као микро-системи самоуправе у страном поретку, у којима се неговао и развијао специфичан начин живота који је после постао обележје модерног идентитета и једне и друге државе:

1) у институцијама сеоске и кнежинске самоуправе у Србији била је то патријархална култура сељаштва оплемењена православном вером, усменом народном књижевношћу и Косовским заветом; у Америци, то су биле колоније (њих 13 које су могле бити крунске – нпр. Вирџинија, Северна и Јужна Каролина итд, поседничке – нпр. Мериленд и аутономне – нпр. Масачјусетс) у којима се постепено градио релативно самостални живот у односу на метрополу а што се посебно огледало у постизању потребног нивоа јединства различитих праваца у оквиру протестантске вере; на тај начин извршен је културни препород који је створио специфичан „амерички дух“; формирана је нова нација, доста различиту од оне које су донели први досељеници из метрополе; било је потребно да се овај цивилизацијски ход још само потврди и на политичком плану;

2) насилно нарушавање уходаног система самоуправе и у једној и у другој земљи довело је до националних револуција; када су дахије упале у Београдски пашалук 1801. године, насилно су укинули дотадашњи систем кнежинске и сеоске самоуправе, те наметнули режим огољеног терора; ненавикнут на турске испоставе по кнежинама и селима, Срби су се дигли на устанак 1804. године; њихов устанак имао је у почетку ограничени карактер; био је окренут искључиво против дахија и њиховог терора; тада су Срби били савезници Високе Порте и султана; међутим, после првих великих победа, сазревала је свест о обнови националне државе и тада почињу да се стварају прве државне институције; највише заслуга на том пољу имао је врховни вожд Карађорђе, премда су и остале народне старешине дале свој допринос, као нпр. прота Матеја Ненадовић итд; све је то изванредно објаснио чувени немачки историчар Леополд Ранке у својој „Историји српске револуције“, написаној на основу Вукове грађе; као школован и искусан историчар Ранке је био довољно проницљив да одвоји оне најважније процесе у Срспској револуцији (који су били општег карактера и који су, као такви, били присутни и у историји других народа) од оних специфичних, оригиналних српских; у вези с тим, у Србији је национална револуција 1804–1830, стицајем историјских околности, постигла своје прве резултате „на одложено дејство“, с друге стране, у Америци је национална револуција 1776–1787, такође била проузрокована нарушавањем самоуправе малих политичких заједница од британске круне и владе; у једном моменту уведени су посебни порези за колоније против чега су се оне побуниле, истичући како немају обавезу да их плаћају пошто немају своје представнике у британском парламенту; тада је настала она чувена изрека “No taxation without representation” (нема пореза ако немамо политичког представника у парламенту), која и данас чини веома популаран кредо у Америци. Тако је избио рат, који је био окончан проглашавањем независности бивших британских колонија и њиховим повезивањем у посебан политички облик.

Касније, политички процесу водили су настанку модерне федерације са Уставом (1787) који је на импресиван начин предвидео поделу власти, и који данас представља пример квалитетног и дуговечног устава, способног да обезбеђује напредак покољења и да одолева бројним политичким искушењима.

(Епоха)

5 mišljenja na „Мирослав Свирчевић: Србија и САД – историја & history

  1. хм, изгледа смо омашили са монархијом и, наравно, уставом(који толико хвалимо)

    Sviđa mi se

    • али тебе, драги др Свирац озбиљно схватају само кад навијаш по фејсу у свосјтву мр МИрослава, а твоје научне бисере изгледа читам и преносим само ја (и дрп) .. ево нпр. ово треба да стоји у уџбенику за 3. основне:“насилно нарушавање уходаног система самоуправе и у једној и у другој земљи довело је до националних револуција“ ..ал нешто не виђу да то твоји академски колеге помињу икада .. не треба тебе као либерала да подсећам да имаш одговорност према својој нацији углавном заблуделих у неким новим идеологијама које везе с нашим традицијама немају… последице академског фејсбучења су све страшније… ено јуче навијачи пребили ћерку моје пријатељице на буској станици .. јуначине ЦИПЕРАЛИЛЕ жену???.. а кад се патријОте нису обазирале кад су на антигеј демоснтрацијама мамлази поред свештеника који благосиља такође ципералили лезбејку (пред камерама ју тјуба)..и то је срБски?

      Sviđa mi se

Ако мене питате...

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s