Дамонегро: Piromani ili Borci – kauboji opet jašu!

Države u kojoj „najpatriotskiji“ od svih predsednika daje aboliciju jednom fudbaleru, koji je SIGURNO upetljan u nezakonite transakcije kao i svi iz te branše uglavnom, i to PRE SUĐENJA. Ali taj isti „patriotski“ predsednik nema petlje, ili volje, ili snage, ili jednostavno NE SME, da abolira simboličan čin OTPORA AGRESIJI, OKUPACIJI I TERORU najmoćnijih država savremenog sveta

 
 
                Opet je naša država, kao što je i najavila, rešila da se obračuna sa svim siledžijama, uličnim nasilnicima, pa i onim političke motivacije. Rešila je Srbija da pokaže da je pravna država. Pohapsila i podigla optužnicu za paljenje stranih ambasada. Sve to izgleda sasvim u redu i u skladu sa zakonom. Srbija mora prema međunarodnim ugovorima i „međunarodnom“ pravu da obezbedi potpunu sigurnost stranim diplomatama i objektima koji su u njihovoj svojini.
                Pitanje koje se postavlja jeste jednostavno: ZAR PO SVAKU CENU? Nažalost, aktuelna i njene prethodne vlade nemaju svoju cenu. Prodaje se sve za malo. Često i za ništa. Ko su ti ljudi koji su palili i gađali ambasade naših „prijateljskih“ država? Jesu li to huligani kako ih je nazvala ondašnja žuta vlast, ili su to neki Srbi nezadovoljni činjenicom da su te države prvo bombardovale, zatim okupirale i na kraju stvorile KVAZI NEZAVISNU DRŽAVU na teritoriji Srbije? Da li je nova vlada ispunila predizborno obećanje da će poništiti sve štetne odluke (samim tim i procese) bivše vlasti? Da li bi uopšte došli na vlast da su u kampanju ušli sa onim što sada rade – poštuju sve što je prethodna vlast uradila i nastavljaju započeto?
                Krenimo redom. Na dan proglašenja „nezavisnoti“ na Kosovu su kao zaštitnici stajali moćni NATO vojni kontigenti. Isti oni koji su nam bacili hiljade kilograma osiromašenog uranijuma da bi sprečili „humanitarnu katastrofu“. Istog dana, ti su OKUPATORI priznali tu državu i ZAPRETILI da će se obračunati sa Srbijom ako pokuša da vrati oteto. Istog dana država Srbija NIJE DONELA ODLUKU O PROTERIVANJU SVIH AMBASADA OKUPATORSKIH I NEPRIJATELJSKIH DRŽAVA. I tu počinju svi problemi, ludilo unutrašnje i spoljnje politike, haos u glavama običnih ljudi. Bes se prelio na ulice. I nisu palili skupštinu – kao oni koji su na taj način došli na vlast! Palili su ono što su od neprijatelja mogli da dohvate. Njihove objekte. Iste one preko puta sveže srušenih srpskih ustanova i objekata. Neki su i poginuli u tom trenutku pod nerazjašnjenim okolnostima. Kada se bes stišao, vlada se usudila da pošalje policiju i zaštiti svoje NEPRIJATELJE. Ili ipak prijatelje? Kako za koga – u Srbiji je sve relativno. To im je oklevanje jedino bilo mudro, jer bi inače na ulici bilo krvoproliće Srba protiv vlade i policije. Kažem Srba -jer toga dana u vladi nisu bili Srbi. I nikad više oni ne mogu sebe da nazivaju Srbima jer na to nemaju pravo. Ni oni ni njihovi potomci. Ali u policiji jesu bili Srbi. I zato bi to bila katastrofa.
                Nakon tolikih godina, Srbija je smogla petlju da se opet obračuna sa SRBIMA. Ne sa piromanima. Piroman je čovek koji pali kuću zato jer je bolestan. Ili je pri tome i kriminalan i ima sakrivene namere. Piroman u širem pojmu jeste svakako i  država koja izaziva rat, okupira i vodi osvajačke pohode. Piromani su bili, jesu i biće svetski moćnici, sakriveni iza raznih organizacija i država. U našem slučaju piromani su upravo oni čije su ambasade zapaljene. Da ironija bude veća, neki drugi Srbi su pozvani da u Vojvodini ruše one predstavnike vlade NESRBA koja je ćutala na dan srpske sramote i zvaničnog otimanja Kosova. Od strane iste vlade koja sudi ovim Srbima, piromanima ili borcima?
                Da ne bude zablude, optuženi su pre svega borci. Borci za svoju zemlju i borci koji su ustali protiv neprijatelja tamo gde su mogli da ga nađu. Zato jer Srbija, nije htela niti mogla da goni neprijatelja tamo gde je trebalo i gde treba i danas – na Kosovu. Ako je i bilo krađe ili drugog sitnijeg kriminala, on nije bio ni motiv ni povod za sam događaj. A bilo je i ubistva. Marinci su ubili momka Srbina. Samo njima Srbija ne samo da ne sudi. Nije se usudila ni da podigne optužnicu. Kakav je obraz potreban da se jedna država tako obračunava sama sa sobom i sa svojim najpatriotskijim delom?
                Možda je u pitanju izvršenje naredbe kojom se u svesti svakog Srbina ubija i pomisao na otpor OKUPATORIMA? Slično kao što je bilo Vidovdansko odvođenje Slobodanovo sa sve kapuljačom preko glave, vođeno od strane okorelih uličnih kriminalaca Srbije.  Ne sumnjajte da je upravo tako. Iza svega postoje vešti organizatori specijalnog rata prema Srbiji. Onog istog koji traje već treću deceniju i samo ponekada menja svoje oblike: sankcije, menjanje istorije, jednonacionalne osude i krivci, menjanje standarda više puta i uvek na štetu interesa Srba i Srbije, bombardovanje uz poruke prijateljstva Olbrajtove, ekonomsko zaduživanje i isisavanje kapitala iz zemlje, medijska kontrola preko kupljenih medija i plaćenih novinara, i mnogi drugi pojavni oblici.
                Danas, ta ista „paljena“ ambsada seli svoje ljudstvo u TVRĐAVU na Dedinju koju im je dala naša država. U kompleks nadzemnih i podzemnih prostorija i postrojenja za sve vrste međunarodno dopuštenih ali sigurno i zabranjenih aktivnosti koje će tu da se sprovode. To je TVRĐAVA one iste države koja ima privatne zatvore po Evropi, Gvantanamo, otvoreno postavlja najsavremeniju tehnologiju za špijunažu i praćenje svih komunikacija uključujući  i ovu na kojoj mi sada komuniciramo a vi ovo čitate. Ali neka čitaju. Može im se JER SMO IM SAMI DOPUSTILI.  Više neće biti moguće ni da se ta „ambasada“ zapali. Osim da se vojno sruši.  I da se i zadnji Amerikanac istera iz pacovskih rupa na Dedinju. Da im se do daljnjeg zabrani svaki ulazak u Srbiju osim onima koji se ne bave politikom i nemaju veze sa svojom vladom.
                Danas se sudi da upravo otpor zvani „piromanija“ ne bi pao na pamet nekom budućem Srbinu.  Kako bedno zvuči u ušima i odjekuje u mislima nemoć i moralna katastrofa Srbije. Države u kojoj „najpatriotskiji“ od svih predsednika daje aboliciju jednom fudbaleru, koji je SIGURNO upetljan u nezakonite transakcije kao i svi iz te branše uglavnom, i to PRE SUĐENJA. Ali taj isti „patriotski“ predsednik nema petlje, ili volje, ili snage, ili jednostavno NE SME, da abolira simboličan čin OTPORA AGRESIJI, OKUPACIJI I TERORU najmoćnijih država savremenog sveta. Umesto toga gledaćemo tragikomediju zvanu „pravna država Srbije“ u procesu PROTIV SRBIJE.  Da li će se okupiti bar 1000 Srba ispred zgrade suda? Hoće li protestvovati ili možda zapaliti ustanovu koja sudi odavno zapaljenoj i žestoko izgoreloj Srbiji? Neće. Strah je veliki. Ne od stranih neprijatelja. Strah je od domaćih „patriota“ i „najvećih“ i „najpoštenijih“ političara koje je Srbija imala. Strah je da ćemo sami sebe uvesti u krvavi sukob i vrtlog GRAĐANSKOG RATA.  A taj strah je OPRAVDAN I SASVIM REALAN.
Jednog dana, nakon OKUPACIJE, na Dedinju neće biti neprijateljske tvrđave. NATO neće postojati ili bar ne u ovakvom obliku. Amerika će biti skromnija država koja se povinuje međunarodnom pravu. Njihova ambasada će biti otvorena kuća u centru koju čuva samo par domaćih policajaca. Kao i mnoge druge ambasade država koje ne seju terorizam i mržnju po svetu. Nemci će posle trećeg pohoda na Srbiju imati opečene prste i vekovno zujanje u ušima. Srbija će imati svoje graničare na Šar Planini i  Prokletijama. A možda i na Jadranskom moru, i zapadnije i južnije od današnjih granica. I to sve po volji naroda i demokratski odlučeno. A Beograd će između ostalog, upravo pored sadašnje ambasade, u onom blindiranom prolazu prema Savi imati ulicu sa novim nazivom. Recimo: „ULICA PIROMANA PATRIOTA“  ili „PROLAZ SRPSKIH BRANILACA“.  I imaće jedan trg koji će nositi ime „VUJOVIĆEV TRG“ . To je dan za koji vredi živeti i boriti se. Ovo danas je jedan GROZOMORAN SAN iz koga se mora naći izlaz i hitno BUĐENJE.
дамонегро“ – коментатор Преврата

Jedno mišljenje na „Дамонегро: Piromani ili Borci – kauboji opet jašu!

  1. ако ме сећање не вара, управо је тома био тај који је довео онај силан народ на протест… а веља је пустио хулигане у акцију… сада оптужују коштуницу, а он није могао ни тридесетак људи да доведе на протестни скуп, рачунајући бору чорбу и кустурицу… наравно, нико томи не трља нос, нико не спомиње његово учешће… то је, иначе, била последња велика енергија овог народа, исказана у одбрани државе и уместо да буде искоришћена, коштуница се опет уплашио и повукао… а још тада смо могли да се ослободимо жутих и катастрофалних резултата 5.октобра… не би тома данас смишљао како да се откачи косова и остане патриота

    Sviđa mi se

Ако мене питате...

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s