САВЕЗ БУРЖУЈА – саопштење за јавност бр 1 о штетности Споразума БГД-ПР

by BRM

Кад се каже да је неки поступак штетан, требало би да буде јасно у односу на кога, а имплицира и да је било неко претходно стање у односу на које је новонастало битно погоршање.

 

„Завршетак преговора представника Владе Републике Србије и представника самопрокламоване, нелегалне и нелегитимне државолике творевине тзв. “републике косово” и парафирање диктата Европске уније – тзв. “Споразума Београда и Приштине у 15 тачака” – Савез пролетера сматра штетним и антинационалним актом…“, пар минута по oбнародовању вести о Споразуму написаше самозвани пролес (они који осим потомства немају никаква средства за производњу ни имовину) превратника. Нисам у стању да се изјасним о штетности или корисности нечег о  чијем садржају нисам упознат, поготово не само пар минута по вести о догађају  и 10 минута по гласинама разним. А кад чујем исте хорде (не мислим на превратнике) како вичу издаја издаја, не сматрајући неопходним да нас почасте  било којим аргументом, готово се већ рефлексно сврставам уз другу банду.

Данас , неколико дана по дану Д, још сам збуњенији. Што више читам више сам дојма да је  “Споразума Београда и Приштине у 15 тачака” можда штетан, али по Тачијеву клику, а ја као националиста за њих баш и не навијам (већ за своје).

Став Савеза пролетера који су касније семпловали у своје хитове и ДСС и СРС и Двери и ини садржи три кључне речи – штетно, антинационално и плебисцит (референдум). Ајмо редом.

А) штетно

Кад се каже да је неки поступак штетан, требало би да буде јасно у односу на кога, а имплицира и да је било неко претходно стање у односу на које је новонастало битно погоршање. Наравно и ја се слажем да је ово стање неоспорно јако лоше, посебно у односу на визије из народних песама Бећковићевског циклуса и осталих сновиђења и да би било јако лепо да је сасвим друкчије, рецимо да овакви Албанци, оваква САД и сл.  не постоје. Али постоје.

Штетан је по Србе. Неоспорно по неке. Али по које?

Претходно стање („изгубљени рај“) карактерисало је двојство управе над српским  становницима Косова.

На изборима које је организовала власт Косовске (пара)државе, који су делимично били бојокотовани а држава Србија их није признавала сем 2002. кад је ДОС позвао на баш изборе у организацији Косова, бирани су извесни изгледа доста разнолики типови. Неки су само својим присуством давали покриће за слику „мултиетничности“ Косова и наводне равноправности тамошњих Срба, многи су се лично окористили, а неки су изгледа прогурали и понешто конкретно а корисно за заједницу. Какви су да су, али су бар бирани, макар и од мањине становништва које бојкотује изборе на сугестије Влада Србије.

Паралелно имамо „општинске структуре“ које су формиране одлукама владе Србије од 90. године наовамо. Држава Србија се Законом о локалној самоуправи донесеним још за Слобина вакта у ком пише да Србије неће организовати изборе на Косову, јер не врши власт тамо, практично повукла. .Власт у Београду дакле 20 година ПОСТАВЉА носиоце фингиране власти (председник неке косовске општине столује нпр. у Крагујевцу) углавном из редова оних којима је ласно да скокну из својих београдских станова до страначких централа. Било је и „сналажљивих“ који су се огребали о буџете и за функције од обе „државе“.

Заједничко и једним и другим „структурама“ је да немају пуно везе са преосталим српским  становништвом на Косову, персонално оне „косовске“ чак имају  више али интересно изгледа обе нимало.

Након „губитка раја“ одржаће се избори МЕЂУ ТАМОШЊИМ СРПСКИМ СТАНОВНИШТВОМ чији ће легитиметет бити опште (међународно) признат.  (Практично) унутар српске заједнице (државе у држави, републике српске) на Косову а (формално) у оквиру републике Косово. Ето издаје – предали смо фингирану власт коју смо „обнашали“ – читај неизабране постављене луфтигузе из београдских страначких централа давно избегле са Косова у сопствене београдске станове. „А ХА КАКВА ШТЕТА ДИСЦИПЛИНА БИЋЕ ВЕЋА.“

Изгубили су Срби каријеристи квислиншког режима косовске владе и  каријеристи избеглице у Београд.

Гаранција опстанка „изгубљеног раја“ биле су Резолуција 1244 и Устав Србије, које смо (тј. наша „издајничка“ власт) „одбацили“, понављају патриЈотски јуришници, којима се на моју жалост изгледа приружују и пролетери међу превратницима. Прочитати шта заиста пише у резолуциј и Уставу – непотребан је напор.

У фамозној Резолуцији врви од фингираних почасти Србији којима се прикрива акт отимачине и окупације, али постоји пар врло конкретних обавеза – ниједан орган српске власти не сме  остати на Косову – ни судство, ни здравство, ни војска ни полиција...И би тако тијеком „изгубљеног раја“.

Од прекјуче, након „издаје“, организација српске заједнице имаће ИЗАБРАНЕ председника, потпредседника, скупштину и веће (тачка 3 Споразума),  имаће пуни надзор у областима економског развоја, образовања, здравства, урбаног и руралног планирања (тачка 4 Споразума), пословима у свим општинама са већинским српским становништвом бавиће се „српски панел“, одељење Апелационог суда, које ће, укључујући административно особље и судије, имати стално седиште у северној Митровици (тачка 10 Споразума), бираће регионалне шерифе (команданта полиције – тачка 9),   а припадницима других постојећих безбедносних српских структура биће понуђено место у одговарајућим косовским структурама (у преводу Срби ће чинити безбедносне структуре у српским општинама заједнице) ….

ПатриЈотски критичари са севера Косова кажу да нису добили ништа за шта се већ нису изборили, што је феноменолошки посматрано тачно, али суштински није. Наиме, та „стечевина“ (јуначким отпором тамошњег становништва) САДА ЈЕ ЛЕГАЛИЗОВАНА и међународно гарантована, нису више partizanen banditen.

Да нацртамо патриЈотама – након „издаје“ „српска чизма“, како се изразио Марко Ристић,  ће бити у српским срединама, кадија Србин ће судити, српска заједница ће одлучивати о школству и просвети и здравству. И све то се више неће звати „паралелне институције“. ПОСТАЋЕ ЈЕДИНЕ на територијама на којима  живе Срби. Да ли је то мало за преостало становништво „бројно као једна београдска улица“, како се цинично изразио још један од новопечених жутих патриЈота, аналитичар  Тодорић, све критикујућ „издају“.

 „ЗАМИСЛИТЕ ПАРАЛЕЛУ ДА СМО МИ МОГЛИ У Крајини и Далмацији да бирамо свог командира полиције, да имамо пуну контролу над просветом и здравствоом и јавним  информисањем и да смо добили гаранције да на подручје Српске Крајине неће улазити хрватске снаге?“ црта поменути Ристић.

 Након „издаје“, евентуални упад Роса, или како се већ зову, био би кршење међународно гарантованог споразума, у доба „изгубљеног раја“ отпор упаду Роса од стране персонално истих особа које су данас у легализованим униформама и „чизмама“ била би хајдучија и напад на поредак државе признате, ма колико се то нама не свиђало, у знатно више држава него што је било која од спорних територија (Абхазија, Тајван, Јужна Осетија, Северни Кипар…) на планети.

О осталим штетама у наставку, када ћус е дохватити много комплексније теме – „антинационално“ 

http://branali.blogspot.com/