СТРУЧНА ОДБРАНА НЕВИНА ЧОВЈЕКА

 Imati intelektualne snage da se odupremo pritisku drugih  i imatii dovoljno kritičke distance da donesemo svoj samostalan i objektivan sud je velik  izazov za svakog istraživača. 

 у међувремену се испоставило да никаквог „порно снимка“ са „оралним задовољавањем четворице младића“ заправо и нема, већ да постоји само мутни снимак пољупца двојице мушкараца (од којих један личи на Качавенду).

 iz opisa  ovih  osam  navodnih žrtava proizilazi da Vladika Vasilije svaki put na drugačiji način ispoljava svoju navodnu patologiju,  što se takođe ne uklapa u postojeća naučna saznanja o nasilniku. od jedne žrtve tražio oralni seks, od druge analni seks , od treće da samo posmatra njegovo masturbiranje  itd.  Ova lepeza raznolikih seksualnih obrazaca u zadovoljavanju spolne pohote  je preširoka za nasilnika

Piše: Jagoda Savić

U javnosti Federacije BiH postoji izrazito negativna slika o ličnosti Vladike Vasilija Kačavende. Svaki konformista će ovu sliku prihvatiti bez preispitivanja, pod uticajem psihološkog pritiska okoline koja nam nameće svoje mišljenje . Imati intelektualne snage da se odupremo pritisku drugih  i imatii dovoljno kritičke distance da donesemo svoj samostalan i objektivan sud je velik  izazov za svakog istraživača. 
Prvi razlog za sumnju da se o Vladiki Vasiliju ciljano stvara negativna slika je opšti utisak o izjavama žrtava njegovog navodnog prekoračenja crkvenog kodeksa. Naime, opis ni jedne od  osam žrtava se ne uklapa u postojeća naučna saznanja o standardnom reagovanju  žrtve  seksualnog iskorištavanja.

Najbitnije odstupanje  navodnih žrtava Vladike Vasilija od teorijskih postavki kriminologije je što njihovu priču o tome šta im je Vladika  radio ne prati i emocionalna reakcija žrtve. Ni u jednoj od  osam izjava nema  opisa osjećaja gađenja i zaprljanosti koji nužno prati svaki oblik seksualnog iskorištavanja i  koji žrtvu najviše boli. Emocionalna rekacija žrtve je  suštinski dio  traume od zlostavljanja, a o njoj ni jedna Vladikina žrtva ne priča pa se stiče utisak  da zlostavljanje  nije ni doživjela! 

Drugo, iz opisa  ovih  osam  navodnih žrtava proizilazi da Vladika Vasilije svaki put na drugačiji način ispoljava svoju navodnu patologiju,  što se takođe ne uklapa u postojeća naučna saznanja o nasilniku. Seksualni zlostavljač  uvijek ima  onaj karakteristični obrazac ponašanja koji je svojstven samo njemu i  po kom je  prepoznatljiv. Način ispoljavanja seksualne patologije se u teoriji naziva  seksualna navika. Vladika Vasilije je od jedne žrtve tražio oralni seks, od druge analni seks , od treće da samo posmatra njegovo masturbiranje  itd.  Ova lepeza raznolikih seksualnih obrazaca u zadovoljavanju spolne pohote  je preširoka za nasilnika koji ima samo potrebu rasterećenja, pa se sa velikom izvjesnošću može tvrditi da ni tvrdnje žrtava  o načinu izvršenja djela nisu istinite.

Treće, postoji prevelik stepen podudarnosti između izjava navodnih  žrtava Vladike Vasilija. osam različitih psiholoških profila, osam različitih nivoa obrazovanja, osam različitih dobnih skupina i osam različitih uticaja sredine  ne bi trebali sročiti erotski sadržaj sa ovako visokim stepenom jezičke i strukturne podudarnosti.
Dalje, jezgro erotskog sadržaja za koji se optužuje Vladika Vasilije u svakoj od osam prijava protiv njega sadrži po jedan upečatljiv detalj, koji kao da je namjenski pravljen za podnaslove novinskog članka  ili za antrfile teksta(istaknuti najgornji dio). Takvi su npr detalji “daj mi  guzu, kupiću ti  auto“, “sedi ti na krilo svom vladiki“, i slično. Detalj je svaki put vulgaran kako bi prikazao navodnu Vladikinu seksualnu izopačenost. 
Zatim, kompozicija rečenice, njen unutrašnji ritam reče i stil pisanja opisa samog seksualnog kontakta Vladike Vasilija sa žrtvom je do te mjere  podudaran da budi pomisao da je sadržaj svakog Vladikinog nasrtanja  sročila ista osoba. Kreator ovih opisa  ili dobro poznaje materiju seksualnog zlostavljanja, ili ima veoma bolesnu maštu, ili se profesionalno bavi analizom i kreiranjem propagande.

Četvrto, u samom zadovoljavanju Vladikine pohote ima elemenata nerealnog redosljeda. Npr.,  nelogično je da, ako se Vladika već zadovoljio oralno, a žrtva ne opisuje postojanje novog  seksualnog  stimulansa koji bi podstaknuo  novu Vladikinu erotsku reakciju da bi uopšte mogao izvršiti novi seksualni čin, taj isti Vladika  poželi da se nakon  postignutog zadovoljstva ponovo zadovolji i potpunim spolnim snošajem. Ako nedostaju detalji za ovaj novi poticaj za seks, zašto bismo vjerovali da ga je zaista i bilo?

Detaljan uvid u sadržaj optužbi i okolnosti koje su prethodile ili slijedile iza optužbi,  pokazuje nepobitnu činjenicu da su svi prijavljivači  imali bolesne misli koje su uticale na njihove izgovorene riječi i njihovo ponašanje, pa se postavlja pitanje da li se moglo desiti da je neko  ciljano iskoristio osobe sa bolesnim mislima  da optuži Vladiku ?

Ipak, uz svo uvažavanje i ovih odstupanja od struke i mogućih skrivenih motiva, broj prijava protiv Vladike Vasilija je prevelik, pa se postavlja pitanje od javnog značaja da li je kriv ili nije? I, ako je kriv, zašto ni za jedno krivično djelo seksualnog iskorištavanja nije procesuiran  i kažnjen?

Sa druge strane, Vladika je  uporno ćutao i to su neki posmatrači tumačili kao dokaz krivice. Zato se ukazuje potreba za analizom Vladikinog ćutanja iz etičkog ugla. Pokušajmo etičku suštinu shvatiti pomoću jednog primjera. Kad djevojci kažu “Ti si ružna”, ona se pogleda u ogledalo. Ako je zaista ružna, prihvatiće ružnu silku o sebi i  reći će”Jesam, pa šta mogu. Ne mogu svi biti lijepi”. Ako je lijepa, reći će “Ne, ja sam lijepa” i odbaciti ružnu sliku o sebi.
U drugoj situaciji, kad nas neko opsuje, mi mu zviznemo šamarčinu. On nas uvrijedi i mi reagujemo. I naše moralno “Ja” se “naljuti“ kad ga neko napadne. Kad nam neko kaže TI SI KRIV mi, ako nismo krivi, odbacujemo tu negativnu sliku o sebi  i kažemo “Ne, ja sam nevin“ ili „Ne, ja nisam kriv“.

Kako reaguje Vladikino moralno “Ja”? Da bismo otkrili kako reaguje, prošetaćemo dijelove izjava koje nam je dao kroz etički kategorijalni aparat. Očekujemo da se Vladikino moralno “Ja” “naljutilo” na optužbe i da Vladika kaže “ NE, JA SAM NEVIN”.

Da li ćemo očekivanu rečenicu naći u odgovorima Vladike Vasilija?

http://www.crkvenaistrazivanja.com/ (preneto latinicom, kako je na sajtu)

Слободан Антонић

Када је пре потписивања срамног Бриселског споразума покренута здружена пропагандно-криминала акција бриселског таблиода Блиц и вашингтонске мреже „сарадника за Балкан“ против СПЦ и њеног владике Василија, ту акцију сам био назвао „превентивна парализа“. Њен циљ је, наиме, био да се неутралише СПЦ као последњи озбиљнији фактор отпора предаји северног Косова Приштини.

Акција се састојала из лавине написа у таблоидима о томе да је, наводно откривен „порно снимак“ на коме „Качавенда орално и анално задовољава четворицу младића“ и да је тај „порно снимак“, према екслузивној информацији Блица, „анализирао Синод СПЦ“. Онда се у међувремену испоставило да никаквог „порно снимка“ са „оралним задовољавањем четворице младића“ заправо и нема, већ да постоји само мутни снимак пољупца двојице мушкараца (од којих један личи на Качавенду). Али, жељени пропаганди утисак на публику је већ направљен, и „србијански владика у порно филму“ постала је омиљена синтагма другосрбијанског интернет башибозука, али и многих „про-европских“ Срба навучених на Блиц.

http://www.nspm.rs