Весна Веизовић: Трла баба лан… а село гори!

 

Слика

Пишем овај текст са претпоставком да се велики број вас неће сложити са мојим виђењем јучерашњег протеста, међутим сматрам такође да ће бити и оних који ће након читања ових редова вероватно размислити о свим дешавањима, јучерашњој представи која беше само једна у низу које се десише за последња два месеца у Србији. И стога сматрам да и поред могућих напада на моју личност је ово моја дужност.

Неколико дана пре последњег, јучерашњег протеста, питах једног колегу која је заправо сврха овог митинговања, уколико ће на бину изаћи неколицина људи и казати оно што сви знамо и то онима што то већ знају?!

Направити неколико протеста са истом поруком , са истим људима на бини , истоветним речима, само сваки следећи пут разблаженијим и са још мање покретачке енергије али са доста празних речи свакодневног „кућног“ мудровања о лошој политици, и не може довести до нечег другог сем до још већег народног разочарења и одустајања од било које следеће битке, па макар се она огледала и у броју људи који су дошли на протест.

Унапред ризикујем да ће ме многи назвати пуленом СПЦ, другосрбијанком или ко зна каквим све именима, како то обично бива пре него се и та већина која дели епитете не опамети. Примера ради, док сам на самом почетку ове црвено напредњачке колације писала како ће Николић засенити својим делима све претходнике и да ће се због напредњака морати смислити нова и већа реч као синоним за издају, јер рећи за њих да су издајници делује тако млако и празно да увек тражим бољу и јачу, називали су ме жутим и демократским агентом. Те тако и овај пут полазим већ спремна на бројне критике али и наду да ће се на правилан начин ако не данас, а онда једног дана схватити порука коју желим послати.

Морам рећи да нисам лично присуствовала протесту, али сам подржала на један непосредан начин и његово одржавање и целу ту шараду за народ. Након одржавања претходних , моја процена је била да иако је остављен простор да народ схвати шта се десило и куда нас води ова власт , неће бити неких већих збивања нити ће посећеност бити онолика колико су то можда поједини очекивали.

Претходне две године у Европи, али и у целом свету видели смо грађане Грчке, Шпаније, Италије, Француске, чак и Словеније чијој величини и бројности се и данас смејемо , који су због неколико хиљада отказа и мера штедње палили своје главне градове, сукобили се са полицијом, изазивали такве нереде показујући истински бес и тако стварајући критичну масу показивали својим властодржцима на шта су спремни и колико су озбиљни у својим намерама уколико би се рестрикције наставиле у оном смеру који је на штету одређеног народа.

Да ли је могуће, да док у целој Европи грме немири, док је пола планете захваћено грађанским ратовима где свакодневно неколико стотина па и хиљада људи изгуби живот, у Србији, далеко познатој по пркосу и храбрости и неодустајању од своје земље, данас имамо пар хиљада послушних грађана од којих неки превале и по неколико стотина километара не би ли дошли и послушали неколицину говорника који им кажу оно што су већ и сами знали, успут замоле на пажњи и пошаљу народ кући?!

Шта се дакле дешава?

Уколико је једна влада оваква каква јесте, и поготово данас када је њен смер толико очигледан и сама та очигледност доводи сваког од нас до очаја и само једног питања : Да ли је могуће да не постоји нико ко може ово стање да промени? Да ћемо, док се они на које се ослањамо да нешто промене , мирно слушајући митингаре , полако , као труло месо распадати се и на крају нестати? Да ћемо ради послушности и доброг владања остати без сопствене земље и без свега?

Ту долазим до оног кључног проблема, до сржи свег дешавања које узрокују овакво стање које ће трајати све до оног тренутка када већ очајни појединци не остану сви са по једним бубрегом , јер су други продали да би преживели а новац већ потрошили, не узму оружје у руке и крену да убијају комшије или сваког ко им се у том тренутку учини најкривљи за ситуацију у којој се нађоше.

Значи једини проблем који ми имамо се састоји у томе да :

-Или немамо истинску опозицију,

-Или је та опозиција само гомила кукавица која не сме народ покренути?

Већина вас ће се сетити протеста који се спонтано десио услед проглашења независности Косова од стране Шиптара. Нисам неки присталица рушилачких похода који су се десили тих дана, али не сматрам никаквим злочином напад на америчку амбасаду, пре свега јер је то ништа у односу на злочине које су Американци учинили и даље што чине над српским народом.

Такође бес народа који се тада спонтано окупио, непредвођен ниједном политичком партијом био је прави показатељ народног осећања према политичарима овдашњим али је тада показао нешто што су ти политичари који су управо захваљујући том народу сели у своје фотеље заборавили.

То је управо снага народа, слободна и неспутана ниједном политичком партијом, организицијом , невладином фракцијом , покретом или било каквим сличним видом формалности које одузима сваком појединцу право на слободу и слободну делатност.

Прекретница

Сасвим је могуће да је следећи протест након тога обележио крај народне воље и слободних , спонтаних протеста који су преко потребни овој земљи. Прво веће дешавање након тога био је 10.10. 2010. Године за геј параду. Иако су неке десничарке организације преузеле на себе организацију тог протеста, тог дана је далеко више било слободне воље, накупљеног беса и спонтано скупљене омладине и старијих људи него што је заиста било неке формалне организације. Међутим тог дана је такође замрло спонтано дешавање.

Након година и година „испирања мозга“ нашег народа, и опет немогућности да се дође до оног стадијума који је властодржцима потребан, односно да народ претворе у обичне зауларене овце које су слепо послушне и задовољне сваким окрајком који им се баци, руља се опет ствара.

Међутим губитком индивидуалности али жељан отпора народ наставља да показује свој бес. Властодржци знајући како су дошли до својих позиција, неки од њих знајући и како су већ једном скинути (СПС) користе одређене групације које ће каналисати ерупцију беса кроз мање и добро контролисане протесте као што смо већ имали прилику да видимо у протекле две године. Односно сваки протест који се десио у протекле две године, почео је и завршио се са речима : Будите мирни, не правите инциденте, мирно се разиђите.

Што у преводу значи, захвалимо се властима што су нам и ово дозволили да бисмо имали где да се испразнимо и вратимо кући у јад и беду из које смо и дошли да не променимо апсолутно ништа!

Такође је јасно, као што сам на самом почетку нагласила да је народ очајан, да жељан промене и да га та жеља и немогућност да ишта промени доводи до невероватних фрустрација. На друштвеним мрежема људи више ни не скривају свој бес и може се наћи до танчнина описан начин на који поједине политичаре скраћују за главу. Што је само један у низу показатеља да је овај народ и више него спреман за једну револуцију. Једну народну револуцију која треба и може да изведе велике промене, али се то неће десити са старим мешинама, јер се ново вино не сипа у старе мешине. А те старе мешине јасно је да нити желе да изведу народ на улицу, нити се народ више ослања на њих. А и онај мали проценат који је остао уз њих, јесте ту јер нема ниједну другу опцију.

То је између осталог и један од кључних разлога зашто је тако мало људи присутно на оваквим протестима- сазнање да организатори не желе и не могу ништа да промене , односно да чак ни створена критична маса се неће померити без дозволе оних који су их окупили .

Јучерашњи протест

Вероватно бих све ово прећутала да јуче нисам пратила протест и остала у најмању руку шокирана дешавањима, говорницима и апсолутном несврсхиходношћу јучерашње шараде. Сем крајње негативног ефекта који је постигнут а то је изгледа и био циљ тог дешавања.

Изласком Митрополита Амфилохија на бину и извођењем молитве за упокојење владе , сам протест је изгубио на озбиљности а другосрбијански медији и ова властодржачка структура је само добила разлог више да омаловажи протест и да сваки каснији гест Српске православне цркве којим би стали на страну народа ублажи и демистификује.

Следећи говорник је био крајње дискутабилан, владика Атанасије Јевтић. Чија је помајање на сцени изазвало негодовање и звиждање разочараног народа. Познато је да је након принудног одласка владике Артемија са Космета нестало снаге православне коју је управо он одржавао и недићевским напорима чувао заједно са својим монаштвом, те је појава Атанасија Јевтића, које је кумовао у укланању владике Артемија, у народу изазвала само револт и питање на шта су мислили организатори потурајући оног чији је долазак означио увођење и пропагирање шиптарских докумената, недостојних и непримерених договора с Шиптарима.

Изреволтиран народом, који не гута баш све што му се понуди, па тако ни лажи о владици Артемију чије су име узвикивали видевши Атанасија на бини, он је свој говор почео лажима што је све касније изговорено бацило у сенку а народ оставило без даљих поклика и узвика током целог протеста. Чак и непосредње претње, како неки протумачише оне силне анатеме које бацише на Вучића и Дачића, нису изазвале овације нити задовољство претерано јер нису дошле од оних од којих се очекивало, већ од црвених великодостојника који ништа друго на овом протесту нису радили већ изврашавали задатке којекаквих служби и властодржаца које их и послаше не би ли својим присуством контаминирали Србе са Косова и Метохије, док их касније медији буду са њима поистовећивали и тражили покретање којекаквих тужби и оправдање за даље рестрикције према Србима са окупирних територија.

Следећи говорници који су наступили ништа непознато нису казали. И њихово присуство је изазвало управо очекиване благе реакције које су они још ублажили позивом на мир, и још једном захвалношћу што им је омогућено да дођу и кажу ништа, односно ништа што би изазвало икакву рекацију и икакву промену.

Све у свему и ово је још само један протест за умиривање сопствене савести свих оних који наводно желе неку промену а нису спремни да се даље носе са њом. Шарада, престава и манипулација са свима нама који очекујемо једну револуцију , једно „чишћење“ Србије а добијамо сваки пут само још веће разочарење.

4 mišljenja na „Весна Веизовић: Трла баба лан… а село гори!

  1. Povodom članka koji počinje sa „Trla baba lan….“

    Članak je pokazao neka razmišljanja i stavove autora. Ne sporeći nikome da piše i o onome čemu nije lično svedok moram da se osvrnem na validnost ocenjivanja događaja i ljudi iz druge ruke. Problem je što se autor u samom startu OGRADIO svojim ne prisustvovanjem mitingu. Zašto? Da li je autor još jedan od onih koji su sedeli u svojim stolicama i na kaučima i čekali da im TV prenese sliku i događanje? Zar i pored nagomilanog besa i želje da se prisustvuje i kaže nešto drugo, autor i mnogi njemu slični nisu imali hrabrosti da se pojave i budu „snimljeni“ brojnim policijskim kamerama? Da li je taj ISKONSKI ili nametnuti strah ogledalo stanja srpske nacije i suštinske DIKTATURE u kojoj se nalazimo? Možda je u pitanju samo nedostatak volje i lenjost da se pokrene i izađe na ulicu? Ili su u pitanju neki sasvim treći interesi naših lažnih života u kome pripadamo jednoj stranci a ne sledimo njene stavove već samo svoje individualne interese? Životi koje živimo i u kojima glumimo jedno a suštinski smo ono drugo. Ja JESAM bio ma mitingu. I nisam našao želje da napišem članak. Prvo jer sam znao da će neki koji su dobili „informacije“ preko „objektivnog“ javnog servisa i njegovih pandana „javnih serviščića“ imati šta da kažu. Moram da pitam i autora ali i ostale buduće autore: NA OSNOVU ČEGA VI UOPŠTE IZVEŠTAVATE ILI DAJETE MIŠLJENJE?

    Mogao bih ovu polemiku da proširim na mnogo strana ali je za poentu i ovo dovoljno a što je još bitnije sasvim jasno. Iako se slažem sa stavovima autora po većini pitanja, ipak mi je malo degutantno da neko ko ne može svojim prisustvom barem da uveća broj prisutnih „očekuje revoluciju i „čišćenje“ Srbije“. Istovremeno prisutne naziva „šaradom“ i njihove pokušaje „umirivanjem sopstvenih savesti“. A gde je vaša savest? Zaspala na ugodnom krevetu pored TV-a? Treba li neko drugi za vas da izvede „revoluciju“ i promene a vi da se proglasite revolucionarom?

    I kratko sa mitinga da vas obavestim o doživljenom utisku. Ličnom i neprenesenom preko medija. Video sam mnoge govornike i razne učesnike na i oko bine. Iz većine je ključao bes i nemoć. Video sam neke smirene likove, sa kamerama, u mantijama, na „strategijskim“ pozicijama koji su tu očigledno po zadatku. Video sam ono što sam nagovestio: SUKOB MEĐU SRBIMA. Počelo je – sa tendencijom ubrzanja. Otvoreni zvižduci govornicima iako dele njihovo mišljenje samo zato jer ne pripadaju njihovoj struji. Artemijevce kako skandiraju protiv Amfilohija ne shvatajući da je skup mnogo viši i bitniji od njihovog bivšeg vladike. Sami povici su ponekad bili prostački i neodmereni. Protiv svih ali što je najgore i protiv samih sebe. Jer svi koji su tu bili prisutni su predstavljali jednu ideju: OTPOR EU, NATO I KOMADANJU SRBIJE! Nikako to nije bio miting za uske stranačko-sektaške ciljeve.

    Ali želim i moram mnogima da oprostim. NE ZNAJU ŠTA RADE! I nema ko da ih nauči. Oni što znaju sede kod svojih kuća i čekaju da neko drugi rešava njihove frustracije. Pri tome nikako ne mislim na one koji su protivnici ovog mitinga i pobornici EU i NATO. Mislim na one, koji osim pisanja, javnog ili tajnog ogovaranja i iskazivanja ogorčenosti, nisu spremni da žrtvuju ni dva sata svoga vremena i pokažu barem malo hrabrosti da iskažu svoju volju. I neka me je snimila kamera. I neka me ubace u arhivu. I neka znaju i kolege sa posle (a nekome i kolege iz stranke) da NE PODRŽAVAM BRISELSKI „SPORAZUM“. Zamislite da je umesto 3000 bilo TRISTA HILJADA ljudi? Imaćete novu šansu na Vidovdan i nemojte da kažete da ste neobavešteni. Ili ste ljudi ili živite u strahu i umirete kao kukavice. Ko nema hrabrosti da izađe i javno pokaže neslaganje sa svojom vladom ili liderima taj nema pravo da govori o odbrani. Jer ga sigurno neće biti ni u budućnosti ako ne daj bože mora da ide na Kosovo. Ili u Vojvodinu. Ma ni ispred svog ulaza da brani dete komšije od nasilnika. Razumemo se iako se ne poznajemo. Zar ne?

    Sviđa mi se

    • “ Prvo jer sam znao da će neki koji su dobili “informacije” preko “objektivnog” javnog servisa i njegovih pandana “javnih serviščića” imati šta da kažu. Moram da pitam i autora ali i ostale buduće autore: NA OSNOVU ČEGA VI UOPŠTE IZVEŠTAVATE ILI DAJETE MIŠLJENJE?“
      na osnovu direktnog prenosa na ju tjubu i sajtu dveri koji su isti organizovali… tako da je teško mazati da nije bilo tako kako je bilo… a još sam i lično proverio

      Sviđa mi se

  2. Sve sam procitao gore.Iako znam da se manipulise vecinom, oni ili mi koji sno otisli u protestnu setnju grado smo dovoljan strah miliciji i onim na vlasti,to niko ne pominje ali znaju gradjani koji nisu mogli da prolaze ulicama od nas,pa malo po malo se popravlja brojno stanje pravih patriota koji ce da im jebu mater kad dodje vreme.
    „Залуд је буре од најскупљег дрвета, ако се у њему држи укисло вино.“
    -Свети Владика Николај Велимировић-

    Sviđa mi se

Ако мене питате...

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s