Велизар М: Тачно решење погрешног задатка

(коментар на текст Нове српске политичке мисли:

Повратак српском националном корпусу – сви Срби једна нација

 

Има нечега фундаментално погрешног у овом тексту. Мислим да ова реченица јасно показује у чему је проблем: 

„Морају се сви Срби вратити својој српској матици и да буду СВИ СРБИ ЈЕДНА НАЦИЈА.“

Аутор ствара утисак да је то императив, кључни национални проблем и да то треба прво решити. А ја сматрам да то може бити само последица и да ће се десити само по себи онда када решимо своје стварне кључне националне проблеме. Образложићу:
„Мека моћ“ је концепт који је Џозеф Нај дефинисао као „ability to attract and co-opt rather than coerce, use force or give money as a means of persuasion“ илити способност циљ постигнете привлачењем а не присилом или подмићивањем. Сигуран сам да је већини дискутаната ово познато па нећу у детаље. Доста је већ написано како се то постиже. Дакле, рећи „сви Срби морају“ у старту не обећава успех.

Поента је да сви Срби то пожеле. 

 А како ће то пожелети ако из дана у дан гледају власт све гору и гору, корупцију и неспособност свуда.
Медији, у власништву ко зна кога, упорно промовишу неморал и најлошију слику нације.
Држава је предата у руке оних који не мисле добро ни држави ни народу.
Намеће се грозан систем вредности и притом га се лажно представља као аутохтоно српски.
И сад ја вас питам, могу ли баш сви Срби (по пореклу или осећају) свуда по свету да устану и кажу „поносан сам на моју браћу“? Сад ћете ви рећи „требало би!“ али реалност је другачија. Један коментатор (мени се ово не допада) написа: Koliko god da nas je, toliko treba da nas bude. И потпуно је у праву. 

 

 Дајте да ми доведемо у ред шта можемо, да производимо нешто на шта ћемо бити поносни, а не да се поносимо добијеним кредитима.
Да не снимамо и финансирамо филмове који о Србима стварају слику као огрезлим у свакакав грех и злочин већ да снимамо оно што цео свет прихвата (као некад наше комедије и ратне филмове).
Е тада ће и неки Мустафа из Анадолије са поносом рећи „и мој је прадеда био Србин“, можда ће се и наш пријатељ Алкар са задовољством сетити неког српског претка, макар неке баба-стрине.