Миљан Радоњић: Екуменизам

 

 

 

 

 

 

 

 

или

кад окренеш и други образ – гаће ти спадају саме 

 

Видим ја ,нешто,ових дана онај трећи део дефиниције Цркве би да се мири са католицима, да се обједињује, да направи одлучан корак напред ка бољитку света… Супер и до јаја, па и јаја…
Али,шта то значи?Да ли ишта значи и коме значи а и зашто? Необично је то…католици и протестанти су се оцепили некад давно,пре скоро хиљаду година,ако неко треба да се покаје и врати кући то су они а не ми…

Како изгледа и чему води то мирење?Рецимо,овако…

И тако,зато што је то Њу Ејџ фора, и што се одлично продаје а мора се мало радити и на свом маркетингу а нарочито имиџу који је озбиљно уздрман, одлучи Бог да позове сотону и каже му
– Знаш,мислим,овако није фора даље,труба нам је свима,све неки конфликт конфликт стиже а где смо ту ми? Него,види овако: Све ти је опроштено и врати се кући.No hard Filling! Грешило се а можда и није али маркетинг ,бренд и тренд су праве ствари и то људи воле, а ми смо ту због људи.

– Ћале,фора ти до јаја! – сагласи се Сотона одмах. Реално,понуда која се не одбија…а и широко поље за даља дејства.Него,има једно мало питање,безначајно,мени је све једно,него онако,питам,не знам,можда имаш идеју…Тамо доле код мене у том паклу има много света,свакојаког,стварно свашта има,не могу да те лажем,добар си… Али,шта са њима? Да их оставим доле,неорганизовани су и свашта може да им падне на памет… Људи су то,није са њима лако… Шта са њима,реци ти мени? Шта?

– Како шта,ако сам се са тобом помирио и позвао те да се вратиш кући,нормално је да могу и сви твоји…Какво питање!!!

– Али,знаш какви су…Око многих се ни сам нисам много трудио већ су сами изабрали да у пакао оду…и то у најранијој младости…

– Ма, нема везе,ово је Њу Ејџ,права ствар,мултикултуралност.

– Да ли си сигуран?

– Да! Па, ја сам Бог,ја не грешим.

И пристаде Сотона .Дипломатски је замолио да размисли две недеље,форме ради… Две недеље је искористио да организује своје стручњаке и  да их упути шта да раде на Небесима… Реално,веома малом броју је то и требало објашњавати али форма је изузетно важна у овим постмодерним временима и она је одраз политичке коректности.

И за две недеље, стиже сотона на Небо које је одавно напустио и схвати да се није много променило од његовог последњег  боравка тамо. Био је задовољан јер не мора много да размишља шта ће да ради, све је исто као и пре али је шеф на небу спреман на компромисе а компромис је идеално средство да добијеш шта ти треба а да не даш ништа… Матори је стварно матор…
За Сотоном су полако почели да стижу и сви његови поданици… У  малим групама и у правилним временским размацима, мада се број новопридошлих после 4 једнака циклуса увек увећавао три пута… Много је људи стигло на Небеса… А прилагођавање је тешко и зато се инсистирало на уважавању њихових потреба. Наравно,увек им је излажено у сусрет… Нова су времена… Житељи небеса су живели своје животе вечне у својој праведности и неко време нису на нове људе у опште обраћали пажњу… А и зашто би,и то су праведници кад су овде,мислили су…
Али после неког времена, проблем који праведник исконски носи у себи је почео да се поново буди. Праведници су видели да се све мења у гору страну, али да је њихов глас изолован и да се извргава руглу, до душе врло перфидно али никако са стилом… Мада је било и случајева који су одавали високи стил аутора. Праведници су увек одавали поштовање људима са стилом…

Полако, временом, праведници су били маргинализовани а чак је и један део праведника прихватио моделе понашања придошлих из пакла само да би им олакшао прилагођавање Небесима… Врло брзо су постали пуноправни чланови екипе из пакла… А праведници су ћутали јер њих краси и стрпљење и трпељивост.

Док је стрпљење праведних тријумфовало, мултикултуралност је обаљала свој посао. Истини за вољу, постојали су и праведни који су своју праведност стекли у гневу праведних, огњем и мачем који су били увек потпомогнути искреном вером и почели су своју политички некоректну агитацију међу праведнима. Одмах је била покренута кампања да се ти дисонантни тонови неутралишу и хтели, не хтели,праведни су били гетоизирани, што је увек логичан корак који следи за маргинализацијом којој су већ били подвргнути.. Многи праведници су из својих земаљских живота знали шта је гето и шта је концентациони логор и било им је јасно шта следује

На крају је и Бог схватио али његова небеска војска је већ била расформирана као непотребна и реликт прошлих времана за који нема места на крају историје, а паравојне формације нових, врлих житеља Небеса су биле веома строге и функционалне…

Сотона је помислио да је посао завршен и био је веома срећан… На небесима хаос, на земљи расуло, међу људима зла воља (како на небу тако и на земљи)…

Само је једну ствар заборавио или сматрао небитном – Бој се гнева праведних…

И дошло је до великог спремања, крајње утилизације свега што је отпад… Ни сотона се није извукао. Био је последњи утилизиран.

Наравно, какве то везе има са тиме што наша Црква (Света,Саборна и Апостолска) води дијалог са Ватиканом… Никакве, осим да је време великог спремања, овде,на земљи а нарочито на Светој Српској Земљи дошло… Јер, као и на Небесима, и на земљи је компромис најболнији пут у пораз и нестајање. Али, сваки започети дијалог се може и прекинути ако не даје позитивне разултате, а људи су рационална бића па тако има основа да разум краси и онај трећи део дефиниције наше Цркве.