Драган Томић : “ Говор Бечког дечака“

Е није Ђинђић већ Јован Савић, обраћање Правитељствујушћем Совјету, 24 Фебруара 1810 године. Али некако, мајку му…мени звучи познато.

“ Премудри и преблаги Творац от самога створења рода человеческога улио је у серд-це свакога човека то да сваки жели, тражи и труди се, макар са опасностију животасвога, себе сретним учинити; а притом дао му је Бог снагу телесну, сва чувства иорудија движенију нуждна и разум као управитеља свију ови други дарованија дашто боље, што брже и безопасније до овог намеренија божијег достигнути може, то јест да би разумно трудећи се воистину сретан био; и ако сретан није, имајући одБога све способе к срећи, сам је себи крив што се потрудио није или што се није ра-зумно трудио. Но будући да преблаги Творац није то једноме човеку дао, него дао је свакоме, тако света воља божија је била да сваки сретан буде уколико је врстани уколико слуша разум. Тај исти разум показао је људма да један по један, сваки посеби имајући многе и различите потребе, нигда совершено сретан бити не можебуди како да се он труди и како да је врстан и разуман. Зато су се у содружествасобрали заједно да живе, један другоме у помоћи да буде и тако један з другим свизаједно своју срећу и благополучије по вољи божјеј да получе. Такова содружестванаричу се народи.У чему се, дакле, состоји cpeћa и благополучије некога народа? Та срећа и благо-получије целога народа состоји се, перво, у внутрењем между граждана поретку,зашто гди је ред ту је и послушање, и слога, и љубов, и правда, и снага, и cpeћa; адруго, состоји се у сигурности од внешњега насилија непријатељског. Дакле, перво дапроговоримо о реду.Будући да и ми желимо и трудимо се постати и назвати се народ и бити сретни мо-рамо утвердити между собом ред, зашто сваки от нас зна каква би то смутња била у  једној приватној кући где само неколико глава живи, каква би то, реко, смутња билакада у њој не би ниједног било који ће другима заповедати и бринути се за друге,или када би тај један заповедао, а други не би хотели слушати. И у једном и у другомслучају тада би сваки член чинио шта би хотео, сваки би на своју страну теглио, јачиби силом на слабије нападао,нејачи би лажом, клеветом јачега опадао, варао и обмањивао. Тако разоравајући сесви би напослетку пропали и уничтожили се како што нас учи причта говорећи:Негда од старине, јошт у оно време када су сви членови тела человеческог сваки своју вољу имао и говорити могао, досади им се слушати разум и један другог служити,а особито на тербу расерде се, говорећи: „Што ова ленчина усред среде међу намастоји и свеједнако иште да га ми служимо, не радећи ништа!“ Тако договоре се: очи рекоше: „Ми нећемо ништа гледати“, зуби казаше: „Ми нећемо ништа гристи“, језик говораше: „Ја нећу ништа говорити“, руке: „Ми нећемо ништа узимати нити у уста носити“, ноге: „Ми нећемо више никуда ходити нити овога ленчину даље носи-ти“. Како су се зарекли тако су и учинили. Безумни не знају, а разума не слушају,да цела њина снага и крепост зависи од тербуха, от овог ленчине што они кажу даништа не ради. Тако гладно после тело почне от дана до дана све вечма ослабеватии напоследку изнеможе сасвим. Очи као поближе до разума стојећи почеше поко-равати се разуму и хотеше прогледати, ал’ од слабости не могоше ништа видити;руке хотеше примити, ноге ходити, ал’ не могоше се већ ни мицати. И тако, када су сви ослабили и изнемогли онда су радо хотели разум послушати и своју службу чи-нити када су са својим злом видили да све оно што год они служе, раде и муче се,а трбуху доносе, то све њима на снагу и укрепленије бива, јер оно што трбух њимасве и лепше кроз жилице раздаје, али раздаје свакоме по толико колико ком ваља, ане свим једнако. То су дознали напоследак да је тако ред и пут, али су дознали доцне,зашто тако су већ били изнемогли да већ нису могли подигнути се, подкрепити се иу перво добро стање снаге доћи.Тако и у народу бива где многи, сами не разумевајући, а разумније не слушајући,вичу: „Овај и онај старешина седи бадава, ништа не ради, на готово једе, а ми се му-чимо, радимо и стужу и жар и сваку невољу трпимо, а он седи и све чека готово, каои трбух. Ми га више слушати и служити нећемо“. Ево, браћо, смутње, ево непоредкаи ево опште народне несреће: наједанпут сви хоћемо да будемо старији или баремсви једнаки и равни да један другога не слушамо и не послужимо. Али после ће сесваки сетити, но све ће бити бадава; после када се тело разкине не састави га нигдавише. Премудри Творац тако је цели овај свет сотворио да све у њему, и на небу ина земљи, и у води и у ваздуху, својим редом бива, иде и производи се, а без реданити је што могло бити нити на свет произвести се, а камоли с места поћи. Ето ви-димо како сунце иде својим редом вечито, иде месец, иде редом зима и лето, и све у нарави; а како што падне у непоредак онда велимо: „Покварено је“, и ако му се бржене поможе сасвим пасти и пропасти мора.Тако и между људма у народу нема среће ни благополучија без реда. Дакле, како јегод човек жив душом, тако је свашта на свету добро и живо својим поредком, а безреда је мртво. Зато мудри људи веле: „Ред је душа свакому делу“.Које је та душа и тај ред у народу? Онај исти како што смо и у оној кући рекли: један ваља да заповеда, а други да слушају. Тако и јест. Свагда се у народу морају находити једни људи који заповедају, а други који слушати и заповест исполњаватиморају. Они који заповедају јест верховна власт, а сви други слушати морају, то јестсви, и старешине какоти војводе и судије, и свак најмањи и највећи који жели за- једно у народу живити и своју правицу имати. Но и друге старешине заповедају, али сваки који год заповеда има от верховне власти власт заповедати и свагда је он вер-ховној власти подложан и мора ту власт слушати, други другчије није ни он властанзаповедати, јер нису ни други дужни њему покоравати се како он старијему от себеније покоран. То је ред, то је душа у телу, то је срећа и благостојање народа. Простије јошт да рекнем овако: ред се држи онда кад сваки чува своје место и свршује штому је речено, а у друго ништа се не меша, то јест када се судија држи судства, вој-вода војводства, трговац трговине, поп поповине, и пр.[очаја], и прочи сваки свогадела, да се и судија не меша у трговину, нит трговац у суду да брка, нити војвода дасе меша у оне послове који његови нису, и сваки заслужује поштење, и јесте народу на добро који год тако ред свој држи; а макар шта рад био ком добро учинити, какопође преко реда то већ није добро, него зло учинио, зашто одма следује смутња. Астарији је сваки који се от верховне власти нареди и да буде од други већи, макар онбио који простији момак, зашто верховна власт зна и мора знати за сваки крај у вилајету, зна који је какав човек и зна који за који посо, тако и поставља свакогана овај посо и на оно дело које је за њега; и тада онај је први који најбоље предверховном властију свршује своје дело и заповест и своје млађе зна у регули држатида и они свершују своје. Следователно, сваки је у своме делу старији: војвода уређујесударца и трговца у логору, а сударац суди војводи у суду, и прочаја, јер видимода судараца мало има који војевати знаду, но и војвода има храбри који судити незнаду, зашто премудри је и преблаги Творац произволио да није дао једним људмада они сами све знаду, а другима да не знаду ништа, него једноме је дао дар војевања,а другоме проницателство судејства, које, наравно, и от многога упражњења и ис-куства зависи: у коме се делу који свеједнако находи он боље и ради то дело, премданиједног човека на свету није који не би знао баш ништа судити или који не бисмео нигде на војну изићи; али старији војник боље војује који је оседио војујући,старији поп боље попује; тако је и судија и свак занатлија у своме послу у коме сесвагда находи бољи но други који у томе послу ретко бива.Сада видимо да је сваки народ утолико срећан уколико се овај ред зна и држи, јер-бо та и заповести иду својим путем от верховне власти на судове и војводе, [од] њина млађе даље: свак зна кога ће слушати и коме покоран бити; тада слуша радо и безневоље, тада је благослов божији и срећа у народу. Но овај ред може се и покварити,и тада узмути се и усколеба цела држава, и ако се што брже не поправи пашће ипропашће.Дакле, може ли се откуде познати да ли се која држава паданију своме нагнула иличему се овај ред у вилајету квари и разорава? То је верло лако знати и познати. Ево:како почну членови у держави сваки о себи другчије мислити, себе навише дизати,у туђе послове мешати се него што је за сваког уређено, почне војску водити, трго-вац суд управљати, војник поповати, судија магазе и дућане чувати, ту реда нема, а особито како се ови членови утолико гордостију обезуме да се сваки свакому, и са-мом врховном управитељу, раван чини и један, или јошт и већи, онда је свершено,онда одма роди се непокорност, непослушање, противност, завист, клеветање, зло-ба, кавга, насилије, смутња и пропаст. Истина је то, браћо, сви су људи двоножци,сваки има очи, руке, ноге, разум и словесну душу, то јест сваки човек мора по делу своме имати једнаку правицу, али сви между собом једнаки и равни нису, нити су били, нити могу бити; то је и у самој нарави; нитко по наредби самога всеблагогаТворца, који премудро уредио да људи сви ни у чему један другоме равни нису; каковидимо, једни су старији него други, једни разумнији но други, вреднији но други, једни храбрији но други. А ради чега Бог све неједнаке људе створио? Да видимозашто. Будући да је божија воља била да људи заједно у содружествама живе, не бизаједно бити нити живити могли ни слушати се между собом кад би сви у свету равни били; зато је њи Бог неравне сотворио да они који су разумнији, храбрији,вреднији, старији, управљају и чувају своју слабију и мању браћу, а ови да слушају оне, да им буду покорни, да заповест исполњавају, и тако да обоје, и ови и они, једниз другим сретни буду. Када видимо у самој нарави да је сам Бог тако људе сотворио ихотео да су једни млађи, а други старији, то морамо судити да је сваки онај безумани против самога Бога врло греши који непокорно старијем говори: „Ја сам, рече, дво-ножац као и ти, пак сам једнак с тобом“. Не може нитко сам себе великим чинити, новерховна власт учиниће сваког и поставити колики је. А на свету не може веће зло занарод бити него када сваки себе почне на толико держати, који да је, он сам све знаи може учинити, а други да не зна и не може (рибар добар боље зна рибу ловити нопрви вилозоф), зашто тада он не признаје ни началнике, ни старешине, ни суда, ниначалну власт, ни отца, ни матере, ни господара чији хлеб једе; онда сваки хоће самсеби да суди, по својеј вољи да чини, друге под запт да метне, а сам без узде находи;онда један на другог и јавно, силом, и тајно, хрсузли, напада, отима и хара, клевета илаже, као мисли нитко не зна куде је чему крај, нити се боји Бога, ни верховне вла-сти, али како виде јачега од себе све му радо отступа. Но када тако почну сви једандругог затирати много, помало затру се сви, искорене се. Ти људи када [то] виде међу собом онда веће знаду да је дошао крај концу. Онда свак мисли и расуждава: „Ово сеовако и на ову руку више бити не може, већ видимо свак себе“; и сваки у својеј паме-ти говори да га други не чује: „Што би, би, већ видим да се ниједан сам собом, макарнајјачи и најлукавији био, задуго држати не може силом и лажом; дај да се обрнемна правицу и да се покорим власти, да послушам суда, да се отречем на слабијенападати, само да ме власт и суд од злог, али опет јачег од мене, чува и брани и дасвугде своју правицу нађем“. Ево среће када сви овако почну мислити и говорити итворити. Но многи, и готово сви, знаду лепо говорити и говоре, али верховна власт исудови ваља да добро гледају како који твори, а не како говоре, зашто у језику нијекостију. Има и тако безумни људи који се свим у своје лукавство уздају и надају се да они цели свет преварити могу. То су последњи људи на свету који се не уздају у своју вредноћу и своја добра дела и своју правицу, него у лукавство и лаж и клевету. Тако-ви свагда и себи и другима, када било да било, пре или после, буду на несрећу.Из тога видимо да се между људма свагда и добри и зли находи и да се сваки не дадобром речију водити и на добро управити. И зато је Бог определио верховну власти судове, која ће власт свагда и свакога у бразду дотерати. Сваки зна да ваља доб-ро чинити и говорити ваља, браћо, али се ретко миче с места, но стоји гди је. Тадаверховна власт ваља да натера сваког на своје дело. А то није само тако у сербскомнароду, но и бивало је и бива данас у другима како се онај ред поквари, како штознамо да се збило у держави атинској. Атињани били су народ грчки, а њина државаспроћу мора је у тверду мала земљица за треће исе [део] Србије, но тако су славни,силни и храбри били да се у оно старо време ниједан други народ с њима упоредити[није] могао, само персиско царство које је веће и силније било него турско и свеове земље држаше у себи што су сада турске, и више до саме Индије. И ово персискоцарство не могаше се са Атињани барабарити нити њима противостати. Када су онипостали тако славни? Ниједан се народ није одма от почетка прославио, него малопомало, трудећи се, мучећи се и радећи разумно возвишавао се. Тако су и Атињанидоста слаби и у горој невољи бивали, особито када им се у держави сав поредакпокварио. Тада бјаше старешина Солон, који се и данас броји као перви мудрац илифилозоф. Овај мудри старешина, видећи своје граждане тако развраћене да у целојдержави нема ни међу војводама, ни међу сенатори, ни у народу, ни два човека(који заједно пију и једу) који један другоме добра мисли, а заједно пише и једоше,лепо се док су заједно разговарају, но како се размакну клеветају и разоравају – товидећи Солон поче премудростију својом братију своју просвештавати, поучавати,ред уводити, судове утверђавати, законе писати, предсказујући њима пропаст и поги-бељ куда су пошли ако се не обрате на бољу руку. Но бадава му је сва мука била, раз-враштени људи не дадоше се учити, јер у таково злочестиво доба сваки мисли да оннајбоље зна и срди се ако га упућујеш. Тако се и премудром Солону случило, не штога нису хотели послушати, но и протерали су га из отечества. Но простота, видећиневољу крајњу, избере себе за старешину верховног Пизистрата, жестока и љутачовека, наместо благог и тихог Солона. Пизистрат не бјаше тако високо учен, алибјаше врстнији у делу, зашто што год Солон не могаше учећи и доводећи свршити то је све Пизистрат жесточином свершио. Не слуша сваки науку, али види батину иодма разуме. То је оно: ,,Не да се сваки научити, али може се натерати“. Добар иде исам добрим путем, али странпутицу старешина верховни ваља да дотера у бразду. Отовога времена почела је атинска држава цветати и прослављати се.Из овог целог разговора до сада сви довољно разумемо да ниједна держава на свету бити не може нити се који народ народом назвати може гди нема верховне власти која ће све уређивати и свакоме заповедати, гди нема реда по коме ће сваки своје ме-сто чувати, верховну власт припознавати и знати кога ће слушати и покоравати се,гди суда нема који ће свакоме, и малом и великом, правицу свршавати, слабог и не- јаког заштиштавати, силног от нападенија удржати. Без тога держава не може бити,а ни сама верховна власт без судова и реда свог у делама тако одржати се не може,како год што човек без ногу и без руку држати се не може, зашто [је] верховна власткао једно тело коме руке и ноге јесу совет у держави и војводе у пољу. А то видимо поцеломе свету да ниједног цара ни кнеза не има који не би имао у держави совета и суда.Но овај високи суд или совет сам собом нигди нема власти никакове, а сва власт идечрез њега, зашто сва је власт у верховном старешини, био он цар, краљ или књаз, асуд велики или совет је негова рука која све дела, но он влада с њом. И тако како годчовек без руку ништа не може учинити, тако и верховна власт без совета не можедејствовати ништа; а суд високи, то је[ст] совет, без верховне власти јест опет мртварука. Зато сва просвештена царства признају да је свакоме цару, краљу, књазу, сваи слава и снага и срећа и постојанство державе у доброме совету, но у доброме совету гди седе разумни, поштени и врстни људи, зашто ако нису доста искусни, разумни,онда не знаду ни сами шта ће радити, а камоли шта ћe старешини верховном со-ветовати, шта ли млађим заповедати. Ако нису поштени онда не само што не чувају другога от грабежа, но и сами грабе и гледе само одкуда да се они, право криво, по-моћи могу, а прочој браћи веле што им Бог даде. Ако нису врстни, то је[ст] ако нису усталци за делом, тада нико их и не гледа, и не поштује и не слуша; тада може стопута што заповедити, нитко ти за заповест и не мари; тада се сваки час чује: „Ето, јазаповеди, али ме нитко не слуша“. Нема кога, зато и не слуша. Но када је у вилајету добар совет, то је[ст] људи разумни, поштени и врстни, они онда знаду сваки крај инађу шта на који крај ваља; а будући поштени, који се само свога реда држе и свогадела, не мешају се ни у што што се њима не подоба, воле от своји уста откинути и наползу вилајету дати него вилајетско што на своју вајду окренути, тада може свакомеслободно у очи погледати, јер онда га сваки поштује као права старешину и отца.Тако исто, када су људи врстни, то је[ст] врстни су људи они који за својим делом иза оним што је заповедено тако настојати да се извршити мора макар тај час погинуо,који ни у делу ни у суду не гледе ничије лице, него само свачије дело, који ће свако-ме истину и правицу без страха казати, који се не да од правог кривца ни митом нипретњом зауставити, који не да ни једноме странпутице, макар ко он био, што се зовесрећан човек. И благо ономе верховноме господару који такове судије има. Оваковиваља да су они советници у французкој держави били за које пишу да је један добарсоветник цару и народу више среће и фајде учинио него једна цела војска.Истина је то да после на оваковог врстног човека многи вичу и клеветају и желе да гапротерају. Ништа зато, нека клеветају и нека протерају и нека и убију; чини ти твоју дужност, више ништа, зашто откако је света сви су они људи зло и невољу трпиликоји су најпоштенији, најразумнији и најврстнији били кроз завист и кроз клевету, али зато су и вечиту славу задобили. Но и будући да се врло много људи у свакојдржави налази и не мало сваки је рад да се заклони колико може да га где што прође једно или друго, а врстан советник рад је по дужности својеј сваког једнако у дело и у бразду дотерати и дотерује; зато не може никоме по вољи бити, али верховној властикоја изискује службу свагда је такови по вољи, јер другчије служба се свршити неможе, а људи во обште ради су најврстнијег старијег имати да их ни на што не моженатерати; но то је одма пропаст и несрећа, зашто велика дела свршавати тешко је и саврстним људма, а са неврстним није ни почињати. А будући да неврстан судија нико-ме који мало на страну крене запт дати не може, тако и сиротиња никакову отбрану и помоћ от такови судија нема противу зулумћара. Коме ће помоћи таков човек којиније врстан ни сам себи?Зато особито ми у ово наше време тешко и невољно, када нам ништа вилајет и народније уредан и укрепљен, морамо врло за то бринути се да су нам у Совјету разумни,поштени и врстни људи, макар тко на њи вико и клеветао, јер другчије, како се дасве по реду знамо и видимо, не може бити ни реда, ни среће, ни благополучија, носмутња и паденије. А да би се тај рад јешче боље и лакше могао увести и држатинуждно је све овде у собору претстављати и о свачему разговор имати, и све штосе закључи на чему ће што остати да се запише у артикуле и да се разпише свуде повилајету да сваки знати може свачију и сам своју правицу и дужност и знати шта имаделати и од чега се чувати да срећан буде. Овако када се уредимо и тврдо тај редуздржимо, стезајући један другог, а верховна власт све у бразду дотеравајући, ондаћемо заслужити да се народ назовемо и достојни бити да имамо и друге народе запријатеље и покровитеље, јер дотле сваки се клони от онакови људи који нити сесами уређују нити се даду уређивати.Сада видимо, како што смо у почетку рекли, да сва срећа и благополучије, то јестблагостојање, некога и свакога народа во обште зависи прво от поретка внутрењегамежду граждани, зашто гди је ред, гди се зна који кога слуша, ту је и послушаније, ислога, и љубов, и суд, и правда, и верност, и благослов божији. А друго смо реклида се благостојање народа состоји у сигурности от нападенија и насилија неприја-тељског. О овом хоћемо други пут говорити. „

Ако мене питате...

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s