Дејан Косановић: Народ бре!

 Слика

 

Ризикујући да и ја упаднем у оне “селекторе“ и приучене кадрове, ипак, нисам  могао, а да се не осврнем на последњи текст М. Миленковића ‘‘Државотворност на српски начин“.

Прво, текст је подељен на два дела где у другом делу, који се бави политиком, Брозом и Дражом и разлозима комунистичке победе у 2.св.рату, не видим каква је веза са насловом текста; чак ни у првом делу се текст не бави српском државотворношћу, питањима када, како, зашто, већ је то једна компилација разне критике – од менталитета Срба до, морам рећи, великих супротности у тврдњама. Најбољи пример те супротности се огледа у реченици:  Државотворан је онај народ који тежи стварању државе, као што само име каже. А затим аутор тврди како Хрвати нису државотворан народ.
Е сад, не може и јаре и паре, јер Хрвати створише државу без обзира што се слажем да та држава неће опстати у времену. Или је грешка у првој тврдњи или у другој.
Сматрам да је друга тврдња исправна, али је зато прва погрешна, јер државотворан  је онај народ који тежи стварању државе у историјским условима сталне борбе на живот и смрт у том стварању. Не може држава бити поклоњена државотворном народу, она се ствара великим прегнућем и проливеном крвљу, константним радом на њеној идеји и зато Срби јесу, а Хрвати, Македонци, па и Црногорци нису државотворан елемент. Својевремено је то и Хитлер врло добро знао, па је решио да Србе мало биолошки осакати.
Утапајући своју државност у прву Југославију,  а затим и у другу (која је, узгред, последица прве, поред осталих објективности) Срби су се на том путу изгубили и не чуди како лако прихватају отимање Косова, последично, утапање иЈопет у нови наднационални пројекат сад  под називом ЕУ. Да ли томе краја има, видећемо.
На нама је да се против тога боримо
свим средствима.

Други део текста је објашњење да Срби треба да се окану истине и правде, јер чизма је реалитет, а “поприште битке је стварност, а не дух“. Ово је више него слаба тврдња.

Да узмемо “омиљене “ победнике, које аутор неколико пута наводи, за пример. Партизански борци, а пре свега комунистички (јер нису сви партизани били комунисти), су били фанатични и одлични борци. Шта им је давало ту фанатичност?
Па, управо идеја  како се боре за бољи и праведнији  свет, за бољег и новог човека  –
дух који су им усадили комесари. Наравно, све то, ту превару о „бољем и праведнијем свету, итд…“ сматрам будалаштинама, али нису они јуришали безглаво на непријатеље зато што су били силни, моћни и не знам ти шта ( јер силни и моћни нису били све до `43. чак до , можда, `44.), већ зато што су веровали, а вера – која год и каква год  да је – ствар је духа, а не реалитета.

На комунистичку победу утицало је много фактора, они су опште познати за оне који желе да знају. Спрдати се са историјским чињеницама не може помоћи истини.
Да не бих отварао историјску расправу рећи ћу кратко потврђене истине (докумената има на све стране):
Британци у Техерану деле интересне сфере са Совјетима…
Југославија спада у совјетску зону утицаја, а Грчка, која је имала јак комунистички покрет, рецимо, не и зато Грчка није постала комунистичка – `44.
Совјети врше инвазију Србије са преко 300 000 војника и устоличавају Броза за владара.
Из овога следи да Броз (моћни вођа, маршал без премца и војсковођа без мане) никога у Србији није победио, најмање четнике и време је једном да се та фама искорени. Броз је устоличен последицом британско-совјетског договора и ту је причи крај.

После рата, као што то увек бива, победницима се приклањају многи ( Вучићев пример данас је исти), али у Србији баш и не. Тврдити како су комунистима сви љубили дупе, јер су се плашили једноставно није истина. Да је тако не би било оноликог погрома и у Београду и у целој Србији.
Десетине хиљада људи је страдало, што физичком ликвидацијом што дугогодишњим робијама, али када окупатор (чизма) заседне онда другачији исход није могућ, а да су комунисти заиста у Србији били окупатор није крио ни Броз који је дао наредбу својим доглавницима како баш тако и треба да се понашају у Србији. Репресија је дала своје резултате, дешавања у свету нису ишла на руку националистима и Србија је данас ту где јесте.

У историји се опстаје победом, а не правдом и истином.“ (Државотворност на српски начин) Можда, кад би били западњаци, овако би аутор, можда и несвесно, мењао чувену културну матрицу Срба попут Басаре или данас Вучића. Не бива. Ми смо, историјски гледано, имали и победе, али и истину и правду. У два случаја те симбиозе није било. У првом када је Цар Душан ишао мачем докле му се хтело, а не докле му је његов народ био (зато је тако и прошао) и у другом, када је Александар Први Карађорђевић пожелео да буде Велики Краљ, а не само српски (зато је и он тако прошао). Чувена је реченица Војводе Мишића у писму свом краљу (тражи да се Хрвати пусте низ воду) после обиласка хрватских крајева након 1.св.рата: Границе ће бити где их ми повучемо, а ми ћемо их повући не онде где наше амбиције избијају на површину, него онде где историја и етнографија кажу; где каже језик и обичаји, традиција и најзад, где се сам народ по слободној вољи определи, па ће бити и право и Богу драго“. Шта додати?

Закључак
Тачно је да је данас српски народ поражен народ, народ расцепкан у неколико сателит-државица. Тачно је да смо уграђивањем себе у нешто друго, временом престали личити на себе. Али једно је сигурно – Срби су чудесан народ, кад се најмање надаш – он изненади. Срби су и непокоран народ – били верници, неверници, левичари или десничари . Вековима су нас клали, вешали, стрељали, преводили у друге вере и нације и опет постојимо и постојаћемо, јер Срби су, бре, народ. Државотворан. 

13 mišljenja na „Дејан Косановић: Народ бре!

  1. Дејане, морам додати да се слабо прима откриће Милорада Беланчића (озбиљног мислиоца) да су комунисти владали (након 48) у сарадњи са паланачким менталитетом, племенским духом (у агонији)…дакле на један крајње назадан начин.

    Милорад Б. је (на трагу неких луцидних анализа Р.Константиновића) је толико у праву да је право чудо зашто га игноришу и они које желе истину и добро српском народу.

    Дакле, комунизам је победио „with little help“ Енглеза и Стаљина а одржао се захваљујући полуписменим гусларима (комесарима) који воле гусле ал’ не знају баш да гуде (заборавили ал’ свеједно обожавају).

    У МНЕ дан-данашњи имамо министра културе и образовања који не зна све падеже. Није тада чудо што заговара црногорски језик са мањим бројем падежа. Опет гусле.

    Sviđa mi se

    • Р. Константиновић је духовни гуру Басаре и њему сличних тако да га не марим превише.

      Што се Енглеза и Стаљина тиче, то је све било само не мала помоћ. Узгред, пре уласка совјетске армаде у Србију, Броз је на исту покушао, после `41. и протеривања из ње, 5 пута да продре што му до тог догађаја није успело. Дакле, без обзира и на сав усташлук и домобранлук који му је после пада Италије `43. пришао и без обзира на сво оружје које су му Англи предали. Није мало, далеко од тога.

      Комунизам се могао, ако се уопште могло, рушити у првих десетак година владавине. Када се тада није успело, после стасавају нове генерације у новом васпитном духу и ту је било крај. На почетку, владао је енормном репресијом која је трајала све до 60-тих година, тачније, до Стаљинове смрти, после тога креће американизација, Трст, Понте Росо… остало је историја. Нема његова владавина везе са паланком. Свака, али свака, диктатура тражи послушнике и морални шљам. Ни они нису били изузетак у томе. И данас, у овој нашој диктатури је исти случај. Нема разлике.

      Sviđa mi se

      • „мала помоћ“ је било уметнуто као иронични додатак – никако у егзатном смислу. Али свеједно подстакла те је да ефектно одговориш.

        Р. Константиновић није другосрбијанац ни било што од онога што му се приписује – то је јасно сваком ко је уложио напор да сам чита потешку „философију паланке“. Такође Басара је засебна прича и не може он некога да поништи или уздигне. Може само да „заступа“ себе што он зацело и чини.

        Ја сам навео Милорада Беланџића (који се само наслонио на Константиновића али сам развијао и аргументовао своје анализе). Надао сам се да ћу пробудити радозналост да се прочитају два три његова текста од по десетак сраница из „Генеалогије паланке“ (има на интернету као и сав његов опус).

        Уз дужно поштовање твоја теза „Свака, али свака, диктатура тражи послушнике и морални шљам.“ , колико год изгледала „конкрентна“ и прихватљива не говори много. Подјсећа ме на :“ свака болест је штетна, разорна и одвратна и треба је сузбити“ само не знамо како ни чиме. Поштењем? Саму болест познајемо тек уопштено, описно али ју оштро осуђујемо.

        Мислим да би лекар требао да има подробније знање.

        Осим тога не истичем све ово због чисте теорије: МНЕ је очигледан примјер колико је Беланчићева теорија дубока и тачна. У Србији је сложенија игра пак се теже види оно шо је битно. Зато смо ми ту да опоменемо.

        Sviđa mi se

      • Беланџића нисам читао, али ако се ослања на Константиновића “јавља ми се“ да ћу се насекирати :).

        “Подјсећа ме на :” свака болест је штетна, разорна и одвратна и треба је сузбити” само не знамо како ни чиме. Поштењем?“

        Па, борбом против диктатуре, чиме друго. Променом система. Знам да делује лаконски, али шта друго?

        Sviđa mi se

      • „Па, борбом против диктатуре, чиме друго. “ – Да, и та борба нека се удружи са „секирацијом“ читања два до три уводна текста „генеалогије паланке“ јер не иде борба без секирације.

        Питање је дакле, зашто је неписмени министар (МНЕ лабораторија државности) неопходан једној „независној“ држави (која је будући независна кадра да смањи број падежа) или (моралистички) : зашто је „шљам“ толико потребан држави да га плаћамо сувим златом?

        Живимо на дуг само да сачувамо и одњегујемо свој шљам. Зашто је диктатура наш омиљени облик. Никакве везе са паланком?

        Sviđa mi se

  2. Dejane, batice, debelo si pogrešio!

    “А затим аутор тврди како Хрвати нису државотворан народ.
    Е сад, не може и јаре и паре, јер Хрвати створише државу без……“

    Hrvati, nisu ništa stvoril,i i staru NDH i novu NDH stvorili su im Nemci i Vatikan, to je istorijska istina i to nema veze sa državotvornošću, i jedna i druga “država“ stvorena je na zločinu prema Srbima.

    Što se tiče Crnogoraca ili Srba i tu si pogrešio. Crnogorci su imali državu i to je nesporno.
    Ovi ostali nisu imali ništa.
    Da ne bi onog nenormalnog i alavog Aleksandra i dan danas ne bi imali ništa.

    Sviđa mi se

    • Ако погледаш контекст целог пасуса видећеш да баш то и тврдим поред факта да Хрвати данас имају државу, али их то не одређује државотворним баш зато што су некако навикли да им други ту државност доносе. Зато, поред осталих ствари, та квазидржава неће опстати.

      Што се Црногораца тиче, они су Срби, без обзира што су имали своју државу, а ни они не могу да опстану осим као протекторат слично Македонији. Можда нисам требао њих да убацим у контекст, јер су специфични у односу на друга два примера.

      Sviđa mi se

    • Да не би Александра, сада би Србија била озбиљна и велика држава (оно бар већа него што је данас). Иначе стоји и да је био алав и ненормалан и брљив, к’о и његов унук.

      Sviđa mi se

Ако мене питате...

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s