Милан Миленковић: Највећи син народа свог, био нам отац, мајка и Бог..

 Слика

Нећу ником да солим памет, ни да попујем, једино желим да вас посаветујем да, кад анализирате неку епоху, или историјску личност, заборавите своје идеолошке предрасуде, јер тако долазите до оцене пре анализе, а то је свирање пилићима.
Већ знате резултат (Тито је србождер) и сад то треба само доказати. Није тако једноставно. 

Друго, клоните се „рекао ми дека“ статистика, као и узимања здраво за готово прича српских салонских интелектуалаца. Оно што кажу антитоисти узима се као сува истина, а оно што каже левичарска историографија, обавезно је лаж. По чему? Лаж није ничија привилегија, као што то није ни истина. 
Приче као: Тито нас је упропастио јер је отварао фабрике, фирме и установе, у којима смо редовно примали плате и добијали станове, што је створио војску од 430 000 припадника, итд. Осим што је логички недоследно (јер онај ко хоће да вас упропасти, не мора пре тога да вам да посао и стан; може и без тога), такво гледиште подразумева да вас нарочито много воли онај ко вас држи без посла, без плате, без стана, ко вам уништи војску и систематски вас изгладњује, јер је, ето, то права Србенда, која неће да подмићује свој народ. И шлус!
Ајд редом: 
1. Тито је уништио предратну Србију, која је, у бајковита предратна времена, била економски и привредни џин. 
Прво, за време вољеног краља, Србија није постојала као држава, или република, није имала дефинисану територију и била је разбијена на неколико бановина.
Друго, Краљевина је била сиромашна, прединдустријска држава, у којој је готово 80% становника било неписмено. Школовала су се само мушка деца а и то не свако.
Војска је била слаба, слабо опремљена и застарела у сваком погледу, изузев авијације.
Наш сељак је, у тој држави, живео у млађем неолиту, у чатмарама и колибама, без путева, а механизације је, у малом обиму, постојала само у данашњој Војводини.
2. Тито је био србождер, а радио је у корист Хрвата и Словенаца
Не знам ја шта политичари воле, желе, сањају, прижељкују и намеравају, већ ми је најлакше да гледам шта раде и шта су радили.
Први процеси (Дахауски процеси) су покренути у Словенији, 1945. где је Тито збрисао комунистички врх Словеније.
Други процес је био против Андрије Хебранга, генералног секретара КП Хрватске, коме је одлетела глава.
Тек трећи је био против Жујовића, у Србији, али не да му није летнула глава, него је, удаљен из политике, остатак радног века мирно провео, да дан није провео у затвору.
Друго, Тито је ухапсио Алојзија Степинца, хрватског надбискупа и држао га у затвору, ако се не варам, три године. Ни једног православног епископа никад није ухапсио.
Треће: Бановина Хрватска је била највећа бановина у Краљевини (по споразуму Цветковић-Мачек) и била је око 20% већа од Хрватске из 1946. Тито их је окрајцовао за 20%.
Нас није окрајцовао ни за метар, јер пре рата није било Србије, већ, подсећам, неколико бановина на њеном тлу.
Приче да нам је узео Косово су бесмислене, у условима непостојања Србије пре рата. Србија је, први пут после 1918. постала држава тек под комунистима.
Само један начелник Генералштаба, од 1944. до Титове смрти, није био Србин (Виктор Бубањ)
Све своје борце је наградио пензијама, за разлику од краља, који је својим војницима-инвалидима, уместо пензије, дао право да просе пред Скупштином.
(Мали куриозитет: Распитајте се ко је наредио да се на Газиместану (и када) дигне споменик косовским јунацима. Лако се нађе)
Тачно је да су Срби гадно прошли на Голом отоку, али шта сте очекивали: Русофиле међу Словенцима и Хрватима?!
Негде 1971. је убачена усташка група из иностранства, у околину Бугојна. Тито није покренуо војску, ујкице је ликвидирала територијална одбрана, састављена од рођака тих истих зликоваца. Исте године је пресекао МАСПОК и за један дан ухапсио Миљенка Хркача, ујкицу, који је поставио бомбу у београдски биоскоп 20. Октобар. Хркач је касније стрељан.
3. Тито је у Београду стрељао од 100-200 000 Срба.
Ово је већ смешно. Београд је, до рата, имао око 100 000 становника. Ако неко мисли да су партизани доводили муштерије из Лесковца и Ваљева, да их кокну у Београду, вара се, нису они били толико софистицирани.
4. Тито је сатро српску младост на Сремском фронту
Процене иду од 15-40 000. Није мало, али је ситница у односу на оно што су Пашић и престолонаследник Александар Ујединитељ сатрли по вукојебинама Албаније (250 000), а да не помињем свињарију са српским дечацима од 15-18 година, њих 40 000, који су силом потерани преко Албаније, да би се тамо регрутовали, од којих је мање од 8000 видело Крф. Све ово је чак мали део улудо слупаних жртава, које патриоти не замерају онима пре Тита.
5. Тито није хтео да ослободи Јасеновац
Опет кажем: Не знам ја шта је хтео, али ослободио није. То што Дража није ослободио Бањицу, Ниш и остале логоре по Србији, нема везе. То је само један у низу примера двоструких стандарда. Дража није био дужан да спречава убијање Срба, јер је он наш, а Тито је Хрват, па је дужан.
6. Тито је водио рат против српских националиста
Да обновимо градиво: Дражина војска се звала „Југословенска војска у отаџбини“, а не „Српски соколови“, ил тако нешто. У свом штабу је имао више муслимана, Хрвата и Словенаца, него Тито у свом штабу. Равногорци су, у то време, били једнако пројугословенски оријентисани, као и комунисти. 
7. Тито је био велики лопов
Да га је широко терао, јесте. Баш ових дана је отворен сеф у коме је држао 30кг злата. 30 000 грама пута 15 долара, по високим данашњим ценама злата, је негде око 450 000 долара. Постоји  ли данас министар који има мање од тога? Шта је оставио удовици и потомцима? Као Србин Ђинђић, или мање?
8. Страховито нас је задужио
Бајка. По деобном билансу, на Србију је пало око 9,5 милијарди долара. Укупно Југославија: 20 милијарди.
Да подсетим: У време његове смрти, дуг је у СФРЈ био око 5 милијарди, и остатак су доглавили Милка Планинц и Веселин Ђурановић, председници две Владе после његове смрти.

Производња у време „србомрсца“ је била три пута већа него данас, кад сами собом управљамо. 
Били смо, у погледу БНП испред Грчке, испред Шпаније и испред Португала, Кипра, Турске…
У источном блоку нико нам до колена није био.
Током НАТО агресије смо се бранили оружјем из његовог доба. Друго ни данас немамо.
Његова СФРЈ је имала 40 000 полицајаца на 22 милиона становника и звала се диктатуром. Данас на 7,5 милиона, имамо скоро 50 000 и то се зове слобода.
Није било крупног криминала, СФРЈ пасош (на црном тржишту) је вредео 5-10 000 марака, визе су тражиле само Грчка, Албанија и Америка.
Аграрна реформа је дала земљу сваком сељаку и спасла га надничења и беде. 90% данашњих трактора су купљени у концем 70-тих година. Искоренио је ендемске болести, вакцинација је била општа, села су добила амбуланте, школе, домове културе…
Здравство и школство су били свима доступни и бесплатни, а судови су, изузев у политичким процесима, били беспрекорни

Да ли је правио промашаје?
Наравно. Мало грађанских слобода, репресиван систем, екстензивна привреда, нагла индустријализација, која је опустошила села, политички систем који је зависио од вође, а не од институција. Много тога је шкрипало.

Ипак, у поређењу са овим што данас имамо, кад нас воде не Срби, него Србенде, љути борци против незапослености и беде, а за јаку, стабилну Србију, лидера у региону (ако овако наставе, бићемо и лидери у ЕУ, кад уђемо), Тито је био мајка Тереза.
Мом мозгу се опире да ме мрзи онај ко ме бесплатно школује, лечи, наоружава, запошљава, даје стан, а да ме воли онај ко ми наплаћује лек и лекара, ко ме држи на бироу 10 година, ко ми онемогућава школовање, ко ме је разоружао… Ако ваши мозгови могу то да разумеју, свака част.

12 mišljenja na „Милан Миленковић: Највећи син народа свог, био нам отац, мајка и Бог..

    • Е, па да почнемо.

      Савет аутору – држати се сопствених савета (погледати први пасус). Дакле, ако ћемо оцењивати нечија дела онда се строго држимо чињеница, а методологија упоређивања не може бити “и бабе и жабе“, типа “ако је онда било лоше како је сада“ – као да па неко брани ово данас, “Југославија је производила оволико, а шта се данас производи“ – већ негде написах, друга Југославија је заживела у веку највеће технолошке експанзије, раста животног стандарда по свим питањима итд; ово је замерка као кад слушам стаљинисте који се хвале како су бољшевици извукли Русију из беде и заосталости, а не могу да кажу одговор на просто питање: А зашто мислите да се то исто не би десило и под царем у том истом веку? Исто хипотетичко питање се може поставити и овим нашим квазилевичарима (комунистима): А ко може да тврди да нека држава Југославија каква год да је била направљена, али под Дражином победом, не би доживела исти, можда и већи процват?

      Но, како год, то је и глупа тема за расправу, јер нико ни не спори да је у тој држави постојала одређена социјална сигурност и сигурно поштенија прерасподела БДП но данас.

      Проблем је у следећем, а овде ћу открити брозовићима једну велику тајну које они чигледно још нису свесни – Броз је умро. Толико је његово дело било велико да је умрло десет година после њега као уцвељена удовица. А зашто је умрло је кључно питање. Зато што је и било створено да умре, односно, оног тренутка када се напустила идеја о интегралној Југославији тог тренутка се знало ( а знао је, поред осталих, и професор Ђурић, па је протеран са факултета) да ту будућности нема. Завршни ударац Југославији, као што се лако може претпоставити, је устав из `74. Тај устав, из данашње перспективе гледано, има две особености: прва је да је Србија, а каже аутор – постаде држава поново тек под комунистима (ма живели комунисти), једина добила две покрајине за разлику од свих других република и друга је много интересантна – наиме, Запад, тај врли борац демократије и противник свакојаког тоталитаризма, је признао све републике бивше Југе ама баш по комунистичким границама (Бадинтерова комисија) из тог устава.

      Припреме за институционално саморазбијање Југославије су текле много пре `74. Ранковић, као заговорник интегрализма, је скинут `66. Многи наивно верују да је Броз из љубоморе почистио Ранковића кога су у Москви видели за Брозовог наследника мислећи, и они наивно, да Броз само што не баци кашику не знајући да старог хедонисту чека још много девица (подмлађује се човек, шта ћете) до коначног краја. Ранковић, најмоћнији други човек Југославије, је оборен као брана цепању Југославије. Наравно, одмах су ту браћа са запада Југе припомогла, јер су они своје циљеве имплементирали у крај, а не у живот Југославије. Ни “српских“ подгузних мува није недостајало, напротив, њих је вазда било тушта и тма.

      Елем, непосредно после рата у Србији је наступила јад и глад. Десетине (не стотине) хиљада људи је што побијено што завршило у Митровици. Чуди ме да се аутор није запитао, зашто ни дан данас немамо пописане жртве комунистичког терора и у БГ и у Србији. Зато што и данас владају биолошка и духовна деца комунистичке багре, додуше, первертиране у неку Н-ту Интернационалу, али им се језик препознаје. Међутим, масовна погубљења нису била довољна те је Броз одлучио да масовно додатно омасови, шаљући голобраду децу на ушанчене Немце код реке Босут. Огромна већина је тамо кости и оставила. Жедан “маршал“ српске крви мало је и огладнео, па је створио колхозе и разрезе жита када су “живи завидели мртвима“, све не би ли импресионирао Кобу како, ето, КПЈ спроводи бољшевизацију за пример. О, како су чатмаре и колибе тада бајно изгледале. Док је српски сељак гладовао његово жито је слао у Албанију, амбиције су порасле, па је “хтео Балкан цео и Европе један део“. Није га Коба џаба ставио на црну листу.

      Може се о Брозу надуго и нашироко. Не сматрам га за србомрсца нити било ког “мрсца“. Човек је мрзео искључиво оне који су, бар по њему, угрожавали његову апсолутну власт. Међутим, његова дела и како је Југославија завршила говоре да га апсолутно није интересовало како ће све то изгледати након њега. Хрвати и Словенци су били умешнији у тражењу себе кроз деструкцију Југославије, бивши Срби (“наши“ комунисти) нису, било их је ама баш брига, јер у супротном не би Петар Стамболић поклонио јужну страну Копаоника АП КиМ данас познатију као Север Косова за који се сада грчевито боримо. Какав апсурд историје?!

      Броз је један обичан бандит, нешто мало школован кроз подофицирску школу К унд К монархије (одатле добро мачевање и неуко знање клавира које је од агитпропа доведено до виртуозности Шопена), још више школован у Коминтерни, а најбоље ишколован у НКВД чији је асасин био (Шпанија је најбољи пример) и коме може да захвали што је направио каријеру какву је направио. Најкраће о њему говоре, по мени, две речи – бескрупулозни хохштаплер.

      Највећа грешка у тексту нема везе са Брозом него са потком, а она је да аутор брани некадашњу државу од патриЈота (Србенде) све је упоређујући са Србијом последњих година. Па, који нормалан националиста мисли да је Србија последњих двадесет година његов сан? Ово ме подсећа на текст у Политици Јове Бакића, фаце свих аналитика, како кука као рањеник на националисте свих боја, јер нам деца умиру, а то се у бившој нам држави не би десило шансе нема. Па, сунце му јебем, ко је овде луд? Ало, Бакићу, Миленковићу, последњих двадесет година или последњих тринаест, не владају ни националисти нити патриЈоте (шта год ово било). Ако ћете на неког да кукате, кукајте на ЕУропљане. Немају националисти никакве везе са тим. Ех, како ће свој на свога, јер није битна боја, мачка је иста, а она, јелте, лови мишОве.

      Sviđa se 1 person

      • Dejo samo ti tako nastavi pa se poslije žali da niste prešli cenzus.Što se mene tiče uspio si sa samo par ćlanaka da zauvijek pokopaš patrijote i hvala ti što si mi otvorio oči.A sad malo i o Brozu, popisu žrtava….On sigurno nije bio cvijećka ali nije ni vampir koji je svako jutro pio bokal srpske krvi.Očekivati od nekoga ko je godinu dana živio u hotelu luks(mislim da je od naših komunista jedino on preživio) da bude obziran prema političkim protivnicima je van pameti.ali se i svako pretjerivanje prije ili kasnije vrati kao bumerang pa bi i na to trebao misliti.On je pripadao ideologiji za koju su religija i nacija bili samo ostatci mraćne .prošlosti a ti i tvoji ideolozi se trudite da pokažete da je bio u pravu .Prema tome on se ponašao i predvidivo i očekivano i pored toga je na svoju stranu uspio privuči većinu Srba.Zašto?
        Vrlo jednostavno zato što su četnici bili preteče današnjih „sajber srbendi“ što bi narod rekao „lošem k…. svaka dlaka smeta“.Srbi sa ovu stranu Drine su bili životno ugroženi i da su čekali četnike malo bi ih dočekalo kraj rata i priklonili su se prvom ko im je pomogao-partizanima.Ne bih išao u detalje jer npr mog kuma umajo nisu ubili zbog jedinih crvenih čarapa(imao je 15 godina) a nakon što su ustaše pobacale odrasle muškarce u jame pokušali su da pobiju ostatak nejači i ja sam za to što postojim zahvalan partizanima.Da ti kažem da ove činjenice nisu iz knjiga i statistika nego priče preživjelih.Nemoj mi samo reci da je u Srbiji bilo drugaćije jer sam se lično uvjerio da nije i priču goru od ove na račun četnika sam čuo u okolini Čačka. Prema tome svak je prošao kako je i zaslužio.
        A sad malo o statistici.Komunisti su bili i tu bolji od vas kritićara ali su skontali da im istina ne odgovara i ostavili to za istoričare a oni su se bacili na propagandu.Tako su sredinom 60-tih pokušali napraviti popis žrtava Jasenovca,dogurali su do šeset i nešto hiljada i dalje nisu mogli jer nije bilo imena(taj spisak je i danas u muzeju u Beogradu i jedini zvanićan) i čak ni pod pretpostavkom da je dosta porodica kompletno pobijeno nisu mogli preći 100000 i odustali su od publikovanja rezultata.Da li bi ti taj spisak prihvatio kao tačan?
        Slično je i sa drugim podatcima, U Kragujevcu na sreću nije pobijeno 7000 nego nepune tri hiljade itd. Druga priča je čto su Srbi možda najviše uložili a najmanje dobili od Jugoslavije ali on nije autor te priče nego neko neko drugi on je samo izvođač radova kao i alavi Karađorđevići koji su daleko više bili zapeli da stvore Jugoslaviju i jugoslovene.Pošto nemam vremena deću dužiti a možda ni odgovoriti na repliku samo još da kažem da ne potcijenjujete inteligenciju naroda da vam se ne obije od glavu.Vjerovaće vama narod kad napravite neki novi Đerdap ili zastavu a do tada će puno vode proteći onim đerdapom što ga napraviše komunisti.
        .

        Sviđa mi se

      • Нити се жалим нити кукам, а цензус са Брозом нема ама баш никакве везе. Теби не могу отворити очи, јер су ти оне Брозом затворене, а и не трудим се, није то мој посао. Овде смо расправљали у домену чињеница, а не “причала ми баба“ варијантама, мислим, толико о тим појединим сведочењима, јер кад би тако кренули и на мојој их страни има поприлично.

        Елем, никакву он већину Срба није привукао на своју страну, бар ако говоримо за период рата. Друга је ствар после рата. Постоје технологије како се то ради, нешто слично овоме како одједном Вучић има огромну подршку од народа код којег до пре само годину и нешто није имао љубави. Пак, ако говоримо за време рата, када је протеран из Србије да се у њу не врати до `44. у њој није имао скоро ништа осим слабих одреда под Космајем и нешто на југу Србије. Србија је била четничка и то је факат који је време да прихватите.

        Видиш, сарадња усташа и комуниста датира још из С. Митровице када су Пијаде и Миле Будак договорили неке ствари као што је рушење постојеће државе итд., али овим твојим писањем о Јасеновцу види се да је та сарадња плодоносна и данас. Треба да се стидиш ових редака о броју жртава Јасеновца уколико срама уопште имаш. Интелигенције немаш и на ту карту, веруј, нико неће играти.

        Sviđa mi se

  1. Један потпуно сувишан и неозбиљан текст.

    ‘Оће човек да каже да је Јожа још био добар какви су му ђаци. Како то да послушни ђаци нагрдише оно што је Јожа тако добро започео? Ђаци понављачи!?

    Па стигла је нова директива : сад ће те мало да платите оно што смо вас ‘ранили ко’ сломљене краве. Ујка Сам и комп. А ђаци ко ђаци – навикли да слушају.

    Sviđa mi se

  2. Дејо, кад већ помињеш методологију: метеодолошки је немогуће поредити оно што би било са оним што јесте. Можда би Југославија, да је остала краљевина, данас била Швајцарска. Али, није опстала. Методолошки се може поредити само оно што јесте било са оним што јесте данас. Толико о методологији.

    „Чуди ме да се аутор није запитао, зашто ни дан данас немамо пописане жртве комунистичког терора и у БГ и у Србији.“

    Можда зато што никад нисмо имали пописане жртве. Ни оне из 99-те нису пописане.

    Треће, и најважније: шта није тачно од онога што сам написао? Нисам ја писао да је Броз мајка Тереза, нити да није било репресије. Шта конкретно није тачно?

    Sviđa mi se

    • Ја не поредим, ја се питам. Како неко може знати да би та земља остала таква каква је била (недовољно развијена) под претпоставком да је остала монархија или царевина у руском случају? Међутим, ти поредиш Југославију са данашњом Србијом што би било као поредити шлепер са аутом, па кажеш да тај шлепер може пренети 20 тона, а ауто не може. Обашка, шта је та Србија преживела у последњих двадесет година, а највећа разлика је што је Југославија била победник у рату, а Србија није. Из тога извуци консеквенце.

      Није тачно нпр, ово : Приче да нам је узео Косово су бесмислене, у условима непостојања Србије пре рата.

      Јел то постојала Косовска бановина можда? Забраном повратка избеглих Срба на Косово и проглашењем АП КиМ са ингеренцијама републике, дозвољавајући константно насељавање Шиптара на Косово, створио је предуслове за ово што имао данас и ниједна реторика то не може да обрише.

      Тачно је да је, како кажеш, окрајцовао Хрватску бановину, али је зато дозволио стварање БиХ и што је још горе створио је нову нацију. Бановине су у КЈ биле административне области без помисли на неку државност у ма каквом облику, а овај је несрећник створио 6 засебних државица, са неравноправним положајем ( Србија и покрајине) и три нове нације, наравно, науштрб зна се које.

      Ма, цео текст ти одише како је Краљевина и Србија у њој била курац, а Броз и Титославија репер према коме треба ићи. Држ’ се ти српства, нема среће у комунцима, мислим, ако можеш. 🙂

      Sviđa mi se

  3. ево да се и ја сложим са декијем… гледе хвалоспева Титославији.. али и да похвалим бриљантно поређење Титославије и патриосрББије.. посебно „Његова СФРЈ је имала 40 000 полицајаца на 22 милиона становника и звала се диктатуром. Данас на 7,5 милиона, имамо скоро 50 000 и то се зове слобода.“…и „Србија је, први пут после 1918. постала држава тек под комунистима.“.. што је суштина преваре – од та доба се под земљом Срба сматра само та уска истоимена територија.. док су Босан и ЦГ „туђе“… можда су у краљевини просто боље баратали са појмовима типа баба (народно одређење) и жаба. (регионално одеређење).
    доста тога у тексту је произвољно – рецимо ако је ико покушавао аграрне реформе и давао земљу беземљашима, то је била краљевина… знам по деди солунцу, добровољцу из САД…
    овај део ми је посебно симп(том)атичан:“Били смо, у погледу БНП испред Грчке, испред Шпаније и испред Португала, Кипра, Турске…
    У источном блоку нико нам до колена није био.“
    е сад, што је још већа разлика у нашу корист била за време краља, а још мања у поређењу са Италијом, и што последња реченица једноставно није тачан (Чехо0словачка, источна Немачка па и Бугарска)
    расправа ме подсећа на моје расправе са ћалетом комунистом..он каже колико је км путева изграђено у СФРЈ, а ја питам, колико је било путева исте класе у поређењу са рецимо Немачком онда и сада?
    и, што реко врт, заборавља се суштина: краљевину нико са стране није дотирао а у СФРЈ су САД уложило истео колио у Јапан и Немачку.. ФНРЈ је 65. била исте развијености као Јапан,. а данас?
    Краљевина је била окружена нарпријатељсњк+им државама без иједног јаког савезника (ко рачуна килаву Француску?) док је СФРЈ била миљеник САД… и то је сва мудрост

    Sviđa mi se

    • Само још један податак који прочитах негде пре неки дан, не сећам се где. Каже се, СФРЈ имала 20 милијарди дуга, мисли се да није нешто на онолику земљу, а не каже се да је отплаћено 30 милијарди, а да се главница није ни окрајцовала што више није 20 него 50 милијарди… бар колико мене математика служи 🙂

      Sviđa mi se

    • Аха, значи зато си се ућутао ових дана… Браво на труду, ипак има неких спорних момената; отписаћу ти вечерас (надам се, јесен стигла и тако то 🙂 ). Поздрав.

      Sviđa mi se

Ако мене питате...