Милан Миленковић: Неолиберални месија

 

Једном је неко рекао, чини ми се да је то био Бернард Шо, да је боље у друштву ћутати и оставити утисак да си паметан, него проговорити и отклонити дилему. Лазар Littlecross је кмекнуо и – отклонио дилему. Чим је изено свој план, схватио сам да је он „генија“ за економију, ко Мишко за вожњу. Пристајем да, пред свима вама, поједем своју диплому, ако „генија“ учини ишта добро за српску економију и привреду. Са оваквим планом, сигурно је само даље потонуће. До следећег генија.

Постоји, код Срба, једна природна особина да, кад виде младог човека, а посебно ако је још и из иностранства, забалаве ко коза на слан тучак. Волимо ми младе, волимо и кад неко наш успе у белом свету и уопште немам сумњу да би хиљаде тетака и стрини по Србији једва дочекало да Лази напече ванглу ванилица, да га мало поране и укрупњају. Ми верујемо да је младост невина, наивна и да је вредност сама по себи. У овом случају, међутим, није тако. Мали је можда невин (у хетеросексуалном смислу чак врло вероватно), али је наиван ко лисица од три године.
Прво, ни један клинац, који има макар и замисао о поштењу и значају искуства у људском роду, не би прихватио да, у тим годинама, буде министар финансија. Мало мачку говеђа глава.
Друго: свака генијалност на „кеве ми“ је сумњива. Мали је математичар, а не економиста. Економију је учио као споредан предмет и, ако ми сви и не знамо за тај моменат, Лаза зна сигурно, односно Лаза зна да и не зна баш тако много. Он је рођен као геније и то му је, за сада, једина препорука. Велика је срећа што Лазу, као универзалног генија, нису позвали да буде главнио хирург у КБЦ Бежанија, на пример. Не би тај ни то одбио.
Треће: кад тражите посао, рецимо да сте се пријавили за помоћног месара на одређено време, газда месаре жели да зна какво искуство имате у том послу. Ако наведете да сте по занимању молер, а да сте месарство изучавали за Божић и Ускрс, гледајући како ваш деда коље прасиће, слабо да ћете проћи. Мали Лаза тачно зна да ово нити уме, нити сме да ради у интересу Србије и привлачи га само лова и могућнсот да сутра у Си-Ви тури да је био министар финансија у Влади Србије. За државу и народ тај хаје таман колико и они који су га позвали.

Већ сама идеја месијанства у политици је суманута и има само инструменталну вредност: обманути народ и одбити на времену. Лаки ће следити неолиберални концепт и даље упропаштавати српску економију и то брзином подмазане муње. Ако држава успе да се масно задужи, или да репрограмира старе дугове, тренутни предах у цеђењу Србије од стране међународних лихвара, створиће се утисак да је Лаза Давид Коперфилд српске привреде. Ипак, Давид Коперфилд је само илузиониста, а такав ће бити и Лаки. Нови план за српске финансије, које је Лаки осмислио онако, између два пића, у Џамбо џету, неће дочекати Деда Мраза, односно показаће да је даље осиромашење сиротиње и богаћење тајкуна и политичара централно место тог плана. Банална, сасвим очигледна истина је да, када би власт заиста желела добро српском народу и држави, први њен потез би био да изврши самоукидање. За годину дана је показала колико вреди и шта је у стању да уради, а онај ко за годину не донесе бољитак, неће ни за десет. Што би рекао француски маршал Жофр:“ Што не достигнемо брзо, нећемо никад.“
Лаза је дошао само због тога што се, унутар Србије, не може више пронаћи нико са професионалним и личним дигнитетом, а да је спреман да учествује у власти и да се подређује ћудима властодржаца. Сваки економиста од ранга и части, био то Зец, Ковачевић, или Беговић, Драгаш или Катић, не би пристао да непрестано трпи притисак „свезнајућег“ и да буде само марионета. Мали Лаза тачно зна да ће бити марионета у рукама марионета и мири се са тим, надајући се „контри“, у виду лове и побољшања професионалне биографије. И један сасвим приватан, субјективан утисак: Мали ми се не свиђа. Онако, на око. Физиогномички. Не изгледа ми као частан човек.