добра је прилика да се размотри место које би Србија заузимала у Европи као замишљена 29. чланица:
Смртност од малигних и срчаних болести (1. место)
Стопа незапослености (3. место)
Висина личних примања (27. место)
Старост људи – просечна и очекивана (21. и 29. место), Србија би била рангирана на последњем 29. месту, као нација са најкраћим очекиваним животним веком популације међу чланицама ЕУ
Самоубиства (7. место)
Број лекара и болничких кревета (25. и 14. место)
Стопа убистава (4. место)
Затворска популација (10. место)
Полицијско особље (6. место)
Високошколовани (26. место)
Дуго очекивано отварање (прет)претприступних преговора са Европском унијом, добра је прилика да се размотри место које би Србија заузимала у Европи као замишљена 29. чланица. Из ове хипотетичке перспективе, значи у односу на данашњих 28 држава чланица, рангираћу Србију према старосној структури, породичним приликама, образовном нивоу и здрављу њеног становништва; према нивоу бруто националног производа, личним примањима и стопи незапослености; према степену криминалитета у друштву и сигурности у саобраћају; према динамици увођења обновљивих извора енергије на националном нивоу. Већ површно сравњивање података статистике ЕУ (Еуростата) и нашег Републичког завода за статистику открива поразне резултате и заостајање Србије, не само у домену економије већ и у базичним индикаторима здравља нације и квалитета њених људских ресурса.
Површина и број становника (16. и 17. место)
Република Србија би као 29. земља чланица ЕУ (са „статусно неутралном“ територијом Косова и Метохије) била рангирана као држава средње величине; по површини државне територије заузимала би 14. место, значи негде на средини листе ЕУ земаља. У обрачуну без територије Косова и Метохије, Аустрија и Чешка биле би веће по површини од Србије, која би тада заузимала 16. место међу земљама чланицама. Према броју становника (без популације КиМ), Србија би заузимала 17. место у ЕУ.
БДП (29. место)
Стопа незапослености (3. место)
Висина личних примања (27. место)
У домену економских параметара производње и потрошње, Србија би била позиционирана на зачељу, ако не и на самом крају колоне европских земаља. У односу на вредност бруто друштвеног дохотка (35% од просека ЕУ у 2012) и просечне куповне моћи (43% од просека ЕУ у 2012) по глави становника, она би заузимала 29. место. У погледу стопе незапослености (тренутно око 24% регистрованих), Србија би стојала за незнатну статистичку нијансу боље само од две земље, Шпаније и Грчке, тако да према овом мерилу стоји на неславном трећем месту. Додуше, узимајући у обзир значајан број незапослених који нису регистровани од стране нашег завода, питање је да ли је рејтинг Србије у овом домену заиста оправдан. Према бруто дохотку, за сат времена рада у 2010. заузимали бисмо 27. место, или треће гледано са негативног краја. Србија се са 2,62 евра по сату у 2010. налазила само испред најлошије плаћене радне снаге у Румунији (2 евра по сату) и Бугарској (1,5 евро). Ово је међутим само релативна предност, јер Србија има значајно већу стопу незапослености од ове две земље, које такође остварују већи ниво производње и пер цапита.
У скорашњим изјавама, званичници владе Србије у неколико наврата подвлаче да је обарање стопе незапослености на ниво испод 20 одсто један од приоритетних циљева владе. У овим круговима српске реалности просто нестварнима се чине подаци о незапослености у 2012. у Аустрији (4,3%), Холандији (5,3%) или Немацкој (5,5%). Чак и у непосредном окружењу, у Румунији и Бугарској (7% и 12,5%), које се веома често узимају као примери неуспеха у ЕУ, ситуација је знатно боља него код нас (3 и 2 пута мање стопе незапослености). У категорији личних примања, дискрепанце у односу на најразвијеније европске земље толико су велике да се упоредна анализа чини бесмисленом. На пример, у Данској у 2010. бруто доходак по сату износио је 25 евра, скоро десет пута више него у нашој земљи. Уз то, незапосленост је у овој земљи више него три пута мања него у Србији.
Цена струје (29. место)
Грађани Србије имају привилегију (а дугорочно гледано, заправо проблем) коришћења најјефтиније електричне енергије у читавој Европи. Према подацима за 2011, цена струје била је 6,6 евроцента по киловат-часу (кwх) или око четири пута јефтинија него у Данској и Немачкој (29,8 и 25,3 евроцента). Вишу цену електричне енергије имају и Бугарска (8,7 евроцента) и Румунија (10,9 евроцента) али и слабије развијене европске земље изван ЕУ: Албања (11,6) и суседна Босна и Херцеговина (7,9 евроцента). Цена струје у Србији ће у будућности свакако морати да расте како би одговарала потребама одржавања електро-енергетског система земље. С друге стране, ниска цена струје има огромну соијалну функцију у условима свеопштег сиромаштва; њено неконтролисано повећавање могло би да доведе до сценарија налик ономе који је почетком године погодио Бугарску, када су повећани рачуни за струју изазвали вишемесечне уличне демонстрације, пад владе и дугорочну нестабилност. Бугарско лоше искуство приватизације електро-енергетског система треба имати на уму у српском путу транзиције ка ЕУ.
Природни прираштај (20. место)
Историјски гледано, током 19. и највећег дела 20. века, виталне статистике о ступању у брак, просечној старости и природном прираштају биле су увек на страни Србије. Иако земља није била интегрисана у модерни систем производње и друштвених односа који су владали у развијеним деловима Европе, биолошка плодност и високе стопе наталитета стварале су популацијске претпоставке за будући развој. Данашње српско друштво тек је на почетку тзв. поновне „реиндустријализације“, а биолошке основе његовог развоја нису више тако сјајне као некада. Додуше, у овом домену српско рангирање у односу на земље чланице није ни тако поразно као у случају основних параметара економије. У домену виталних статистика има земаља чланица које су у много критичнијој ситуацији него што је то Србија, која се држи негде при средини или при врху доњег дела колоне ЕУ држава.
У Србији се као алармантан оцењује већ двадесетогодишњи тренд стопе негативног природног прираштаја, која је у 2011. достигла стопу од -5,2 (на 1.000 становника). Према Еуростат-подацима 19 земаља чланица стоје у овом погледу боље од Србије, која би као земља чланица заузимала 20. место (од 29). Најнеповољније стопе прираштаја имају Немачка (-189), Румунија (-55,2), Италија (-46,8), Мађарска (-40,7) и Бугарска (-37,4) и у односу на њих ситуација у Србији не изгледа толико трагично. Стопе усељавања и исељавања мењају ове базичне податке у општем популацијском обрачуну. Тако значајна стопа имиграције у Немачку и Италију не само да компензује ефекат негативног прираштаја популације него и доприноси коначном позитивном демографском билансу у ове две земље. С друге стране, у Румунији и Бугарској је негативни прираштај додатно увећан економским емиграцијама. Ово би свакако био случај и са Србијом, која би без много двоумљења у условима веће слободе кретања постала земља исељавања, а не обратно.
Бракови и разводи (15. и 26. место)
Према броју склопљених бракова у 2011. (4,9 на хиљаду становника) Србија би заузимала 15. место, значи тачно на средини колоне земаља чланица. Најмање бракова те године закључено је у Бугарској (2,9), а највише на Малти (6,2). Занимљиво је да Србија стоји изузетно добро у погледу статистике развода, који се у Србији појављују у знатно мањем броју него у ЕУ. У 2011. само су три земље чланице имале мањи број развода од Србије (1,1 на хиљаду становника). Према броју развода, Србија заузима 26. место, што је у целини један од најповољнијих резултата рангирања које анализира овај текст. Иако се у нашој земљи знатна пажња посвећује феномену пораста броја развода, Србија се у ЕУ контексту у овом домену породичне статистике заправо показује као једна од здравијих земаља у Европи. Највећи број развода забележен је у Литванији (3,4), Чешкој (2,7) и Данској (2,6), најмањи на Малти (0,1) и у Ирској (0,7). Оно што међутим треба додати је чињеница да се у Србији супружници ређе одлучују на развод због судских трошкова и због културолошких ограничења, која стигматизују у првом реду жену која се одлучује на развод брака.
Старост људи – просечна и очекивана (21. и 29. место)
Важан део популацијских статистика се односи на просечну старост становништва и на очекивану просечну старост коју ће доживети новорођенчад. Према подацима о просечној старости обрачунатој за 2011, становништво Србије са 41,6 година налазило би се на 21. месту, значи негде при средини другог дела листе европских држава. Само 8 земаља чланица су те године имале становништво старије од нашег, а међу њима су предњачиле Немачка (44,6 година) и Италија (43,5). Најмлађа ЕУ популација налази се у Ирској (34,6) и на Кипру (35,7). Подаци о очекиваној старости новорођених враћа нас на последње место листе европских нација. Наиме, према подацима за 2011, и код мушкараца (69,7 година) и код жена (75 година) Србија би била рангирана на последњем 29. месту, као нација са најкраћим очекиваним животним веком популације међу чланицама ЕУ. Поређења ради, најдужи очекивани животни век жена у Европи је нешто изнад 85 година, у Шпанији и Француској – значи 10 година дужи од очекиваног просечног живота жена у нашој земљи.
Смртност од малигних и срчаних болести (1. место)
Србија је неславни рекордер у обрачуну статистике смртности од тумора и болести крви и крвотока на 100.000 становника и ови подаци стоје у најприснијој вези са већ изложеном статистиком о очекиваној старости популације. Према подацима за 2010, наша земља не само што заузима забрињавајуће прво место по броју смртних случајева од ових болести, него је тај број значајно испред одговарајућих величина за остале земље чланице и ЕУ просека. Код болести срца и крвотока, просек у ЕУ за 2010. је 209,9 случајева (на 100.000 становника), у Француској је било свега 119,5 случајева, у Холандији 146,7, у Италији 167,7. Највећу стопу смртности међу садашњим чланицама имају Бугарска и Румунија (621,7 и 548,4), међутим и оне су иза српских 774,2 смртних случајева у истом посматраном односу. У погледу малигних обољења, ЕУ просек је 166,9 смртних случајева (на 100.000 становника), док обрачун за Србију показује стопу од 296,1. Најближа статистички и једина са стопом смртности изнад 200 је Мађарска, са стопом од 238,8.
Чини се да наше (нереконструисано) министарство здравља додатно погоршава ситуацију. Наиме, најновије измене „Правилника о садржају и обиму права на здравствену заштиту“ из децембра 2012, у знатној мери су ограничиле могућност превентивне здравствене заштите одређених категорија популације. На основу овог правилиника, грађани оба пола у узрасту између 23 и 35 година имају право на рутински преглед о трошку фонда тек једном у пет година. Старији од 35 година, као нешто ризичнија категорија, могу да затраже рутински преглед једном у две године. Стиче се утисак да су само болесни грађани и ризичне групе у прилици да се у пуној мери користе системом (превентивне) здравствене заштите (истраживање Ане Милетић, Блиц бр. 5801). У исто време, на званичном сајту надлежног министарства истиче се значај превенције у лечењу. „Преконтролишите своје здравље пре него што вас нешто заболи. Тада већ може бити касно“, читамо на банеру овог сајта. Једноставни увид у најновију регулативу министарства сведочи о значајном раскораку између речи и дела, кампање о превентивном лечењу и поменутог правилника. Ускраћивање превентивних прегледа највиталнијем и најздравијем делу популације је у пуној мери парадоксално, јер превентивно лечење и рутинске контроле намењени су у првом реду њима и служе управо томе да симптоми болести буду откривени на време и да би лечење било брже, ефикасније и јефтиније.
Самоубиства (7. место)
Према броју почињених самоубистава на 100.000 становника у 2010. Србија са стопом од 16,6 заузима високо седмо место у односу на данашње земље чланице ЕУ. Значи, свега шест европских нација има већу стопу самоубистава од Србије. Литванија (29,4), Мађарска (21,7) и Латвија (18,2) имају највеће стопе, док медитерански народи имају традиционално најмање стопе: Португалија, Шпанија, Италија, Грчка, Малта имају између 5 и 8 случајева самоубиства годишње на 100 хиљада становника. Европски куриозитет је данска полуаутономна провинција Гренланд, у којој се већ неколико деценија одржава највиша стопа самоубистава на свету од чак 100 и више случајева на 100.000 становника годишње. Ако је стопа самоубистава одраз, између осталог, и менталног здравља нације, високо рангирање Србије по овом основу треба такође схватити веома озбиљно.
Број лекара и болничких кревета (25. и 14. место)
Поразна статистика о стопама смртности свакако има везе са општим нивоом здравствених услуга које се пружају становништву. Један од индикатора који се по овом критеријуму узима у обзир јесте број лекара на 100.000 становника у некој земљи. У Србији је у 2010. било 271,7 лекара у поменутом односу. Те године, свега четири земље имале су одговарајући мањи број лекара од Србије, наиме Пољска (217,5), Румунија (236,9), Словенија (243,9) и Британија (271,2). Занимљиво је да у свим овим земљама постоји мањи или значајно мањи број смртности од болести које се могу здравствено санирати. Највише лекара по броју становника у Европи има Грчка (612,6), више него двоструко од броја лекара у Србији.
Други индикатор који се често користи да би се осликао капацитет здравственог система јесте и број расположивих кревета за болничко лечење на 100.000 становника. Према овом параметру, Србија би са 564,9 кревета заузимала 14. место међу ЕУ чланицама. Према овом обрачуну, 15 земаља ЕУ чланица има мање расположивих места у болницама, а опет у свим овим земљама статистике здравља нације показују боље резултате него у нашој земљи.
Погинули у саобраћајним удесима (19. место)
Најмањи број погинулих у саобраћајним несрећама на 100.000 становника у ЕУ у 2010. забележен је у Британији (3,4) и Шведској (3,8), док је својеврсни рекордер Румунија са стопом од 15,3. Свакако да је код наших суседа лоша саобраћајна инфраструктура у комбинацији са ниском ценом горива у великој мери увећала вероватноћу саобраћајних удеса. Србија се по броју удеса са смртним исходом од 6,55 налази на умереном 19. месту. Дакле, у 18 европских земаља стопа настрадалих у овој врсти несрећа већа је него у Србији. Поред статистике развода, овај податак се може навести као нешто што препоручује Србију у домену сигурности саобраћаја на њеним путевима. Један од елемената који треба узети у обзир у контексту ове позитивне статистике јесте релативно висока цена горива према нивоу просечних примања. У Србији се наиме вози мање него што би то био случај да људи имају боље приходе, па је самим тим и број саобраћајних несрећа мањи.
Стопа убистава (4. место)
Затворска популација (10. место)
Полицијско особље (6. место)
Са оптерећујућим наслеђем ратова и сиромаштвом као општом појавом, уз криминализоване службе безбедности и полиције, Србија би по степену криминала и несигурности на улицама требало да предњачи међу ЕУ чланицама. Одговарајуће статистике то потврђују, али показују у исто време знатно веће стопе криминалитета забележене у другим земљама. У погледу броја убистава у периоду 2007-2009, а у односу на 100.000 становника, Србија са стопом од 2,21 заузима респектабилно четврто место, иза Литваније (8,31), Естоније (5,74), и Финске (2,36). Показало се наиме да је ефекат глобалне економске кризе који се у балтичким државама најјаче осетио 2009. у много већој мери социјално раслојио и криминализовао њихова друштва, него што је то учинио дуготрајни негативни негативни ефекат рата, економског безнађа и незапослености у нашој земљи. У истом периоду (2007-2009), према поменутом критеријуму Београд би заузимао „тек“ осмо место међу ЕУ престоницама. Можда тога нисмо свесни, али несигурнији од Београда, барем према овом критеријуму, су Виљнус, Талин, Луксембург, Амстердам, Брисел, Праг и Братислава. У свим овим градовима стопе почињених убистава су биле веће него у Београду, а румен стида вероватно облива лица припадника домаћих криминалних кланова, наравно, ако читају ове редове.
У погледу бројности затворске популације за период 2008-2010. у односу на 100.000 становника, Србија би са стопом од 144 заузимала десето место. И у овој статистици предњаче балтичке државе Летонија (305), Естонија (264) и Литванија (248). Најскромнију стопу затворске популације имају Финска (62), Словенија (66), Данска и Немачка (по 68). У односу на просечан годишњи број полицајаца запослених у активној служби (на 100.000 становника), Србија би са 451 полицајцем према подацима за период 2008-2010. била на високом шестом месту. Сразмерно броју становника, највише полицајаца имале су у поменутом периоду медитеранске земље: Кипар (664), Шпанија (508) и Малта (456).
Високошколовани (26. место)
Удео становништва које је завршило неку врсту тзв. терцијарног (код нас, вишег и високог) образовања узима се као критеријум оспособљености за технолошки и културни развој једног друштва. Нарочито се у том контексту посматра део популације старости од 30-34 године, који би требало да је најактивнији и да даје највећи допринос развојним процесима. Према овом мерилу, српско друштво би са 20,6 одсто популације у 2010. било рангирано на самом дну листе ЕУ чланица. Мањи проценат високо образованих у поменутој животној доби имали су те године само Румунија (18,1), Италија (19,8) и Чешка (20,4). Највећи проценат становништва са завршеним терцијарним образовањем у поменутој старосној групи имају Ирска (50,1), Кипар (47,1), Луксембург (46,1) и Финска (45,7). ЕУ просек за 2010. је 33,5. Оно што додатно оптерећује у случају Србије је застарелост наставних метода и непримереност знања и вештина које се стичу на њеним факултетима. Ако је за утеху, барем статистички, три земље у ЕУ по овом основу стоје лошије од Србије.
Обновљиви извори енергије (29. место)
Једна од тема која код нас не стиже на дневни ред друштвених актуелности, а која је у земљама чланицама ЕУ свакодневна преокупација, јесте повећање удела тзв. обновљивих извора енергије (ОИЕ) у укупној националној потрошњи енергије. Ако се посматра период 2004-2011, најзначајније увећање удела ОИЕ (нешто више од три пута) забележено је у Британији и Луксембургу, док је више од два пута увећано у Ирској, Холандији, Немачкој, Белгији и Мађарској. Србија у поменутом периоду није увећавала удео ОИЕ, који се у целости односе само на енергију добијену у хидроелектранама. Додуше, већ сада на овај начин генерисана енергија даје око 11 одсто националне потрошње и у том смислу је испред многих земаља чланица ЕУ. Србија би по овом основу била негде око 12. места на листи чланица ЕУ за 2011, а са додатним инвестицијама у овом сектору напредовала би ка горњем делу табеле.
***
Иако ситуација није толико лоша колико се обично представља у медијима, сравњивање основних параметара између Србије и земаља чланица ЕУ не оставља много разлога за оптимизам. Србија се указује као земља која заостаје по броју лекара, а предњачи по броју затворске популације и полицијског особља, као апсолутни рекордер по стопама смртности од малигнитета и болести крвотока, земља на самом зачељу европске листе по параметрима економије, запослености и образовања. Српско становништво није најстарије у Европи, али је у драматичној демографској кризи. Одуговлачење у процесу европских интеграција би само додатно погоршало српске параметре у односу на стандарде чланица ЕУ.
Аутор је сарадник Института за новију историју Србије.
P R E V R A T 