Драгослав Павков: Коментар коментара

или, одговор  Дејану (коментатору текста „Србенде против Србијанаца“)

Јебига Дејане, кад баш морам да цртам по ко зна који пут:

„… мени је глупо свести српску нацију на србијанску „

СРПСКА НАЦИЈА НЕ ПОСТОЈИ ОД 1.12.1918.ГОДИНЕ! Српски народ који је до тада чинио српску нацију (држављане Краљевине Србије и поданике српске круне) тог се датума по наговору сопственог краља и сопствених паметњаковића званих „интелектуалци“ – одрекао сопствене НАЦИОНАЛНОСТИ и утопио је у нову, „југословенску“, све се надајући да ће и други народи који су нетом претрчали на страну победника у Великом рату – учинити исто. Многи Срби су се убрзо почели гристи за сопствене гузице схвативши (неки још нису) да су дали све за ништа, али ПОТРОШЕНО ВРЕМЕ (ИСТОРИЈСКИ ТРЕНУТАК) СЕ НЕ МОЖЕ ВРАТИТИ. Све друго може, али време – јок.

Ти и многи теби слични, очигледно мислите да је довољно да нешто игноришете (постојање великог броја несрба – држављана Србије), да то онда и не постоји; нажалост – то тако не функционише… Ако у нози имаш трн, можеш ти покушавати да га игноришеш колќо хоћеш – он је ту, и све док се рана не загноји , он неће испасти сам од себе. Проблем је кад се рана загноји – сво околно ткиво трули и пропада; са трном испадне и део тела, онај који се загнојио и иструлио. Трн је у овом случају „југословенство“ како су га  замислили мали Ђокица – краљ, и његови сарадници из „југосаАвенског одбора“, а труло ткиво су новостворене „нације“: Муслимани, Црногорци, Македонци, Албанци… Да би југословенска нација имала будућност, да би уопште имала шансу, било је неопходно да сви остали учине оно што су делимично учинили Срби из Србије – да део свог етничког пренесу и уграде у нову нацију; као што знаш, они то нису урадили, првенствено јер их на то нико није терао…

Срби су пристали на све што су остали захтевали, само да би краљ могао да се окити титулом „Ујединитељ“ (кога је у шта „ујединио“ видели смо 1934. и седам година касније); сви остали народи Југославију су искористили као транзитну станицу до стварања сопствених националних држава. Оно што у Аустро-Мађарској нису могли ни сањати, (будући да је то била империја која је на Хрвате увек могла напујдати Србе, на Словаке – Мађаре, на Словенце – … за њих нико осим блентавих српских политичара није ни знао да постоје) сви су добили у Југославији – тамници народа како ју је углас називали. Дакле, добили су шта су хтели (своје националне државе) а то што се Срби углавном осећају изданима и преваренима њих уопште не тангира; и можемо да им пљунемо под прозор. Тим новим, националним државама наше бивше браће.

Међутим оно што можемо ( и треба да радимо), то је да у својој (јединој српској држави која је неспорна у међународним оквирима) земљи учинимо исто што су „браћа“ учинила у својим. Да од свих држављана Србије направимо нацију, да несрбима дамо понуду која се не одбија.

„Ми Срби, се одричемо амбиције да од вас (који нас са разлогом или без њега углавном мрзите) направимо Србе. Од вас захтевамо да се у име заједничког живота одрекнете потребе да на рачун сопствене државе – Србије – заступате интересе суседних – вама матичних држава! У случају да вам је то превише, позивамо вас да искористите све „специјалне везе са матицама“, безвизни режим са земљама ЕУ и да се одавде покупите у три пичке материне!
Компромис који предлажемо, у коме нико не губи све, али у коме нико и не добија све је – СРБИЈАНСТВО.

Позивамо вас да сви заједно, припадници већинског народа и припадници „националних мањина“ градимо нацију у којој ће свако имати право на етничке посебности, културну аутономију, службену употребу језика (као у САД, а ако је то мало, слободно реците), АЛИ НИКО И НИКАДА ВИШЕ НЕЋЕ БИТИ ДИСКРИМИНИСАН, ЧАК НИ „ПОЗИТИВНО„, НАРОЧИТО НЕ „ПОЗИТИВНО„. Јер, једноставно није у реду да неко само зато јер је припадник „националне мањине“ има предност код запошљавања, да се свећом тражи припадник „рањиве групе“ који има диплому средње школе како би га под „посебним условима“ уписали на факултет и од њега направили „кадар„…

Срби пореклом из бивших југословенских република, право на двоструко држављанство могу задржати само у случају да су власници или наследници некретнина које због дискриминаторних закона у тим државама не могу да отуђе по тржишним (и поштеним) условима. О сваком појединачном случају расправљаће државна, србијанска комисија. Јер, лојалност може бити само једна; или си лојалан Србији или неком другом! Тамо-вамо не функционише, као што смо видели у недавним ратовима.

На овај начин, становништво Србије ће се диференцирати и неопходно хомогенизовати; кога нема без њега се може, оно што виси и треба да отпадне, да не смета…
Однос према Србима у окружењу треба реципрочан са односом држава у којима живе према припадницима „њиховог“ народа који живе у Србији; ако Хрватска држава финансира манифестације на територији Србије попут „Бодрог – феста“ Бачком Моноштору (насељен Шокцима који због лове све више постају „Хрвати“) – нека Србија слободно финансира сличну манифестацију у Книну или Војнићу. А ако Хрватска има неку примедбу – нека се састану међудржавне комисије и расправе ствар; онако, пријатељски у складу са најновијим трендовима… Али, да се прекине сипање националног буџета у којекакве рупе без дна зване којекаква „вијећа опћина“, Пуповци, Хајдуковићи и Узелци којима и није циљ смиривање и превазилажење српско-хрватских спорова, већ непрекидне „…изације“ – мутни процеси у којима се најбоље лови.“

„… трапаво мислећи да ће се тиме удовољити мањинама“

Као што видиш, уопште ми није намера да „удовољавам мањинама“, једино за шта се залажем, то је да се на било који начин гарантује стварна равноправност свих грађана Србије. Не очекујем да неко ко је одрастао на причама о томе како су му „ћетници“ у Дрину бацили „ђеду“ и „нену“ – напрасно заволи СВЕ Србе; али, мислим да није претерано захтевати да тај исти, кад мој предлог постане део нове државне политике – буде кривично гоњен ако на јавној сцени изјави да су „… Срби извршили геноцид над Бошњацима„. Или, да се исто деси Србину који (по процени суда) довољно не аргументује изјаву да су „… све балије/Хрвати усташе“, пошто – нису, лично знам многе партизане, а богами – било их је и у четницима. То је равноправност!
Све друго је „…изација“ и замајавање ради пљачке, тј. ради присвајања незарађеног (донираног) новца.

Ето, то је „укратко“ и јавно, а ти се допиши слободно 🙂 и аргументовано… Само немој по принципу: „Знам ја њих…“, јер не знаш довољно, нико не зна, чак ни Сократ 🙂
Да би те неко одбио – прво мораш нешто да му понудиш; ако одбијају понуду попут ове (неовлаштено) моје, Срби ће одједном добити огромну предност и поништиће се све коминтерновско-ватиканске „теорије“ о урођеном „великосрпском хегемонизму“… А након тога, можемо и на други начин; али ТЕК НАКОН ТОГА!