Бранимир Марковић, ШПИЈУН КОЈИ ВАС ЈЕ ВОЛИО

У центру центра Терезианополиса, града са већинским не-српским становништвом, како је данас политички коректно да се каже, стоји импозантан споменик српском „цару“, исписан ћирилицом. Довољно да данас, у време толеранције само за мањинске групе, буде „контрадикторан“, како се код нас ЕУфемистички, у духу ЕУгенике, зову криминоГЕНИ елемененти

Image

У недељу ујутру нађох се у центру предивне Суботице. Приметих скупину туриста којима водич исцрпно описује историју и знаменитости, па реших да се „огребем“ за сазнања, те се умешах у групу. Некима је можда занимљиво, али није претерано битно за ову причу, што су туристи били из Хрватске. 

Водич је био за сваку похвалу. Док се није дохватио споменика Јовану Ненаду, теме која је и мене највише занимала. У центру центра Терезианополиса, града са већинским не-српским становништвом, како је данас политички коректно да се каже, стоји импозантан споменик српском „цару“, исписан ћирилицом. Довољно да данас, у време толеранције само за мањинске групе, буде „контрадикторан“, како се код нас ЕУфемистички, у духу ЕУгенике, зову криминоГЕНИ елемененти. А чудно за Србију, у којој по варошима углавно нема споменика српским владарима. Но, водич је хитро објаснио да је Суботица само игром апсурдног случаја поменутог „цара“, у Србији (па није ни чудо што скоро па једина има  споменик српском цару, макар и са наводницима). 

Споменик је саграђен у доба Краља Ујединитеља, срушен за време мађарске нацистичке окупације, а обновљен за наших дана. (Узгред, никако да разна удружења за заштиту ћирилице не похвале Суботицу. Једино су тамо, у целој Србији, сви јавни натписи ћирилични. Заправо „тројезични“, како се данас политкоректно каже, а први, главни, горњи,  је увек на српском, ћирилицом.)

Водич, вешт реторичар, почео је беседу, укључујући афектирања и драмске паузе, питањем: „Ви сте сви генерација која је ишла у југословенске школе, где смо учили све и свашта  из историје. Да ли сте икада чули за цара Јована Ненада?“ Збуњени Хрвати и Хрватице су промумлали негативан одговор, а кладим се да би исти одговор добио и од неке српске групе.

Затим је, у добром маниру „учинковите“ пропаганде, изнео углавном тачне или не очигледно лажне историјске чињенице, уз неприметне сугестивне вредносне судове, у овом тексту означене наводницима: „У 16. веку на овим просторима је „случајно“ феудални поседник, власник и вароши претходнице данашње Суботице,  био Србин Јован Ненад… После првог светског рата,  граница Југославије и Мађарске је планирана негде изнад Новог Сада. Тада се неко сетио да се позове на тапију Јована Ненада, и на основу те сукцесије је Југославији припала Суботица и северна Бачка.“ Ерго Суботица је „ничим изазвана“ случајно у Србији. О ратовима које је водио „Црни човек“, „Fekete Ember“, протеравши Турке из Бачке и историјском контексту догађаја – борба за угарски престо између две струје након смрти угарско-чешког краља Лудвига, који није имао потомство, и гашењу славне династије Јагеловића, опеване у епу Осман Ивана Гундулића, ни речи. Ни о занимљивом контексту верских ратова. Јер на споменику је и царев учени писар, школовани протестант Фабијан Литерата, уз палатина и благајника, племића Суботу Врлића, наводно родом из Јагодине (да ли је по њему име Суботица?). Иначе, петнаестак година по  смрти „цара“, 1542. Године, Турци су заузели Суботицу  и владали њоме до 1686.

Е сада следи идеолошка разрада, тема овог писаније (колико је историјске истине у претходним ставовима, такође није тема): „Познато је да у средњем веку није постојао појам народа. Феудалци су били једне народности а поданици често друге, ко зна које (тачно, прим. Брм.). Замислите апсурд да се на основу народности једног феудалца додели Србији и Југославији земља у којој су већина „одувек“  Мађари?“

Хрватски туристи се нису много „пачали“ у ова србско-маџарска шпанска села, већина је прогутала сервирано или им је на једно уво ушло а на друго изашло.

Да је образовни „сустав“ у Илирику иоле нормалнији, бар би му се насмејали, ако већ не би протестовали. Јер, управо је баштиницима Хрватског државног права, варијанте система заснованог на начелима власничке суксцесије и државног идентитета на основу тапија и уговора (хрватског) племства, изнео српску примену истих правних начела суксцесије (све под претпоставком да су изнете чињенице тачне), карактеристичне за, до 20. века доминантно,  историјско право, представивши је као несвакидашњи идиотизам и апсурд.  

Наиме, није се позвао на природно право – право становништва територије на самоопредељење, чији је пионирски заговорник била краљевина Србија, а противник Аустро Угарска  и остале империје. Поражена К унд К монархија је, дакле,  „добила по ушима“ и према начелима које је сама заговарала. Стање правног поретка Respublice Christiane, како феудалну  Европу назива Карл Шмит, на дотичном терену, које претходи стању распаднуте К унд К империје и њених претходника, у предметном случају краљевине Угарске, била је управо краткотрајна владавина српског феудалца „цара“ Јована Ненада, за коју неки, примењујући опробани рецепт пројекције схватања свог покољења у прошлост, чак проглашавају за претечу Војводине.

Водич је представио као апсурдни преседан примену европског феудалног правног поретка уобичајену у ванотоманској Европи до настанка „слободних нација“, тј. поретка природног права (становништва). Пропустио је да примети и универзално примени начело да, као што се није знала и никога није занимала „народност“ кметова Јована Ненада, није се знала ни  за кметове угарских, немачких, фламанских, пољских, хрватских и осталих феудалаца земаља којима је идентитет и правни субјективитет давала управо народност феудалаца, владара.   А име владајућег народа преузеле као своје и нове слободне нације, свесне да народ племића осавајача (Франци, Англи, Срби/Хрвати, Бугари…) само мањим делом учествује у етногенези наследника микса освојеног становништва (Гала, Илира, Брита..) и освајача.  

Но, данашња јавност је исувише недообразована и незнавена да би схватила колико је испао глуп у друштву.

Иначе Суботица је превише лепа и културна за овако недобразоване надмене водиче.

http://branali.blogspot.com/

 

Jedno mišljenje na „Бранимир Марковић, ШПИЈУН КОЈИ ВАС ЈЕ ВОЛИО

  1. Није тај неписмен, већ безобразан. А држава у којој живи вероватно му није дала да се развија као мањина, претпостављам да је Маџар-он, па, ето, дошло му да он одређује где Суботица треба бити. Кад би се сви ми назвали Србијанци мислим да би се он пресалдумио и не би више то тврдио. Аха…

    Sviđa mi se

Ако мене питате...

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s