Бранимир Марковић ПАРАДА ПРЕЗРЕНИХ

ЈАСЕР је посветио догађају пуну 31 секунду извештаја, Тв Пинк догађај није ни поменуо. Једино се ТВ Хепи дрзнула да догађај“тури“ међ вести дана најавом – протести у Београду, са потписом – блокада саобраћаја. Елем, блокада саобраћаја је главни проблем.

Да је јулски Пинк био и остао идеолошка авангарда Тв Бастиље, показао је и извештај о протесту Двери, који ме је вратио у младост, давног 9. марта оне године

Концептуалну спрдњу са методом „никада право питање“, маестрално је извео Миломир Марић у својој Ћирилици, знајући (ево већ пола века) да не сме да постави право питање ако мисли да остане уредник, није га ни постављао

„Тешко је пратити српске медије, а сузом не заливати одурна чоколадирања стварности, које они изводе…“[i] а још теже „алтернативне, превратничке медије“ како се утркују са званичним у чоколадирању, провереним методима – надритема и никад право питање.

Да сам ја „нормалан“ (до скора нисам био сигуран да ли треба или не наводник) и да је ово друштво нормално онако како ја, „нормалан“, замишљам нормално, нормално би било да сам у мојим годинама и са мојим новинарским искуством, а са оваквом понудом „врсних“ новинара,  уредник макар хронике сеоских новина. Међутим, поредећи догађаје које сам игром случаја видео својим очима „тијеком“ петка, 27. и суботе, 28. текућег месеца и извештаје у медијима, схватио сам дефинитивно да сам последњи коме би то требало поверити. Нормално није оно како један „нормалан“ замишља, већ оно што је у складу са нормама друштва, дакле већине.

Будала која још увек мисли да је дужност новинара да објасни и опише шта је видео, грађанину који није, спречен послом или родитељским обавезама рецимо,  био „на лицу места“ (и ништа више) да (још увек могу да) постоје независни новинари, да је новинарство седма сила и стуб демократског поретка, да је вест кад човек уједе пса а не обрнуто, да се догађаји прате а вести распоређују  сразмерно значају за заједницу –  у систему олхократије заиста је за чување оваца. Будала која тврди заједници чија је омиљена забава (и најгледанији програм) гледање најбаналнијих свакодневних активости (попут прЂења)  у најмању руку просечних особа, да би на тв програму требало да буду „догађаји“ у староновинарском смислу – оно што је битно, пресудно, занимљиво, изузетно, што, дакле, одступа од свакидашње баналности. Будала која би заједници која се не бави својим проблемима, јер би у том случају требало и да их решава, да указује на „сморне“ исте.

Да скратим, поменутих датума у престоници су се одиграле три демонстрације – најмање бројна и најкраћа, која се бави проблемима најмање бројних, нешто масовнија и дужа, антипротивних који протестују што се проблеми малобројних уопште истичу и стоструко масовнија,  због проблема који се тичу свих 99%, сем најпривилегованијег слоја – врха партиократије и „100 обитељи“ власника свега. За прве две сам убеђен да сте чули. А за треће?

Уредништва свих медија су пратила аксиом да заједницу уживаоца Фарме не треба „смарати“ проблемима који их се лично тичу. Али их се туђи итекако тичу.

На свим телевизијама прва вест је  била – отказивање „Параде поноса“. И остале вести дана на почетку емисија су биле исте на свим медијима – једна до две Вучићеве изјаве, отварање фабричице немачким инвестицијом у бруто износу вредности пар будванских плацева продатих Русима (16 милиона евра) и изјава представника Еулекса на Косову.

Једино се ТВ Хепи дрзнула да догађај, више хиљада људи, да ја не лицитирам, на улицама Београда, „тури“ међ вести дана најавом – протести у Београду, са потписом – блокада саобраћаја. Елем, блокада саобраћаја је главни проблем.

Да би извештај, емитован у 8. минуту емисије, одмах после извештаја о последици сеоске кафанске туче, почели са „око хиљаду учесника протестовало је…“ Хм, „мање од хиљаду људи“ попунило Таковску, пре тога Светогорску, а после кнеза Милоша од скупштине до Владе. Наравно „аргументовано“ снимцима, кадровима, који ће у историју филмске уметности ући као прва иновација  „америчког плана“ (појединац, обично каубој од колена навише, да би се видео револвер у футроли) – „Тв Бастиља план“, колективна варијанта америкена – из доњег ракурса од колена навише, да се би се виделе особе само у првом реду и луцидним избором кадрова снимљених уочи или након манифестације у којима је само по неколицина учесника.

Да је „жив Слоба, умро није, док је Срба и Србије“ показала је и нетакнута Тв Бастиља, медијска кућа испред које се дуже време задржала колона, уз сочне изјаве са покретне бине, наравно нигде забележене ем емитоване (елем, догађај им је био под носом буквално). ЈАСЕР је посветио догађају пуну 31 секунду извештаја, прецизније проширене вести, без изјава, покривену снимцима описаним у другом делу претпрошле реченице, емитованог у 25. минуту ударног Дневника.

Просечно трајање прилога у ЈАСЕР-у је око 3 минута, кад Вучић и Дачић дају изјаве, онда то потраје … скоро ко некада Тадић и Милошевић.

Поређења ради („ничим изазван“ „споровозни“) прилог о „сличним“ социјалним проблемима – радника обезбеђења, у Дневнику наредног дана трајао је шест пута дуже. Прилог је красила невероватна реченица „У поређењу са радницима обезбеђења у Европским држава, радници обезбеђења у Србији најмање су плаћени!!“ и дирљиво саосећање уредништва са проблемима наоружане паравојске банака и мултнациналних компанија: „Велики проблем је кад вас обезбеђује неко ко нема леба да једе!“ изјави Драгиша Јовановић, из одељења за приватно обезбеђење Привредне коморе Србије. Тако сазнадосмо посредно да ова привредна грана од круцијалног значаја за развој Србије има и пратеће одељење ем упосленике  у Привредној комори и да је државни проблем што банке не плаћају ни своје, „сто посто сам убеђен“ синдикално организоване, избациваче. А „нерв“ и емпатију за животне проблеме грађана показали су и у алармантном прилогу о неопорезованом печењу ракије у Србији, луцидно најављеном: „Шљива добро родила – Закон о ракији“ , јер „200 милиона евра заобоиђе буџет Србије!!!“

Да је „све исто само њега нема“ показао је Тв Пинк, који догађај није ни поменуо. Ал је, „да се Власи не одсете“ у 11. минуту Националог (ироничног ли имена) дневника  емитовао извештај о протесту (неколико десетина) уљара, који су се, узгред, придружили „непостојећем“ протесту синдиката. Покривен још иновативнијим кадровима – из доњег ракурса –  ал само главе учесника, пароле и небо.

Да је јулски Пинк био и остао идеолошка авангарда Тв Бастиље, показао је и извештај о протесту Двери, који ме је вратио у младост, давног 9. марта оне године. Телефонско директно јављање из кнез Михајлове са шетње Дверјана (као да немају мини репортажна кола) било је покривено архивским кадром кловна који неког „обичног“ дана  изводи тачку случајно испред штанда Двери.  Сажета и „објективна“ слика породичне шетње.

А да ипак није баш све исто показала је Тв Б92, данас поносни власник права на тв серију Сулејман величантвени. Било је за очекивати да ће демонстрације антислобиног „синдиката Друге Србије“, једног од носилаца данас омраженог  „преврата“ 5. октобра, па још иконографски и „добошарски“ тако сличног граЏанским „шерпе и лонце“ протестима, на којима је један од говорника, Пивац егзалтирано „неопрезно“ узвикнуо – погледајте колико има оне друге Србије, „У 92“ да обилато „злоупотреби“, барем упола колико прајд и теме из Инсајдера. Кад оно.. само релативно коректан извештај, „нормалног“ трајања, средином емисије, додуше једини у ком смо могли да видимо „чак“ и општи план попуњене улице из горњег ракурса (да се виде и они иза првих редова).

И блага изјава Чанка (не „оног“):

„такви закони (о раду, прим. БрМ.) постоје у Европи, али постоје и мере које помажу ономе ко овако изгуби посао да то преживи…Код нас све то нема али има могућност да се лако да отказ. Свако може да да отказ, то је живо биће, припремите му да преживи од отказа до новог радног места“, која је ублажила претњу: „да се пропадање Србије одмах заустави, ако они не знају ми знамо како“. На покретној бини су грмели много запаљивије и конкретније изјаве, рецимо о смени и преузимању и власти ако они које смо изабрали не почну да раде свој посао, али сниматељи су ваљда у том моменту мењали батерије.

О писаним медијима – само карактеристичан наслов који осликава „суштину“ догађаја:  „Гужва у граду због протеста чланова УГС Независност“[i]

Толико за сада о надритемама. А сада укратко, гледе истих, о методи „никада право питање“.

У 6.минуту ЈАСЕРовог Дневника гостовао је Ивица  Дачић поводом забране Прајд параде и изрекао најсуштинскију слику олхократског поретка: : „Ја сам као министар пре две године дозволио прајд. Биле су последице изузетно тешке“ Новинар је само пропустио да вечног министар унутрашњих послова приупита – За кога? И нешто у вези личне одговорности и оставке нпр. Да не помињем питања типа – колико сте терориста ухапсили након што сте сазнали да су планирали масован напад киселином на мирне протестанте. Или, колико сте пријава поднели против медија за објављивање лажних вести и узбуњивање јавности?

Као и небулозу: „Целе недеље траје манифестација без икаквог проблема. Извините од тога да ли је нешто уставно право једино су виши безбедносни разлози!!“Елем, забранили су манифестацију која целе недеље увелико траје без проблема.

Концептуалну спрдњу са методом „никада право питање“, маестрално је извео Миломир Марић у својој Ћирилици где је угостио „цвијет срБштине“ – вође Образа и Нашијенаца. Искусно знајући (ево већ пола века) да не сме да постави право питање ако мисли да остане уредник, није га ни постављао, већ је, као једини познавалац медијске природе телевизије у данашњих Срба, медија чија се моћ не заснива на експлицитном садржају изговореног, већ на слици, мимици, гесту, алузији, емоцији… једноставно користио изражајне те моћи, експлицитно повлађивајући свему за шта се присутне интелектуалне величине залажу, а заправо их је приказао тачно онаквим какви јесу – у свој својој и нашој (што су нам „таки“ репрезенти) мизерији. Аутор са нашег рођеног блога, Милан Миленковић, изгледа није схватио ни алузије ни иронију.

http://branali.blogspot.com/

---

[i] http://www.24sata.rs/vesti/beograd/vest/guzva-u-gradu-zbog-protesta-clanova-ugs-nezavisnost/107424.phtml

Док Блиц протесте Независности илуструје фотографијом конкурентског „Слобиног синдиката“ http://www.blic.rs/Vesti/Drustvo/408177/UGS-Nezavisnost-Socijalni-dijalog-je-ubijen

---

[i] http://prevrat.com/2013/09/29/%D0%BC%D0%B8%D0%BB%D0%B0%D0%BD-%D0%BC%D0%B8%D0%BB%D0%B5%D0%BD%D0%BA%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B-%D0%BE%D0%B1%D0%B5%D1%9B%D0%B0%D1%9A%D0%B5-%D0%BB%D1%83%D0%B4%D0%BE%D0%BC-%D0%BF%D1%80%D0%B0%D1%98%D0%B4/#comment-5214