Драган Томић: Како сам напустио другу Србију, део други.

 

“Када лењошћу и занемаривањем, креирамо места која су због небриге зарасла у коров и која су ружна, та ружноћа рефлектује како нашу лењост тако и наше занемаривање. Када број таквих места нарасте довољно, имаћемо занемарену и ружну земљу, која није вредна одбране. Јер нико не брани ђубре, леш и коров. Никоме није стало до ружног и нико се не бори за ружно нити га брани. Јер је безвредно.”

Политика коју је готово свака НВО кренула да води, врло брзо би прелазила са теренског рада са животињама на “едукацију” тј промену свести.
Промена свести пак, свела се на маркетинг кампање где су билборди јели паре које су могле бити утрошене у стерилизацију животња или на њихово лечење. Такође, појавила се и мантра о чиповању. Како сам одређено време провео на западу, постало ми је јасно да је та пракса преузета од њих. И на западу се животиње чипују међутим из потпуно другог разлога. На западу је животиња чипована зато да би када се ухвати, било могуће утврдитити власника животиње а онда истог дебело ребнути по џепу. Да се разумемо, на западу су стандарди држања животиња и њихових права веома високи, али на западу животиња луталица НЕМА. Барем не када сам ја био тамо. За оно шта су домаће НВО урадили систему и службама, да су то исто урадиле на западу, свака управа те НВО би била осуђена на робију а организација укинута. А ево и зашто.

На западу, постоји пре свега консензус о многобројним питањима па и о томе како треба живети. Постоји јавно и општеприхваћено схватање, да животиња треба да има власника и да је не прихватљиво да се животиње крећу слободно по урбаним срединама. Дакле запад прво зна шта је природа а шта је град и сходно томе он дели правила, у природи важе закони природе у граду важе закони човека и тачка,нема расправе.
Друго, они знају шта је чије, дакле постоји дефинисано власништво и то власништво носи са собом одређена права али и одговорности. Животиња је чипована управо зато, да би се власник пронашао и да сносио одговороност за поступке животиње. Дакле ако животиња побегне она се хвата и власник бива кажњен.

Међутим у Србији, кампања стерилизације је праћена кампањом чиповања. Животиње су хватане и чиповане а онда враћене на улицу. И то се сматрало изразом цивилизације. Мени је ово било тотално кретенски јер поента чипа јесте да се власник казни зато што је дозволио да му животиња побегне, дакле да буде на улици, стога – у чему је смисао чиповања  животиња луталица  када оне немају коме да се врате? Наравно, ово је још једна последица сулуде приче о институцијама и власништву у православној држави где смо сви божији и државни то јест приватни и друштвени. Одједном. Дакле на примеру нечег тако тривијалног, као што је решавање питања животиња луталица, одмах се сусрећете са фундаменталним грешкама у схватању државе. Не треба да идете до комунизма или Косова, на куци и маци се то одма види.

НВО је тада кренуо да прича како је чиповање добро јер ће се животињама знати власник (!? – прим. дрп) међутим како су животиње пуштене, тај власник је одмах неодговоран власник сам по себи, јер не држи контролу над животињом,  тако да не само што се пукли паре на стерилизацију него сте пукли паре и на чип а онда сте створили криминалца и онда то уврстили као нормално понашање и регулисали законом. Дакле чипујете и стерилишете пса, на Еуропски начин, онда га пустите да буде чипована и стерилисана луталица и он сутрадан подлети под камион, и шта сте урадили? Ништа, само сте начинили штету. Потрошли сте паре на чиповање и стерилизацију, угрозили саобраћај и нанели трауму људима који су гледали како пас гине. Шта је ту добро? Ништа.

Врло брзо ми је постало јасно да је овде у питању само једна ствар – ПОТРОШЊА.
За време ДС који је блебетао о западу, у моди је била управо ПОТРОШЊА и кредитирање, и што је више било сулудих пројеката њима је било боље. Дакле овде сам се први пут суочио са, НЕОДГОВОРНОШЋУ власти и наношења штете свима нама, јер су те паре кредити које сви сада враћамо. Дакле ми смо платили да се проблем не реши, да се понашање које је погрешно озакони као исправно чиме је омогућен наставак негативне праксе и као резултат добили смо чопоре паса који представљају ризик за јавно здравље и који чине штету, нападајући људе, убијајући домаће животиње и правећи хаос у друштву. Опет, као што сам рекао, за тотално уништење је потребна сагласност и она је овим чином добијена.

Било је питање времена када ће се вилице паса поред кичми мачака почети склапати око удова људи.
Медијска слика је била таква да су про-атлантистичке новине и медији то третирали као шокантне вести а онда одмах звали “Орку” да се консултују, где су ови рекли да је то последица непримењивања закона и на тај начин скидали одговорност са себе. Јер да се не заборави: Они су “преписали” закон који није примењив на реално стање а преписали су закон јер се шеф Орке воли псе и хоће да њима буде добро. Тада сам почео још дубље да копам и сазнао да се заправо сви закони једноставно само преписују без било какве расправе да ли су они примењиви или не.
Одмах сам окренуо историју и нашао кога другога до Димитрија Давидовића и “Сретењског устава” који је преведен и преписан Устав Краљевине Белгије обогаћен шмеком Француске револуције. Дакле пракса копи-пејст је буквално настала на самом почетку стварања српске државе. Плакао сам од смеха када сам замислио ситуацију у којој Давидовић преписује устав, сав напаљен од жара како ће баш он бити тај који ће модернизовати Србију и избавити је отоманске заоставштине. Како тај устав чита, док му грашке зноја цуре низ чело, јер не зна хоће ли му Милош сручити тане из кубуре по сред чела, када чује то…
У том моменту, Милош подригну и рече “Добро ти је то, дај у скупштину да се усвоји” и оде да спава. Давидовић одскакута до скупштине и даде устав на усвајање. А то што је Француска имала не прекинуту линију краљева од 987 од Хуга Капета, преко династије Валоа, до Бурбона па све до револуције и Наполеона Бонапарте 1789, што су ту текли неки процеси скоро 800 година, што су се ту наталожиле неке праксе, што се успоставио неки систем ма нема везе братац, дај то, то ће нама да годи, чуј слободан човек а оно пола Србије још у ропству Османлија, секу главе, ноге, руке, народ по шумама… Питање је да ли би се ми сећали Немањића на овакав начин да је линија остала и да су Османлије биле поражене на Косову. Како би изгледала Србија да се то десило? Можда би ми пре Француза одфикарили краљевску племениту главу?

Онда се истраживање спровело на све случајеве копи пејста, и на крају сам схватио да је готово све у Србији преписано са једне или друге стране. Од партија, преко устава Југославије, ма – све све је копи пејст. Онда сам се питао, чекај мало, па зар поред толико умних глава, јел можемо ми нешто сами да направимо?! Е то питање је кључно и њиме ћу се бавити касније. Да се вратим на тему.

Но, кампање едукације су успеле да направе то. Едукованог кинофила.
Под дејством кампање која пропагира само псе, број расних паса је експлодирао. Буџетлије, нафиловане парама, партијски запослене, кренуле су да троше ко луде и пас као статусни симбол, доживео је процват.

Са увођењем кабловске телевизије, снобље Београда је могло да види како се то ради у свету и одмах се наложило да и оно то ради овде. Сазнали су наиме да је поводац фрустрирајући за куцу, да је брњица штетна за његово психичко здравље. Тако су мачке поред паса луталица добиле још и чопоре паса који хистеришу у стану док им газда лади јаја на буџету или нешто фиктивно менаџерише и онда када дође, млађани Еуропејац их изведе и пусти. Резултат су црева и крв, али млађаном еуропејцу у души и његовом празилуку у гузици, њима је то природно. Џаба сине и ајпод, и лап топ и плата од 2000 е и куче од 600 е када не знаш шта је то град, шта је закон…

Сећам се једном у јутарњем програму, јавио се један такав који је рекао да је пустио пса, да је пас убио мачку те да је он после 6 месеци добио туберкулозу. Наиме, мачка, пошто живи по контејнерима и мрачним местима где царује ТБЦ, је била заражена. Природни Еуропејац је пустио пса по закону о добробити и пас је онда природно раскомадао болесну мачку, чиме су клице остале на њушци. Онда је еуропејац, не обазирући се на масакр који је управо починио, увео џукца у кућу где му је овај из захвалности олизао лице и ћао-плућа ко швајцарски сир. Онда је Еуропејац рекао како су мачке опасне. Мислим прика – јеби се у главу.

Док је трајала бижутеријина кредити – билборд бонанза, мене су просветљени Еуро кучкари уринсали. Не стварно, јебали су ми матер. Те 2006 и 2007 на дрвету испред мог прозора, стално су висиле мачке. Питао сам се да ли ако довољно дуго остану, можда ће развити крила ко летеће веверице па онда неће бити проблема са просвећенима. Ни црева и крици нису изостајали, сатирали су их без и трунке милости. Када сам ово пријавио Орки, добио сам имбецилан одговор како је њима жао али они ту не могу ништа. Е онда је људима лагано цела ситуација почела да иде на пенис и јавио се креозан. Тровачи су стигли.

А јој ужаса, ево их сељачине, не просвећени Срби примитивци, људи ниске свести. Злочин,злочин, Европо јел видиш драле су се просвећене кучкарке. Мени је ово све било смешно, јер статистички гледано, код мене у насељу за осам година, отрована су два пса. За то време кучкари (власнички) су побили 78 мачака. Дакле главне убице животиња јесу – власници паса и то просветљени и ЕУ-доковани. Никоме наравно, није пало на памет да исте тужи, осим мене када сам доживео шок.

Наиме, пријавио сам их комуналној полицији која је дошла и упозорила две бабе са папучарима (малим псима величине папуче) да их воде на повоцу. Истог дана, масни расни, ови са телићима су се скупили испод мог прозора и рекли како сам ја глуп што сам позвао полицију. Тада сам сазнао да је њима неко типовао моју пријаву. Директнија веза није била могућа, кучкари и власт су повезани директном линијом и сви раде на опструкцији закона који су сами донели. Касније је комшиница рекла, да је баја њеној ћери нахушкао пит була и када га је она питала зашто то радиш, баја је одговорио – шта оћеш ја радим у општини. Хах, буџи буџи буџи. Свита феудална је одлучила да прошета своје најбоље пријатеље, сви кметови да им се клањају и подаре по маче за дављење.

Дакле мртво маче је открило корупцију у ДС и цела та фама око демократије у Србији се разбила ко порцуланска лутка.
Пети октобар се никада није ни десио, оно што се десило била је само симулација живота и симулација дешавања и ништа више. Удружени злочиначки подухват и даље траје.

У духу мог омиљеног аутора на тему краја ере нафте, његова мисао плус мало моје.

“Када лењошћу и занемаривањем, креирамо места која су због небриге зарасла у коров и која су ружна, та ружноћа рефлектује како нашу лењост тако и наше занемаривање. Када број таквих места нарасте довољно, имаћемо занемарену и ружну земљу, која није вредна одбране. Јер нико не брани ђубре, леш и коров. Никоме није стало до ружног и нико се не бори за ружно нити га брани. Јер је безвредно.”

Наставиће се…

Није (још) крај (прим. дрп)