Ратко Каролић СВЕТСКА ЕКОНОМСКА РЕВОЛУЦИЈА

“Америка се налази усред нове револуције…

Током последњих неколико деценија, хиљаде алтернатива постојећем систему централизованих корпорација је засновало кооперативе и компаније у власништву радника, корпорације и технолошке центре у власништву локалних заједница као и предузећа у власништву општина”;

–Данас је заправо број људи укључених у ове алтернативе превазишао број чланова радничких унија, чиме су радници-власници у приватном сектору и чланови локалних заједнице преузели економију у своје руке.”

чак и у богатим земљама настраности слободног тржишта и неометане селидбе капитала представљају опасност не само за сигурност запослења већ и за снабдевање храном и енергијом

‘Директно повезивање’ предлаже да свака локална заједница изгради независну локалну економију способну да обезбеди добра и услуге који су неопходни њеним људима уколико главна економија доживи слом. 

“Економија није егзактна наука; она је

уствари, или би требало да буде, нешто много

веће: огранак мудрости.”

Е. Ф. Шумахер, економиста, аутор књиге

Мало је лепо, једне од сто најутицајнијх књига

од Другог светског рата (Smal is Beautiful:

Economics as if People Mattered, 1973)

Србија се налази у стању никад веће привредне и социјалне кризе, за коју стручњаци траже одговоре у оквиру данас познатих конвенционалних економских модела. Како ова домаћа криза ипак није јединствена у свету, већ је само део данашње велике кризе света – одговоре на њу требало би потражити и у неким од неконвенцоналних економских модела који се користе у свету већ дужи низ година.

О СТАЊУ ЕКОНОМСКЕ КРИЗЕ У СВЕТУ Данашња глобална економска и социјална криза, која се убрзано шири светом од почетка овог века, води ка опадању привредних активности и банкроту низа држава, а, уз све већу незапосленост становништва и урушавање социјалних сервиса, води даље ка побунама становништва и уличним револуцијама, уз претећу опасност сукоба међу државама око природних ресурсА. (1), (2)

Међу светским истраживачима се све више утврђује консензус да је ова глобална криза заправо резултат збирног деловања три кризе: све веће исцрпености необновљивих природних ресурса (смањивања укупне количине плодног земљишта, питке воде и фосилних горива), последица климатских промена и нефункционисања глобалног економског система.

Изгледа да је данашњи облик капитализма остао без одговора на ову општу кризу, па је зато у току трагање за новим решењима.

1.

НЕКОНВЕНЦИОНАЛНИ ОДГОВОРИ НА КРИЗУ Примери из света: радничке кооперативе, локалне валуте, локализација производње и потрошње, и локалне заједнице као власници предузећа и инфраструктуре

Од свог настанка крајем 18. века, капитализам је циклично западао у периоде криза и опоравка, који су, као облици званичне политике капиталистичких држава, детаљно анализирани у светској литератури.

У периодима економских криза капитализма током 20. века настајала су у бројним локалним заједницама и разна неконвенционална економска решења, којима су, без учешћа стручњака, обични људи решавали проблеме економске стагнације, незапослености и кризе ликвидности. И поред њихове успешности, ова решења су дуго била изван интереса стручњака и државних власти.

Интервенције држава за ублажавање данашње економске кризе у свету још нису донела видљиве позитивне ефекте иако су дугорочно задужиле све своје грађане. Очигледно да данашњи услови нису идентични оним кад је кејнзијанска економија донела олакшање: нема више обиља јефтиних природних ресурса, клима на Земљи није више предвидива и благонаклона према разорним утицајима данашњег индустријског друштва, а становништво планете се многоструко увећало, па нема ни толико ресурса по становнику (пер цапита).

Стање опште кризе у свету очигледно тражи промену данас важећих принципа конвенционалне меинстреам економије. Оно што је остало ван рефлектора медија и струке и без значајније подршке влада у свету су нови економски концепти који узимају у обзир стање планете и потребе светске популације као и будућност следећих генерација на Земљи, а садржани су у захтевима Одрживог развоја и Еколошке економије. још мање су позната неконвенционална економска решења којима су људи у оквиру локалних заједница сами решавали проблеме економске кризе, као што су незапосленост, беспарица и одсуства спољних инвестиција, посредством увођења локалних валута, оснивањем радничких кооператива и локализацијом производње и потрошње.

1. 1.

Амерички историчар и професор политичке економије са Универзитета Мериленд Гар Алперовитз каже у књизи Америка са друге стране капитализма (Америца Беyонд Цапиталисм, 2004) да се Америка налази усред дубоке економске, социјалне и политичке кризе. Капитализам, демократија, једнакост и слобода су нестали у Америци, каже он.

У чланку Економска револуција се управо дешава Алперовитз наводи да је, под притиском економске кризе и нефункционалности постојећег система, у САД у току спонтани процес испитивања нових решења у организовању привреде. Ова решења се налазе изван оквира класичног капитализма или социјализма, па се може рећи да долази до неке врсте спонтане економске транзиције:

– “Америка се налази усред нове револуције. Али та револуција је тиха, ненасилна, све више нараста и одвија се изван радара масовних медија”;

– “Нова америчка револуција ставља под сумњу данашњи капитализам ‘свако-против-сваког’ (дог-еат-дог цапиталисм) изградњом паралелног економског система, који боље расподељује добра, сарађује, оснажује и обогаћује удружене раднике и чланове заједнице”;

– “Током последњих неколико деценија, хиљаде алтернатива постојећем систему централизованих корпорација је засновало кооперативе и компаније у власништву радника, корпорације и технолошке центре у власништву локалних заједница као и предузећа у власништву општина”;

– “Данас је заправо број људи укључених у ове алтернативе превазишао број чланова радничких унија, чиме су радници-власници у приватном сектору и чланови локалних заједнице преузели економију у своје руке.”

Алперовитз наводи да у Америци постоји око 11.000 предузећа у власништву радника (више од 11 милиона радника-власника), а рачуна се да постоји и око 4.000-5.000 корпорација у власништву локалних заједница. Оне поседују куће и земљишта, као и продавнице, фабрике и разна друга предузећа, а профит улази у побољшање живота локалних заједница – за здравство, побољшање исхране, образовање и запошљавање (пример Newark New Communities). Иначе, звуци скоро невероватно и податак да је око 120 милиона Американаца укључено у неке облике кооператива (највише стамбене).

Он наводи и један европски пример радничке кооперативе: Мондрагон, шпанску корпорацију из Баскије, основану још средином педесетих година прошлог века, која је од мале групе предузећа израсла у корпорацију са око 100 компанија из различитих привредних делатности а које су у власништву око 100.000 запослених радника. (14)

1.2.

Mondragon Corporation је заправо највећа радничка кооператива у свету и седма корпорација по величини у Шпанији. Она има заокружен процес пословања и сложену организацију, односно секторе индустријске производње, трговине, финансија (интерну банку) и образовања. Према последњим подацима, има 107 кооператива и 125 филијала, а, заједно са међународним сервисима и фондацијама, састоји се од 258 чланица које запошљавају око 85.000 радника. Принципи на којима ја заснована (бусинесс пхилосопхy) укључују кооперацију, учешће у управљању предузећима, социјалну одговорност и иновације.

Управљање компанијама у склопу Мондрагона одвија се путем учешћа у управљању (партиципатион), односно самоуправљања (селф-манагемент), а плате радника се састоје из два дела: месечних аконтација (адванце паyментс) и поделе годишњег профита предузећа (дивидендс). (15)

Корпорација се иначе доста успешно носи са великом економском кризом у Шпанији јер више од половине њених производа иде у извоз, захваљујући свакако великој иновативности у производњи, али и посебно израженој солидарности међу компанијама и запосленим радницима-власницима (распон плата радника и директора је око 1:3).

1.3.

Британска невладина организација НЕФ – The New Economics Foundation – закључује да је неопходно успостављање нових економских принципа за деловање привреде у овом веку (Real world economics). Исцрпљеност природних ресурса као и климатске промене, које доносе измењене и хаотичне климатске услове, представљају потпуно нов оквир за економске активности . Они закључују да је неопходно трансформисати тржиште и да је пропала идеја да “тржисте треба да одлучи”, па је зато потребан нов начин мерења прогреса: уместо искључиво преко раста бруто домаћег производа (БДП), по њима је потребно успостављање индекса одрживог економског благостања (индеx оф сустаинабле ецономиц wелфаре – ИСЕW). Уместо потпуно одрешених руку, по њима би привредна предузећа требало да укључе социјалну одговорност као последицу њихових активности (Цорпорате Социал Респонсибилитy – ЦСР). (16)

Ова организација бави се теоретским истраживањима, али ради и на практичним пројектима. Међу мерама које предлажу за деловање у реалним условима овог века је и већа локализација, односно увођење мера за ојачавање локалних економија.

Неке од тих нових мера знатно одступају од уобичајених и устаљених образаца. Они, на пример, препоручују систем “локални умножитељ 3” – лм3 (лоцал мултиплиер 3) – према коме је знатно корисније да се новац зарађен у локалу тамо и обрне (реинвестира) бар три пута. На тај начин је, према њима, кумулативни ефекат већи од три појединачне трансакције.

У срединама које су тешко погођене незапосленошћу и беспарицом они препоручују систем “банке времена” (Тиме Банкс), који се базира на размени рада без плаћања новцем, тј. без размене новца. Ове банке служе као посредници који примају понуде људи разних занимања уз истовремен пријем и њихових потреба. На пример, сат рада на кречењу стана за сат времена у подучавању деце из математике; или сат рада у башти (сађење поврћа), на пример, за сат рада на шивењу одеће или чувању деце и сл.

Рад поменуте Фондације за нову економију (НЕФ), основане још 1986, заснива се добрим делом на развијању идеја познатог британског економисте визионара Е. Ф. Сцхумацхера, аутора цувене књиге Мало је лепо. Сцхумацхер се иначе посебно залагао за развој локалних економија као баланса према глобализацији светске економије и за развој “прикладних технологија”, односно технологија које се заснивају на локалним могућностима, и ефикасне су у локалним условима.

Економски принципи за које се залаже ова фондација укључују и став Еколошке економије, која људску економију посматра као део екосистема Земље са његовим ограниченим ресурсима и условима његове одрживости. (17)

У оквиру студије о социјалној одрживости алтернативних система хране (локална храна, органска пољопривреда) у региону Балтичког мора – објављеној у шведском часопису Ekologiskt Lantbruk, нр 47, 2005 – наводе се резултати практичних истраживања групе економских експерата НЕФ о позитивним економским ефектима куповине локално произведене хране:

– “Британска студија (New Economics Foundation, 2001) закључује да новац утрошен на локално произведену храну генерише скоро два пута већи приход за локалну економију од исте суме новца утрошеног у типичном супермаркету” (тј. на храну увезену из других региона; прим. аут.);

– “Сваких 10 фунти утрошених на куповину локално произведене хране вреди 25 фунти за локално подручје, у поређењу са само 14 фунти када се исти износ утроши на куповину хране у супермаркету”;

– “Разлог за ово долази из чињенице да новац утрошен на локално произведену храну остаје у окружењу где се његова вредност увећава зато што се он тамо реинвестира више пута. Слични производи купљени у супермаркету су увезени, па зато стварају радна места у неком другом подручју, а профит из трговине се ретко реинвестира локално” (Берас репорт, нр 6, стр. 27). (18)

И друга студија објављена у овом шведском магазину – Снага локалног: Одрживи системи хране у подручју Балтичког мора” (Берас репорт, нр 7) – закључује да је локализација хране кључна за помоћ локалној економији и за достизање социјалне одрживости.

За разлику од стручњака у Србији, аутори ове студије наводе да је интегрисање биљне и сточне производње (“сваштарење”, по домаћим стручњацима) профитабилније од специјализације, да се на тај начин повећава запосленост и спроводи рециклажа органских материја, односно смањују се употребљене количине фосилних горива и смањује загађење природне средине.

1.4.

И амерички Институт за нову економију (New Economics Institute – NEI) бави се истраживањем алтернативних решења за велику економску и социјалну кризу света, коју додатно отежавају промене климе и све већа криза природних ресурса. (19)

Институт је иначе припремио свој предлог за Конференцију УН о одрживом развоју 2012. године (Рио+20) под насловом Глобална транзиција према Новој Економији. (20)

Овај изузетно велики пројекат даје приказ разних метода којима се стотине локалних заједница широм света боре са све већом економском и социјалном кризом. Они су их разврстали у девет области: Модели и мерила; Грађани и заједнице; Финансије; Глобална правда; Влада; Валуте; Предузећа и власништво; Локалне економије; и Заједничка добра.

Представљање овог пројекта би захтевало знатно више простора или посебан прилог. Као илустрацију овде наводимо само тему валуте (Currencies) да би читаоци стекли представу о чему се ради. (21) Ради се заправо о новом систему издавања и снабдевања новцем и другим средствима размене за финансирање економије, који обухвата: бартер аранжмане (роба за робу), локалне валуте (сертификати или бонови који важе само у локалној средини), мета-валуте, ЛЕТС (local exchange trading system), електронске валуте, монетарну реформу и банке времена (Тиме Банкс – о којима је већ било речи).

За нашу средину посебно би било интересантно упознавање са примерима коришћења локалних валута (Local currencies) у свету који се иначе успешно примењује у условима беспарице још од Велике економске кризе између два светска рата. (22)

2.

КОРИШЋЕЊЕ ЛОКАЛНИХ ВАЛУТА У СВЕТУ

Разни облици локалних валута (сертификата) су коришћене у свету током прошлог века – паралелно са државним новцем – а нарочито у периоду Велике финансијске кризе (Great Depression) током 1920-тих и 1930-тих година. Локалне валуте се и данас активно користе у многим земљама, а због текуће глобалне економске кризе интерес за њих све више расте.

Разлог за ово је у познатој чињеници да “локални новац (лоцал цурренциес) стабилизује локалне економије у време када је национална валута у проблемима, као што су периоди високе инфлације или дефлације повезани са незапосленошћу, односно губитком посла”. (23)

У литератури се као најпознатији историјски пример коришћења локалних валута обицно наводи пример баварског града Шваненкирхена а из 1932. године, када је на иницијативу његовог градоначелника уведена локална валута (сертификат), која је у тешким временима успешно опоравила локалну економију.

Оснивачи ових локалних валута (сертификата) – које функционишу паралелно са званичним државним валутама – у новије време су разни грађански комитети или групе локалних активиста, фармерска удружења, као и разне еколошке и антиглобалистичке групе и удружења.

Рачуна се да је данас у Централној Европи у оптицају око 65 регионалних валута (regional currencies), од чега је 16 у Немачкој, Аустрији и северној Италији – и оне фунционишу паралелно са евром као званичном валутом. (24)

Најпознатија од њих је регионална валута која се користи у баварском региону Ciemgau. Ову локалну валуту тамо данас прима као паралелно средство плаћања више од 550 ресторана, пекара, фризерских салона, кооперативних банака, као и читава мрежа супермаркета.

2.1.

Локални новац са подлогом у храни:

– “Историјски је у САД и у другим земљама познато да су локалне валуте стабилизовале локалне економије када су националне валуте биле у проблемима, као сто су хиперинфлација, дефлација или велика незапосленост”;

– “То функционише зато што они који прихватају локалну валуту траже друге који је исто тако прихватају, стварајући на тај начин социјални динамизам који формира нове економске асоцијације. Како оне јачају, ток локалног новца ојачава и фунционише чак и у случају економских проблема изван тог локалног круга”;

– “Зато што се тај новац може трошити само локално, профит од економских трансакција у локалној валути остаје у локалној заједници и подстиче локалне инвестиције”;

– “Локалне власти, регионалне пословне асоцијације, мале локалне банке-штедионице и радничке кооперативе су примери институција које могу успешно да издају ове локалне валуте. Оне имају социјални капитал да буду шире прихваћене и капацитет да управљају пословима око издавања локалне валуте и гарантовања његове вредности.”

Прихватање стокова пољопривредних производа у силосима и хладњачама, као подлоге, тј. гаранта за издавање локалних валута уведено је у праксу у САД. (23) На известан начин то је уведено и у Србији, али са великом разликом: усеви лагеровани у овлашћеним силосима и хладњачама служе само као гарант за добијање кредита код банака. Проблем је што се, осим трошкова складиштења који нису мали, домаћи пољопривредници суочавају и са релативно високим каматама, које зарачунавају стране банке у Србији (јер домаћих практично и нема). Тако да систем који успешно ради у свету није тако успешан код нас.

2.2.

У прилогу Локални новац: Да ли су локалне валуте начин да се избегне замка неликвидности? аутор наводи низ примера и резултата увођења локалног новца ради поспешивања локалних економија, почев од историјског експеримента аустријског града Воргла из 1932. године, у време Велике депресије, којим је градска управа извукла грађане из економске кризе применом локалне валуте (успешни експерименат је, нажалост, прекинуо долазак фасизма).

Аутор прилога ипак упозорава: “Локалне валуте могу да буду успешно средство за спасавање локалних заједница из замке неликвидности, али изгледа да остају у употреби само онолико дуго колико траје неликвидност или је регионална трговина ограничена”. (24)

2.3.

Књига Директно повезивање: Ојачавање локалних економија ради веће сигурности у нестабилном свету ирског економисте R. Douthwaite-а је најекстензивније истраживање комуналних (локалних) економија у индустријском свету до сада. У предговору који је потписао дирецтор НЕФ стоји оваква оцена:

“Ова књига спада у она ретка дела која мењају дух времена. Она је истовремено практична и инспиративна. Њена инспиративност долази од успешних животних прича о заједницама које су узеле будућност у сопствене руке и вратиле назад не само запослења већ и стварну политичку власт и дух локалне заједнице. Њена практична вредност лежи у јасној анализи структура које подржавају економску базу локалне заједнице, као и опису приручних средстава и метода који је ојачавају.”

Очигледно да је неким стручњацима у свету било јасно још пре петнаест година куда води глобална економија:

– “Глобална економија није више довољно поуздана за обезбеђивање услова потребних за нормалан живот. чак и у богатим земљама настраности слободног тржишта и неометане селидбе капитала представљају опасност не само за сигурност запослења већ и за снабдевање храном и енергијом”;

– “‘Директно повезивање’ предлаже да свака локална заједница изгради независну локалну економију способну да обезбеди добра и услуге који су неопходни њеним људима уколико главна економија доживи слом. Она описује у детаље финансијску структуру потребну за самоодржање и технике које су већ у употреби у локалним заједницама које предводе овај тренд у индустријском свету. Ово укључује локални

_________

новац и локалне банке чије се камате и кредитни услови разликују од оних у светској економији. Исто тако укључује и тенденцију да се локално задовоље потребе у храни и енергентима користећи локалне ресурсе…” (25)

http://www.standard.rs