Драгослав Павков: Ништа од обећане борбе

Иако, бар на први поглед, срж свих наших проблема лежи у особинама политичара, појединци заправо нису проблем. Они су само једна од последица. Темељ већине крупних политичких проблема са којима се суочавамо јесте лош политички систем. Под притиском јавности, тај систем може да се мења.

Лоша власт и лоша опозиција у Скупштини су последице лошег изборног система и лоших правних прописа који уређују оснивање и финансирање политичких странака, изборе јавних тужилаца и судија, систематизацију рада и начин запошаљавања у државној и локалној администрацији, као и руковођење јавним предузећима.

Сиромаштво,
до данас незабележена незапосленост,
лоша здравствена заштита и
недовољан број квалификованих радника су последице скупог државног апарата,
корумпиране биркоратије и
масовног запошљавања људи „по партијској линији“, како понижених, тако и оних без образа.

Неконтролисани криминал у политици,
неравноправност и
очајно стање медија су последице потчињености правосуђа вољи политичара.

Јалово заступање неозбиљно дефинисаних државних и националних интереса је последица политике вођене резултатима анкета, али не и референдума.

Овакав, лош политички систем, у животу се одржава скретањем пажње јавности на мање важне теме и затвореношћу новинских кућа за јавне полемике о систему, чиме се смањује активност „обичних грађана“, док се гласање за „мање зло“ приказује као прихватљиво, чак пожељно.

Темељ за изградњу здравог друштва

Пут ка решавању проблема почиње категоричним одрицањем подршке било каквом злу и организовањем већине ради удружене борбе за себе.

Други корак јесте дефинисање заједничких циљева, уз успостављање поверења и ширење свести о вредности и домету оваквог подухвата.

Персонализовани изборни систем

Важећи изборни систем искључиво нуди право да се гласа за затворене листе. Бирач не утиче на избор појединца, то јест на распоред кандидата са листе. Тако посланици и одборници постају људи које не познајемо и које, заправо, нисмо бирали.

Ми ћемо предложити Закон о избору народних посланика заснован на принципу отворених изборних листа. Сваки кандидат улази у поступак рангирања стицањем најмање 3.000 гласова, као појединац.

Ако се пореде са већинским системима, отворене листе у свету имају две видљиве мане. Први велики проблем је регионални диверзитет.
Друго, бирачи не могу да кандидују појединца. Оба проблема можемо да решимо тиме што ће 1.000 бирача моћи да кандидују независну личност, чиме ћемо добити фин спој већинског система и отворених листа.

Ефикасно запошљавање

Основне делатности Националне службе за запошљавање (НСЗ) су брига о незапосленима и понуда послова. На дан одржавања скупштине, НСЗ на Интернету нуди 35 радних места, док позната приватна предузећа, која се такође баве запошљавањем, оглашавају више стотина послова.

Национална служба за запошљавање је 2010. године, судећи по извештају Уједињених нација, за своје особље и за оперативне трошкове потрошила више од шест милијарди динара. Највеће приватно предузеће, које се не бави искључиво запошљавањем, тада је трошкове смештало у неколико десетина милиона.

Ми желимо законом да обавежемо НСЗ да сваком правном лицу, укључујући ту и приватна предузећа за запошљавање, омогући бесплатан упис огласа за посао у јавно доступну базу података, да постави квоте за видљивост и удео у укупној реализацији, а послодавцима да доставља радне биографије незапослених, уз заштиту личних података.

Непосредно бирање тужилаца

Сада се Државно веће тужилаца састоји од једанаест чланова, које бирају политичари и њихови финансијери.

Већина не жели да у Србији постоје недодирљиви.

Једини начин да се тужилаштву омогући покретање поступака против свих политичара, па и оних који владају Србијом, јесте да избор тужилаца зависи од свих бирача.

Зато ћемо предложити Закон о избору јавних тужилаца, којим ће се непосредан избор општинских јавних тужилаца пренети на бираче, док ће општински јавни тужиоци бирати чланове Државног већа тужилаца.

Чишћење јавне управе и предузећа

Међу многим предизборним обећањима, лажним – разуме се, једна од најважнијих тема је тзв. департизација. Вероватно сте већ чули да исти они људи, који су јавне буџете оптеретили армијом партијских војника, сада најављују да ће тим својим сигурним гласовима, одмах после избора, поделити отказе.

Представници бирача могу покренути процес департизације искључиво ако не зависе од људи који живе од новца пореских обвезника, ако свој положај нису засновали на обећаним пословима.

Европска унија и НАТО

Демократска пракса налаже да се свако крупно политичко питање пред бираче стави кроз референдум, и то после вишемесечне јавне расправе, у којој учествују сви релевантни друштвени и политички чиниоци.

Не улазећи у претпоставке о опредељењу према Европској унији и према НАТО-у, ми ћемо тражити да се о оба питања истовремено распише референдум, па ако су грађани недвосмислено за било који од два или за оба савеза, у смеру придруживања да се ради брзо и делотворно, а ако су грађани против било ког или против оба савеза, држава да обустави преговоре.

(НОПО)
илустрације и опрема: дрп

Упозорење читаоцима:

Пред изборе 2012. појавила се Иницијатива за спас Србије НСПМ и кандидатура листе „Ниједан од понуђених одговора“ на изборима за Народну скупштину. Бранимир Марковић и ја смо се свако на свој начин, укључили у кампању НСПМ и НОПО како би труст мозгова Вукадиновић/Тулимировић освојио што више простора у медијима и места у парламенту.
Скрушено признајем, ја сам се чак нашао и на листи кандидата за народне посланике, а у Сомбору сам листи НОПО (уз малу помоћ великих пријатеља, наравно) прибавио и 350 гласова  (16 000 гласова је био цензус за улазак у Скупштину).

Разлог за постављање овог предизборног памфлета НОПО је жеља да читаоцима дочарам како се један солидан предизборни програм може обесмислити нерадом и лагањем изабраног лица (посраника Николе Тулимировића).
Наиме, за годину и по дана како седи у Скупштини, „наш представник“ се два пута јавио за реч, први пут да би се представио, а други пут да би се декларисао као некаква опозиција јер ето, и он као нешто критикује реконструисану Дачијеву „владу“.

То никако није довољно и никако није оно што смо брм и ја очекивали када смо помагали да се поменути угура у Скупштину. Ништа од обећаног у горњем тексту не да се није нашло пред посраницима, већ извештаја о „раду“ НОПО нема ни на интернету, на коме постоје чак и кафански доживљаји председника странке (тако да основано верујем – када би било неких активности НОПО везаних за предлагање закона, саопштења и сл,  та странка не би пропустила да их објави).

Дакле, „у памет се браћо Србијанци…“, и у случају странке за једнократну употребу – НОПО – доказано је да папир трпи све, буквално све се може написати, без икакве обавезе да се обећано (покуша) изврши(ти).

Што ће рећи – мораћемо на други начин… На који – па, ваљда ћемо се договорити. Или нам је суђено да нестанемо.