ЖУРНАЛИЗАМ ПО ДрПу

“Брод театар” је пловни објекат који је покрајинска влада купила за пројекат чији је идејни творац глумац и редитељ Ратко Радивојевић

Осим предузећа “Тертраде – бродоремт”, које је бродоградитељ и има свој простор, тј. бродоградилиште, два друга учесника на тендеру су предузећа која немају те квалификације. И поред тога тендерска комисија највише бодова додељују фирми “И-цомпанy”. Да ствар буде још чуднија понуда те фирме није била најнижа, члан комисије Илија Вукотић је, иако пензионер, у том тренутку био запослен у “И-цомпанy”. “И-цомпанy” је фирма којој је примарна делатност производња металних врата и прозора

“Брод театар” стоји у акваторији бродоградилишта,  за стајање се плаћа дневна лежарина

Координатор свих надзора био је Душан Миладиновић, иначе члан тендерске комисије. За те услуге и ту одговорност, Миладиновић је добијао месечну надокнаду од 150.000 динара у периоду од седам месеци, а за преостало време од три године му је СКЦНС остао дужан

Фонд за капитална улагања Војводине до 16. августа укупно је платио инвеститору СКЦНС према достављеним привременим ситуацијама у износу од 114.866.235,51 динара

“Брод театар” је пловни објекат који је покрајинска влада купила за пројекат “Брод театар – пловним путевима Војводине” чији је идејни творац глумац и редитељ Ратко Радивојевић. Како само име пројекта каже, идејни творац је замислио да се сва културна дешавања (за почетак би то биле позоришне представе) изводе на броду који би током лета пловио по Дунаву и Тиси. Пројекат је заживео и 2007. покрајина је одлучила да унапреди идеју Радивојевића тако што ће обезбедити брод чија ће намена бити прилагођена аудио-визуелним сценским програмима са могућношћу да ради целе године као специфичан културни простор на реци. Пошто као појединац Ратко Радивојевић није могао да постане власник брода који је купила покрајина, објекат је припао Студентском културном центру Нови Сад (СКЦНС).

Наредне, 2008. године војвођанска Влада купује мађарски брод (за 60 хиљада евра), који није био у пловном стању и уз мали ремонт, урађен на лицу места у Сегедину добија привремену пловну дозволу до Новог Сада, коју издаје “Југорегистар” (данас Управа за утврђивање способности бродова за пловидбу Министарства саобраћаја Републике Србије – Управа). Планирано је да брод по завршетку пловидбене сезоне по Тиси и Дунаву оде на ремонт и надоградњу за коју је већ био завршен конкурс и изабрано пројектно решење. За ремонт корита брода и све остале машинске и бродарске послове на њему тек је требало да се распише јавна набавка 2008. године. Међутим, ремонт “Брода тетра” постао је нерешив проблем. Радивојевићева “идеја” пловидбе војвођанским рекама укотвљена је у новосадском бродоградилишту где се од фебруара 2009. године поправља и надограђује СКЦНС-ов брод. Нови рок завршетка је јун или јул ове године.

Тендер за извођача – блуес мутне воде

Зашто је то тако питали смо Здравка Вулина, директора СКЦНС, власника пловног објекта. Он каже да је проблем био недостатак новца у току 2011. и 2012. године. То, међутим, није баш сасвим логично јер је брод требало да буде потпуно ремонтован и надограђен до августа 2009. Наиме, победник на тендеру за извођача радова је у својој понуди навео рок од 150 дана за завршетак радова.

Комисија за избор извођача радова бирала је најбољу понуду између предузећа “Тератраде-бродоремонт” из Бачког Моноштора, “Струја” д. о. о. Нови Сад и “И-цомпанy” д. о. о. из Новог Сада. Осим предузећа “Тертраде – бродоремт”, које је бродоградитељ и има свој простор, тј. бродоградилиште, два друга учесника на тендеру су предузећа која немају те квалификације. И поред тога тендерска комисија у саставу: глумац и редитељ Ратко Радивојевић, пензионер Илија Вукотић, адвокат Срђан Добросављев, радник СКЦНС Владимир Козбашић и архитекта Душан Миладиновић (који је касније главни надзор на ремонту брода) највише бодова додељују фирми “И-цомпанy”. Да ствар буде још чуднија понуда те фирме није била најнижа. Па, одакле онда таква одлука? Према сазнањима Истиномера, члан комисије Илија Вукотић је, иако пензионер, у том тренутку био запослен у “И-цомпанy”, те је био у директном сукобу интереса. Када смо недавно телефоном назвали ту компанију запослени радник нам је потврдио да Вукотић и даље ради ту, али је “већ неколико дана био одсутан пошто је на боловању”. Касније, када смо поново покушали да пронађемо Вукотића, нико се више није одазвао на телефонске позиве. Власник и директор “И-цомпанy” Марко Лагатор одбио је разговор са нама “јер је прехлађен”, али се сложио да му мејлом проследимо питања. На њих никада није одговорио. У другом телефонском разговору нас је упутио на инвеститора СКЦНС и негирао је да је Вукотић његов радник.

Дакле, у комисији за избор извођача радова на ремонту пловног објекта и надоградњи брода није седео ни један инжењер бродоградње, мада за Вукотића директор СКЦНС Здравко Вулин тврди да се цео живот бавио бродограђевином!

Будући изглед брода према пројектуОдлука тендерске комисије за одабир извођача радова доводи се у питање из више разлога. Као прво пројекат ремонта брода рађен је у бродоградилишту Бачки Моноштор, оном које је одбијено на тендеру и поред тога што им је цена радова била најнижа (86.004.376,00 динара без ПДВ-а), као и чињенице да имају све потребне дозволе за рад и давање атеста за сваки уграђени елемент на пловилу и имају навоз за ремонт брода на сувом. Као друго, у Агенцији за привредне регистре “И-цомпанy” је заведена фирма којој је примарна делатност производња металних врата и прозора. Варење брода и варење металних прозора су потпуно различите ствари које се на могу поредити. И, као најважнији моменат да је комисијин избор најбољег понуђача сумњив, јесте то што изабрано предузеће није могло да испуни финансијски део уговора који каже да извођач радова мора сам да финансира ремонт и све послове на пловном објекту до завршетка, а да ће Фонд за капитална улагања (Фонд) плаћати извођача према достављеним ситуацијама обављеног посла. Међутим, ни Фонд није поштовао тај део уговора, те је прву уплату извођачу радова у висини од 50 милиона динара (од укупно уговорене суме 122.337.416,60) дао 2. 3. 2009. године, кад још брод није био на навозу јер је тек десетак дана пре тога упловио у бродоградилиште. То говори да је Фонд финансирао радове, а брод, ипак, није завршен. Тако и објашњење директора СКЦНС Здравка Вулина о недостатку новца више “не пије воду”.

Ипак, дефинитно најневероватније сазнање се односи на саму куповину брода у Сегедину. Тада су били су присутни стручњаци Управе, идејни творац Ратко Радивојевић и, веровали или не, Марко Лагатор директор фирме која ће касније добити посао на тендеру за ремонт брода!

Године иду, паре иду, брод лежи

У разговору са главним надзором (Студио портал) на бродарским радовима (чланом тендерске комисије) архитектом Душаном Миладиновићем сазнајемо да је комисија приликом избора извођача радова имала став да је “И-цомпанy” најбољи понуђач јер је део радника те фирме радио у новосадском Бродоградилишту. Остале квалификације тог предузећа Миладиновић није наводио, али је рекао да су инжењери из Бачког Моноштора били присутни док се ремонтовао брод.

Садашње стање брода

“Брод театар” стоји у акваторији бродоградилишта више од годину и по дана и на њему се ништа не ради. Истиномеров извор тврди да се за стајање плаћа дневна лежарина. Такође, “И-цомпанy” је некоме морао да плати коришћење навоза на сувом током ремонтовања корита брода. У бродоградилишту смо разговарали са Бранком Глушцем који нам је рекао да је “И-цомпанy” у подзакупу новосадске фирме “Цел инвест” чији је власник Душко Радић, а његово предузеће се, према АПР-овом сајту, бави консалтинг услугама. То значи да је “И-цомпанy” морао да плати Радићу све трошкове лежарина и простора који је користио за време рада и сад док стоји брод, а како наш извор тврди последња уплата Фонда била је јесенас (2012.) у висини од 15 милиона динара и да су те паре прослеђене за навоз и лежарину. Такође нам је речено да добављачи бродског материјала нису плаћени.

Такође, сазнајемо да је било предлога да се раскине уговор са извођачем радова после прве године ремонта, међутим уместо свега тога правили су се анекси уговора које СКЦНС није хтео да нам проследи као ни тендерску документацију. Последња уплата на рачун “И-цомпанy”, како нам је Фонд рекао била је 10. 4. 2012. и укупно је до сада исплаћено 110.429.446,51 динар са ПДВ-ом, а дужни су да плате још 22.833.088,20 динара.

Уместо разјашњења приче о “Броду театру”, само смо открили још више нелогичности и неправилности које поткрепљују сумњу да јавна набавка за извођача радова није била правилно спроведена. Са друге стране, актери који су били ангажовани у том послу нису нам одговорили на питања зашто се пет месеци ремонта претворило у 50, зашто власник брода, Студентски културни центар Нови Сад, није благовремено раскинуо уговор са извођачам радова “И-Цомпанy”, нити зашто је начињено низ анекса уговора и дупло наплаћен посао из основног уговора.

Директор СКЦНС Здравко Вулин остао је нем на сва питања које смо му упутили електронском поштом, те смо контактирали адвоката Срђана Добросављева како бисмо сазнали која је његова улога била као члана тендерске комисије приликом избора извођача радова за ремонт “Брода театра”.

На питање како се Добросављев нашао у целој причи са Бродом театром, он објашњава да га је звао бивши директор, а сада запослени у СКЦНС Владимир Козбашић и члан тендерске комисије. Позив је дошао са образложењем да та установа нема правника, а да у комисији мора бити заступљен неко из те струке. Према причи Добросављева, он и Козбашић се познају дуги низ година. Док је Козбашић био директор установе, али и после његове смене (укупно седам година), Добосављев је пружао правне услуге СКЦНС-у и то без икакве надокнаде. Такође, адвокат је у изјави за Истиномер напоменуо да му је то прво учешће на тендеру, да није добио никакве паре за чланство у комисији и да није превише упућен у дешавања око “Брода тетра”. Ипак, испричао нам је своја сазнања у вези са тим случајем:

“- Мој посао је био само да прегледам документацију достављену од понуђача, односно да ли су задовољили тендерске услове и ништа више”, каже Добросављев.

Међутим, он је касније склопио уговор на годину и по дана са СКЦНС у висини од 190.000 динара и, како каже, повремено су га звали као консултанта, али без обавеза да прихвате његов савет у конкретном случају. Добросављев одговорно тврди да ни један уговор за СКЦНС није правио у вези “Брода театра” него да су они за све консултовали правнике из Фонда за капитална улагања. Како Истиномер сазнаје од свог извора Добросављев је, ипак, учествовао у изради уговора између извођача радова и инвеститора СКЦНС.

Рутински посао, класичне неправилности

На питање да ли је знао остале чланове комисије, Срђан Добросављев каже да није, па самим тим није био упознат да је Илија Вукотић био у сукобу интереса пошто је тада а и касније био запослен у “И-цомпанy” (о чему је Истиномер писао у претходном тексту). Добросављев истиче да му такође није познато да је посао био најпре обећан бродоградилишту “Тератраде-бродоремонт” из Бачког Моноштора, чији су инжењери за узврат бесплатно урадили пројектну документацију за ремонт корита брода, а да је потом победа на тендеру загарантована директору “И-цомпанy”. Он тврди да Бачки Моноштор заправо није послао комплетну тендерску документацију.

“- Три ставке су се бодовале (пондирале) и пошто бродоградилиште није послало референце о претходним радовима добили су 0 пондера што је дало предност и донело победу ‘И-цомпанy’”, објашњава Добросављев.

Поставља се питање како онда фирма “Тератраде-бродоремонт” није дисквалификована због непотпуне папирологије него је остала у конкуренцији, па су посао на тендеру изгубили тек у коначном збрајању бодова.

Према примерку записника са састанка комисије за јавну набавку до којег је дошао Истиномер од дана 5. 1. 2009. године јасно се види да је бродоградилиште из Моноштора доставило тражени документ за изведене радове у претходном трогодишњем периоду, да је цена исказана у записнику, те да објашњење Добросављева не стоји.

Записник Подаци говоре да је то бродоградилиште од 2005. до 2007. обавило послове у области бродоградње у вредности од 41.878.200,00 динара, а по тендеру је тражено да вредност буде најмање 49.999.999,00 динара за период од три године. То им, ипак, није донело нити један пондер. Ни понуђач “Струја” д.о.о. Нови Сад није испуњавао ту клаузулу јавне набавке јер је вредност радова у претходном периоду ово предузеће у бродоградњи зарадило 2.367.000,00 динара. Дакле, само је “И-цомпанy” испунио тражени критеријум и добио 12 пондера јер је у траженом периоду вредност њихових радова била 60.009.423,97 динара што је било неопходно у трци за посао.

Остале две ставке које су се пондирале у тендеру биле су цена радова и рок за завршетак посла. Бродоградилиште из Бачког Моноштора дало је повољнију понуду у цени, док је рок био исти код њих и код “И-цомпанy” – 150 дана.

Добросављев каже да се Бачки Моноштор жалио Управи за јавне набавке, а да о томе није био СКЦНС обавештен. Пошто ни Управи нису доставили доказ о претходно изведеним радовима, жалба им је одбијена.

Трулеж откривали у ходу

Друга нелогичност у причи Добросављева, који како је и сам рекао у разговору није био превише ангажован за детаље у том послу, јесте то да има сазнања да је извођач радова, директор “И-цомпанy” Марко Лагатор сам открио да је дно брода у веома лошем стању тек након што је добио посао на тендеру.

“- Због тога је Лагатор морао да извуче брод на суви навоз, а то није било предвиђено основним уговором па је регулисано анексом уговора”, прича Добросављев.

Ратко РадивојевићДа та прича “не држи воду” доказује податак да је Југорегистар (данашња Управа за утврђивање способности бродова за пловидбу) још у Сегедину констатовао стање пловила када је утврђено да се под хитно мора заменити 28 метара квадратних оплате дна (за преостали део дна дат је рок да се поправи у скорије време). Југорегистар је тада наложио власнику пловног објекта шта да уради и под којим условима ће добити пловну дозволу. Тек после хитних поправки добијена привремена дозвола за пловидбу, што је Истиномеру у Југорегистру и потврђено. Добросављев је, као члан комисије, морао да има увида у услове и посао тражен путем јавне набавке, као и да брод мора да се извлачи на суво и поправља труп јер је то био основни проблем да би самохотка уопште могла да плови. И Лагатор је сигурно знао право стање самохотке много раније јер је, како смо већ писали, био присутан у Сегедину.

Трећа нелогичност, а која поткрепљује тезу о нерегуларном тендеру и која штити “И-цомпанy” као извођача радова, јесте питање зашто није раскинут уговор с њима, него је сачињено низ анекса и то о додатним радовима? Добросављев објашњава да су њега неколико пута консултовали из СКЦНС за раскид сарадње с “И-цомпанy”, а да се анекси уговора углавном односе на продужење рока.

“- Уговор је могао бити раскинут без проблема. Међутим увек се постављало питање новог расписа јавне набавке која може да траје и до пола године, да је оспори садашњи извођач радова, као и да не врати новац, односно материјал који је купљен за поправку.”

И тако четири и по године. Да подсетимо, до сада су сви надлежни рекли да је брод готов скоро 80 одсто и да је једини проблем то што “И-цомпанy” нема средстава за самофинансирање радова како би завршио реконструкција брода. Фонд тврди да је Лагатор исплаћен за урађене послове тј. нема шта да врати инвеститору (СКЦНС) уколико би се раскинуо уговор. Добросављев наводи да су из тог разлога прављени сви анекси уговора јер је било нужно законски регулисати продужење рокова реконструкције пловила. Наш извор, међутим, каже да су анексима заправо дуплирани радови из тендера, односно да су враћени неки елементи а књижени као нови, попут сидра и ланаца.

Сви свима дужни – посао стоји

Када су у питању исплате надзора и уговори с њима Добросављев каже да је СКЦНС био дужан да то чини. Извор Истиномера, пак, објашњава да су због тих трошкова трпели запослени јер је новац од плата преусмераван на рачуне надзора, додатних радова које Фонд за капитална улагања није био дужан да плаћа. Ни у Фонду нам нису одговорили на питање чија је обавеза била да плати надзор.

Координатор свих надзора био је Душан Миладиновић, иначе члан тендерске комисије. Иако је обећао да ће разговарати с нама, никада се касније није јавио, нити одговорио на СМС поруке о састанку. Ипак, у првобитном телефонском разговору рекао је да је ангажован као координатор надзора и да је он то све спровео; ангажовао је стручне људе, своје пријатеље из Београда и Новог Сада, а да је функцију добио јер је имао шестоугаони печат који је неопходан за оверу ситуације на основу које Фонд исплаћује урађене послове извођача радова. Тај печат, иначе, поседује сваки лиценцирани инжењер или архитекта као што је и он.

За те услуге и ту одговорност, Миладиновић је добијао месечну надокнаду од 150.000 динара у периоду од седам месеци, а за преостало време од три године му је СКЦНС остао дужан. Миладиновић сада потражује од СКЦНС читавих 5.400.000 динара, иако се на броду не ради већ више од пола тог времена. Због тих потраживања СКЦНС је једнострано раскинуо уговор с њим пре више од годину дана. СКЦНС је, такође, остао дужан и Југорегистру за послове издавања дозволе и ревизију урађених радова у неколико наврата током 2011. године. Да читава ствар буде још гора и “И-Цомпанy” дугује добављачима. Тако се направио читав ланац дуговања док “Брод театар” и даље чека да буде завршен. Ако уопште неко има намеру да га заврши…

Прича о “Броду театру”, о чему је Истиномер писао у два наставка, још се не назире крај. Нови рок за завршетак ремонта и надоградње “Брода театра” истекао је са последњим даном јула, а самохотка и даље стоји на истом месту. Најгоре од свега је што, чини се, нити има кривца, ни одговорности што је 1,1 милион евра, како сада ствари стоје, улудо бачено, док “Брод театар” труне.

За то време пројекат глумца и идејног творца Ратка Радивојевића “Брод театар пловним путевима Војводине” је прекинут, а аутор каже: “Мој пројекат ‘Брод театар пловним путевима Војводине’ налази се у фази мировања”.

Ипак, у међувремену, док је брод на поправци, новац за овај пројекат је додељен. На сајту Секретаријата за културу Владе Војводине (конкурс за доделу средстава за 2011. годину) пише да је тај, оригинални пројекат добио 1,2 милиона динара.

Директор пројекта неупућен у радове

Поставља се питање како пројекат “мирује”, као и на основу чега је онда додељен новац ту 2011. годину?! Радивојевић тврди да он нема ингеренције да покрене наставак радова.

“Ја сам директор “Брода театра”, његов идејни творац и корисник, а Студентски културни центар Нови Сад (СКЦНС) је власник. На све што је у вези са реконструкцијом брода, од тендера, па надаље, немам никаквог утицаја. Нисам упознат са детаљима уговора између СКЦНС-а и извођач радова “И-цомпанy” и ништа не знам о анексу уговора.”

Подсетимо, у претходним текстовима о Броду театру, писали смо да је Радивојевић као председник тендерске комисије имао значајну улогу приликом избора извођача за ремонт и надоградњу самохотке, као и да је био у Мађарској, када се куповао пловни објекат. Брод је и купљен првенствено због његовог пројекта, али он се сада од свега ограђује и каже:

“Оно што ја могу, а то су идеје и програми, осмислио сам и преостаје ми да чекам и да се надам да се реконструкција брода што пре заврши, али и да ме директор СКЦНС позове на договор око реализације програма и турнеје.”

Извођач радова “И-цомпанy”, осим што нема новца који би уложио у наставак радова, више месеци нема ни струје, ни воде у свом седишту, а дугује новац за лежарину брода. До сада је, како тврде одговорни, урађено 80 одсто радова, а Фонд за капитална улагања Војводине до 16. августа укупно је платио инвеститору СКЦНС према достављеним привременим ситуацијама у износу од 114.866.235,51 динара (последња уплата била је 10. априла прошле године). Фонд каже да је до сада урађено следеће:

1. Бродограђевински радови

2. Архитектонска адаптација

3. Термотехничке инсталације

4. Сценска расвета

5. Сценска механика

6. Фарбарски радови

7. Додатно пескарење

8. Израда и монтажа бокобрана

9. Набавка и уградња дизел агрегата

10. Преправка танкова питке воде

11. Преправка танка фекалија

12. Набавка материјала, припрема и уградња лимова.

Поправке уместо изградње

Према нашим сазнањима, остало је да се заврши део везан за електричну енергију у вредности од око три милиона динара, фарбање брода (процењује се на око шест милиона), сцена на палуби, климатизација, грејање и још неки радови. За то, према уговору, остало је 22.833.088,20 динара и како каже извођач радова, директор “И-цомпанy” Марко Лагатор, то ће бити довољно новца за преостале послове.

Проблем је у томе што је део ентеријера на палуби пропао, а није ни близу да буде комплетиран. Иначе, столари су једини овог пролећа крочили на брод у покушају да спасу део покисле грађе, али ништа од тог посла није окончано.

Ни овога пута нисмо успели да разговарамо са директором Студентског културног центра Нови Сад (СКЦНС) Здравком Вулином јер је, како нам је речено, на одмору у иностранству. До објављивања овог текста нисмо добили ни уговоре, ни анексе уговора у вези са “Бродом театром”, на које чекамо још од марта. Остали смо ускраћени и за одговоре шта ће СКЦНС чинити даље и да ли ће коначно пресећи “гордијев чвор” и потражити новог извођача радова. Или ће, пак, потписати још један анекс уговора о продужењу рока радова.

Извођач радова оптимиста

Директор и власник “И – цомпанy” Марко Лагатор за Истиномер каже да он неће тражити раскид уговора и поред чињенице да његово предузеће тренутно никако не може да настави ремонт, јер нису у ситуацију да самофинансирају преостале послове.

“Покушаћемо да нађемо новац и да завршимо брод до краја године, јер Фонд неће да нам авансно уплати новац, пошто смо, по њиховој процени, рискантна фирма. У преговорима смо да се уговор између нас, СКЦНС-а и Фонда продужи – каже Лагатор.”

Ни у једном досадашњем уговору од “И – цомпанy” није захтевано да плате пенале због кашњења радова, али се та фирма и даље суочава са трошковима “лежарине” брода.

http://www.istinomer.rs/